Opstruktivna apneja u snu simptomi i lečenje

Glasno hrčete i budite se s osećajem umora? Kratkotrajni prekidi disanja tokom sna, praćeni dramatičnom borbom za udah, poznati kao sleep apneja, mogu biti daleko ozbiljniji problem.

Da li se ujutro budite umorniji nego prethodno veče? Da li vam se partner preselio u drugu sobu jer ne može da spava od vašeg hrkanja, grcanja i borbe za vazduh? Ako je tako, onda možda patite od opstruktivne apneje .

Opstruktivna apneja u snu je poremećaja u kojem dolazi do blokade gornjih disajnih puteva, što remeti normalno disanje i redukuje količinu kiseonika u telu. Premda se ovo stanje može pouzdano utvrditi samo medicinskim testom, koji registruje sve šta se dešava dok je osoba u usnulom stanju, eksperti kažu da postoje i neki tipični simptomi apneje, kao što su hrkanje, borba za udah i nesanica.

Upozoravajući simptomi apneje

Sleep apneja se uvek povezuje sa hrkanjem ali većina ljudi koji hrču ne pati od apneje. No, većina ljudi koji pate od ovog poremećaja i hrče. Dakle, ukoliko hrčete svake noći, i to toliko glasno da budite partnera, obratite se lekaru. Osim glasnog hrkanja, naglo buđenje radi uzimanja vazduha još je jedan od definitivnih simptoma da osoba pati od sleep apneje. Kratkotrajne prekide disanja tokom sna praćene dramatičnom borbom za udah obično primećuje partner. Oboleli se obično često bude, kod težih oblika ovog poremećaja kao što je opstruktivna apneja i do stotinu puta na nekoliko sekundi da bi udahnuli vazduh. Ako osoba živi sama, ona ne može da registruje učestala buđenja, već su jedini simptomi apneje jutarnja jaka glavobolja i ekstremni umor i pospanost tokom dana. Specijalisti za poremećaje sna koriste Epvortovu skalu pospanosti da bi izmerili dnevni stepen pospanosti.

Osobe s teškim oblikom sleep apneje sklone su da zadremaju tokom obroka ili razgovora, dok je potreba za poslepodnevnim dremežom odraz umerene dnevne pospanosti, koja ne mora obavezno da bude simptom opstruktivne apneje.

Disanje na usta i obilno uriniranje

Suva usta i lepljivi prednji zubi nakon buđenja ujutru takođe mogu da budu znak sleep apneje. Osobe koje pate od ovog poremećaja obično spavaju otvorenih usta. Nakon tretmana aparatom koji uspostavlja kontinuiran pozitivan vazdušni pritisak u disajnim putevima (CPAP) što je standardna terapija za apneju, pacijenti tokom noći uspevaju da spavaju zatvorenih usta.

Nešto ređi simptom apneje jeste učestalo buđenje tokom noći zbog potrebe za uriniranjem. Inače, poremećaj disanja uzrokuje povećani pritisak na srce, što povećava rizik od razvoja srčanih oboljenja i drugih zdravstvenih komplikacija, a posledično utiče i na hormone koji normalno kontrolišu produkciju urina u bubrezima. Ova pojava je karakteristična za ekstremne oblike apneje u snu. Na svu sreću, nakon utvrđivanja dijagnoze i sprovođenja adekvatne terapije, simptomi apneje se povlače.

Istine i zablude

Noćna apneja je samo hrkanje
Zabluda: Hrkanje može da bude simptom apneje u snu, ali se ne može izjednačiti s „običnim” hrkanjem sa drugim uzrocima. Osobe s apnejom zapravo prestanu da dišu i do 400 puta tokom noći. Ovi prekidi traju između 10 i 30 sekundi, a nakon njih obično sledi glasno krljkanje koje označava ponovo uzimanje vazduha kroz usta. Ovi prekidi remete normalni ciklus sna i izazivaju izražen umor i pospanost tokom dana.

Noćna apneja nije veliki problem
Zabluda: Brojni prekidi sna tokom noći ostavljaju posledice na telo i um. Nelečena apneja navodi se kao uzrok mnogih povreda na radu, saobraćajnih nesreća, srčanih i moždanih udara.

Apneja blokira disanje
Činjenica: Najčešći oblik apneje jeste opstruktivna noćna apneja, ili OSA. Prekidi u disanju dešavaju se kada jezik, krajnici ili druga vrsta tkiva blokira disajne puteve i zaustavi disanje. Kada osoba pokuša da udahne vazduh, on ne može da prođe kroz disajni kanal. Centralna apneja je ređi oblik ovog poremećaja, a nastaje zbog narušene moždane signalizacije telu da diše onda kada treba.

Apneja se javlja samo kod starijih ljudi
Zabluda: Premda se apneja češće dijagnostikuje kod ljudi starijih od 40 godina, ona može da se manifestuje u bilo kojem životnom dobu. Osim genetske predispozicije, ovaj poremećaj se češće javlja kod muškaraca i gojaznih osoba. Može da se javi i kod dece.

Spavanje na boku može da pomogne
Činjenica: Ležanje na leđima obezbeđuje nesmetano delovanje gravitacione sile, koja povlači tkivo grla nadole i povećava mogućnost blokade disajnih puteva. Na tržištu čak postoje specijalni jastuci koji uslovljavaju osobu da spava na boku.

Alkohol podstiče san
Zabluda: Iako čašica-dve pre spavanja može da izazove pospanost, alkohol ne pruža kvalitetan san koji je potreban za regeneraciju organizma tokom noći. Osim toga, alkohol relaksira mišiće u zadnjem delu grla, što povećava rizik od blokade disajnog puta kod osoba koje pate od apneje. Pilule za spavanje izazivaju isti efekat kada je u pitanju apneja u snu.

Redukcijatelesne težine može da pomogne
Činjenica: Određene izmene životnih navika i okolnosti mogu da ublaže simptome apneje. Ukoliko se radi o višku kilograma, redukcija telesne mase svakako može da pomogne, baš kao i prestanak pušenja.

Aparat za zube takođe može da bude od pomoći
Činjenica: Stomatolog ili ortodont može da izradi aparat za zube ili oralno pomagalo čija je svrha ublažavanje simptoma apneje. Ovaj aparat se individualno izrađuje i prilagođava se položaju donje vilice i jezika, a koristi se samo tokom noći.

CPAP je efikasna terapija
Činjenica: Ovaj akronim označava kontinuiran pozitivni pritisak vazduha, koji stvara i emituje specijalan aparat direktno u disajne puteve osobe koja pati od apneje. Jačina protoka vazduha može da se prilagođava do stepena koji obezbeđuje da disajni putevi budu dovoljno prohodni. Ovo je najčešći oblik terapije za starije osobe s umerenom i teškom apnejom.

Operacija je jedina solucija
Zabluda: Kod nekih ljudi operativni zahvat može da donese izlečenje od opstruktivne apneje. Dobar primer je operativno uklanjanje krajnika koji kod dece često blokiraju disajne puteve. Kod pojedinih odraslih osoba, operativno uklanjanje ili zatezanje opuštenog tkiva može da ublaži simptome. Ipak, hirurško rešenje nije za svakog. Pre donošenja odluke neophodno je da se u razgovoru s hirurgom razmotre sve prednosti i mane ovog postupka.

Sprečite hrkanje primenom ovih 6 metoda

1. Promenite pložaj za spavanje
Ležanje na leđima izaziva povlačenje baze jezika i mekog nepca prema zadnjem zidu ždrela, što uzrokuje vibrirajući zvuk tokom sna. Spavanje na boku može da spreći ovu pojavu. Jastuk za telo (pruža oslonac ćelom telu) jednostavno je i efikasno rešenje. Takva podloga održava bočni položaj pri spavanju. Podizanje uzglavlja, što omogućava širenje disajnih puteva, još je jedan način da se spreči hrkanje. No, ako se ono nastavi bez obzira na pozu spavanja, onda je najverovatniji uzrok opstruktivna apneja.

2. Mršavljenje
Gubitak kilograma pomaže nekim ljudima. Poznato je da i mršavi ljudi mogu da hrču. No, ako se hrkanje pojavilo nakon uvećanja telesnemase, što pre nije bio slučaj, onda povratak na staru težinu može da pomogne. Masno tkivo na vratu može da smanji prečnik ždrela, a to otežava prolazak vazduha i uzrokuje hrkanje.

3. Izbegavajte alkohol
Alkoholna pića sedativi slabe mišićni tonus u zadnjem delu grla, što povećava mogućnost od pojave hrkanja.Ljudi koji inače ne hrču nakon konzumiranja alkohola najverovatnije hoće.

4. Širenje nazalnih otvora
Ukoliko hrkanje nastaje u nosu, onda je određena blokada gornjih disajnih puteva verovatni uzrok tome. Prvo treba eliminisati probleme sa sinusima, ukoliko postoje, a potom eventualne devijacije (septuma) u nosu. I obična prehlada i zadržavanje mukusa u nosnoj šupljini takođe uzrokuju hrkanje. Tuširanje toplom vodom pre spavanja može otvoriti nosne puteve, jer para omekšava sluzokožu i omogućava da se putevi prošire. Nadalje, inhalacija je delotvoran način ublažavanja opstrukcije disajnih puteva u nosu i bronhijama. Na kraju, mnogim ljudima pomaže i ispiranje nosa iz specijalne kadice ili upotreba nazalnih sprejovana bazi fiziološkog rastvora.Ako imate probleme sa sinusima i disanjem na nos morate se obratiti lekaru za rešenje ovih problema kako bi se sprečilo hrkanje i sleep apneja.

5. Zamenite jastuke
Alergeni u spavaćoj sobi, na postelji i jastucima mogu takođe da uzrokuju ili pogoršaju hrkanje. Grinje se skupljaju u jastucima i uzrokuju alergijsku reakciju, koja, opet, izaziva hrkanje. Ukoliko ste tokom dana dobro, a osećate opstrukciju disajnih puteva tokom noći, onda kućni ljubimci koji dele postelju s vama mogu da budu problem. Perite jastuke na svakih nekoliko nedelja tako ćete količinu grinja svesti na minimum.

6. Pijte dovoljno vode
Pijte dosta tečnosti, jer sekret u nosu i meko nepce postaju vrlo tvrdi i lepljivi kada organizam nije dovoljno hidriran. Sve to može da uzrokuje ili da pojača hrkanje. Preporuka stručnjaka jeste da žene piju 11 čaša vode dnevno, a muškarci 16. To uključuje i druge napitke i tečnost u hrani.Ako nijedan od ovih saveta ne pomaže i zbog hrkanja tokom noći nastaje apneja najbolje je da se javite lekaru koji će rešiti ovaj nimalo bezazlen problem.