[icegram campaigns=”14051″]
Većina ljudi suočava se s otežanim ili neredovnim pražnjenjem creva – odlazak u toalet rede nego inače, obično praćen nadimanjem ili bolom u stomaku, znak je opstipacije.
Opstipacija je problem koji muči 66 odsto žena i 51 odsto muškaraca, ali mnogi o njemu ćute, čak i u lekarskoj ordinaciji. Ukoliko ste medu njima, ne ustručavajte se da o tome razgovarate sa svojim lekarom. Naime, iako zatvor može biti pokazatelj nepravilne ishrane, u nekim slučajevima upozorava na kancer debelog creva, sindrom iritabilnog kolona, celijakiju i slično. Stručnjaci ističu da se učestalost pražnjenja creva razlikuje od osobe do osobe (stariji ljudi redje odlaze u toalet), te da se treba zabrinuti kad je ono redje od triput nedeljno. Ipak, posetite lekara ako primetite da se to ne dešava makar jednom dnevno.
Zatvor uvek treba da izazove pozornost, naročito ako osoba nije ranije imala slične tegobe. Treba se obratiti lekaru, koji će na osnovu detaljne anamneze, kliničkog pregleda i laboratorijskih nalaza proceniti je li potrebno dalje ispitivanje. Prateći simptomi, poput gubitka telesne mase, malokrvnosti, krvarenja iz debelog creva, zatvora i proliva naizmenično, zahtevaju neodložan gastroenterološki pregled.
Uzroci zatvora dele se na organske i funkcionalne. Pod organskim uzrocima podrazumeva se postojanje oboljenja crevnog trakta, a pored patoloških stanja gastrointestinalnog trakta, zatvor mogu uzrokovati i hipotireoza, neurološka oboljenja, antidepresivi i sedativi. Na sreću, češći su funkcionalni uzroci, poput sindroma iritabilnog creva.
Dijagnoza funkcionalnog poremećaja postavlja se isključivanjem organskoh uzroka prilikom kliničkih ispitivanja. Kolonoskopija i ezofagogastroduodenoskopija jesu metode kojima se pomoću posebnog aparata s kamerom pregledaju debelo crevo, želudac i dvanaestopalačno crevo, te na najefikasniji način detektuju promene koje zahtevaju lečenje.
Ako ih nema, reč je o funkcionalnom poremećaju. Organski uzrokovana opstipacija leči se medikamentozno ili hirurški, a funkcionalna – simptomatski. Ako su isključeni organski uzroci, treba promeniti stil života, konzumirati dovoljno vlakana i tečnosti, baviti se fizičkom aktivnošću i eliminisati psihoemocionalni stres. Koriste se i laksativi u vidu čajeva, tableta, čepića ili mini-klizmi, uz poseban oprez i na preporuku lekara, jer u slučaju prekomerne upotrebe mogu izazvati oštećenja sluzokože creva, te gubitak prirodnog refleksa pražnjenja.
Šta se zapravo događa
Nakon što unesete hranu u organizam, ona prolazi kroz creva – voda i hranljive materije apsorbuju se, dok ostaci obroka formiraju stolicu. Ona se pokretima mišića pomera kroz debelo crevo do rektuma, gde se potom oslobađa u vidu izmeta. Od uzimanja hrane do izbacivanja otpadnih materija iz tela trebalo bi da prođe 12 do 48 sati, dok u pojedinim slučajevima pražnjenje creva nastupa čak 72 sata nakon obroka. Ukoliko se taj proces poremeti, crevna flora biva ugrožena, u crevima se stvaraju gasovi i gomilaju toksini, koji se putem krvi šire do drugih organa. To znači da zatvor nije nimalo bezazlen problem, niti je vezan samo za poremećaj pražnjenja creva – može se negativno odraziti na čitav organizam.
Ne ignorišite simptome zatvora
Bol u stomaku i nadimanje nisu jedini simptomi opstipacije. Ona je često praćena i napinjanjem pri pražnjenju creva, osećajem da neka prepreka u rektumu otežava taj proces, ali i povraćanjem. Tu je i utisak da creva nisu potpuno prazna, kao i tvrda i suva stolica. Ukoliko se makar dva simptoma kontinuirano javljaju tokom tri meseca, reč je o
hroničnom obliku opstipacije. Mada mnogi povezuju zatvor isključivo s nepravilnom ishranom, on ima više od 40 potencijalnih uzročnika. Tu spadaju prepreke u rektumu, koje mogu biti uzrokovane različitim vrstama karcinoma ili analnim fisurama. Problem može biti i u nervima koji okružuju rektum ili debelo crevo, a koji se nekad oštećuju u slučaju autonomne neuropatije, multiple skleroze, Parkinsonove bolesti i sl.
Hormoni mogu biti krivci
Budući da pojedini hormoni pomažu održavanje optimalne količine tečnosti u telu, zatvor se može javiti i u slučaju hormonskog disbalansa. Njega najčešće uzrokoje dijabetes, koji može biti krivac i za dehidrataciju izazvanu povišenim nivoom šećera u krvi, ali i poremećaji u radu štitne žlezde, uključujući hipotireozu i hipertireozu, te trudnoća, naročito u ranoj fazi.
Kad je reč o hroničnoj opstipaciji, nju može izazvati poremećaj u radu karličnih mišića, zaduženih za pravilnu kontrakciju creva pri njihovom pražnjenju. Zatvor mogu uzrokovati i suplementi, naročito oni na bazi gvožđa i kalcijuma, te pojedini lekovi, poput sedativa, antidepresiva, analgetika i medikamenata koji se koriste za snižavanje krvnog pritiska.
Izbegnite najčešće greške
Ljudi koji se suočavaju sa zatvorom obično posežu za laksativima, koji se mogu kupiti u slobodnoj prodaji u gotovo svim apotekama, a ima i onih što saveznike traže medu lekovitim biljem (krušina, sena…). Međutim, opstipacija nipošto ne treba da se leči na svoju ruku, bez prethodne konsultacjie s lekarom, jer prekomerna upotreba sredstava koja podstiču pražnjenje creva može imati kontraefekat – stanje se pogoršava, a creva s vremenom postaju lenja i sve nesposobnija za normalne kontrakcije. To je naročito izraženo kod ljudi koji samostalno pokušavaju da leče hroničnu opstipaciju, ne znajući pritom njen uzrok.
Umesto da koristite laksative za lečenje zatvora, izbegavajte stresne situacije, oslobodite se napetosti, potrudite se da što manje sedite, a više se krećete… Preporučuje se najmanje pola sata fizičke aktivnosti dnevno, jer u suprotnom se sistem organa za varenje dodatno usporava. Idite u toalet kad god osetite potrebu za tim, jer zadržavajući stolicu, možete pogoršati zatvor. Obavezno pijte dosta tečnosti, najmanje osam čaša dnevno (preporučuje se mlaka voda). Izbegavajte cigarete, gazirane sokove, alkohol, masnu i začinjenu hranu i mesne prerađevine, a konzumiranje jaja i mlečnih proizvoda svedite na minimum.
Kafa: Da ili ne?
Pojedini istraživači tvrde da osobe koje se suočavaju sa zatvorom treba da zaborave na crnu kafu, jer kofein deluje kao diuretik, što znači da uzima vodu iz creva i samim tim čini stolicu tvrđom. S druge strane, ima stručnjaka koji smatraju da šoljica kafe može biti odličan laksativ – jedno istraživanje pokazalo je da se creva pokreću svega četiri minuta nakon ispijanja toplog napitka. Neophodno je još ispitivanja, ali zna se da kofein nije to što podstiče pražnjenje creva. Ono u čemu se svi slažu jeste da dnevni jelovnik treba koncipirati tako da sadrži tri glavna obroka i dva međuobroka. Takođe, ne treba jesti u hodu, već šesti i svaki zalogaj dobro sažvakati pre gutanja.
Obezbedite telu dovoljno vlakana
Namirnice bogate vlaknima glavni su saveznici u borbi sa zatvorom. Preporučuje se da žene dnevno u organizam unesu makar 25 grama nerastvorljivih vlakana, dok je muškarcima potrebno 38, s tim što se te količine postepeno smanjuju nakon 50. godine života. Međutim, imajte na umu da vlakna treba polako uvoditi u ishranu – ako jelovnik promenite preko noći, posledice mogu biti nadimanje i gasovi, što će samo pogoršati stvari. Jelovnik postepeno obogaćujte voćem i povrćem – možete praviti i sokove i šejkove, a hleb od belog brašna zamenite onim od integralnih žitarica.
Jedite jabuke i kivi
Jabuke i šljive odličan su izvor nerastvorljivih vlakana, dok se kruške naročito preporučuju bebama koje se suočavaju sa zatvorom. S druge strane, zimi možete jesti i kivi, koji podstiče kontrakcije creva. U jednoj voćki ima 2,5 grama dragocenih vlakana, a preporučuju se bar dve dnevno. Nasuprot tome, treba biti oprezan s bananama – iako su bogate magnezijumom, koji dokazano deluje kao laksativ, treba ih jesti samo zrele, budući da one nešto zelenije mogu pogoršati stanje. Od voća se preporučuju i bobice, koje čak i zimi možete nabaviti smrznute. Samo pola šolje malina sadrži četiri grama vlakana, a saveznike potražite i u borovnicama, kupinama i jagodama.
Tajna suvog voća
Suve šljive jedan su od najboljih prirodnih lekova za opstipaciju – jedno istraživanje pokazalo je da se količina stolice kod muškaraca koji su dnevno jeli 12 suvih šljiva kao dodatak uobičajenoj ishrani povećala za 20 procenata. Uz to, nivo lošeg holesterola u krvi snizio im se za četiri odsto. Pritom, suve šljive bogate su šećerom sorbitolom, koji u organizmu mnogih osoba deluje kao laksativ. Ovo voće najdelotvornije je u kombinaciji s urmama, i to ako se prokuva i uzima u obliku kompota bez dodatka zasladivača. S druge strane, od povrća su posebno korisni šargarepa, kupus, karfiol, spanać i brokoli.
Korisne mahunarke i slatki krompir
Mahunarke se naročito preporučuju protiv zatvora, s tim što ih u ishranu treba uvoditi polako i ne u velikim količinama, jer mogu izazvati nadimanje.Šolja pasulja sadrži čak deset grama vlakana. S druge strane, slatki i običan krompir takodje su odlični saveznici, ali preporučuje se da ih pripremate s korom, jer u njoj ima najviše vlakana. Ako ne možete bez hleba, jedite onaj od integralnih žitarica, naročito ukoliko sadrži pirinčano brašno. Pritom, žitarice su odličan izbor za doručak, posebno ako musliju bez mleka dodate malo lanenog, susamovog ili bundevinog semena. Preporučuju se i orasi i bademi, ali ne u velikim količinama.
Kokice (ne) pomažu
Kukuruz se preporučuje u slučaju opstipacije, jer je bogat vlaknima i magnezijumom. Međutim, mnogi su u dilemi u vezi s kokicama. Istina je da one i te kako mogu podstaći creva na rad, ali ne ako ih kupujete kod uličnih prodavača ili u bioskopu. Naime, da biste postigli željeni efekat, kokice ne smete soliti niti im dodavati puter, a u pripremi možete koristiti samo hladnoceđeno maslinovo ulje. Ako biste da stanete na put zatvoru uz namirnice životinjskog porekla, opredelite se za ribu bogatu magnezijumom.
