Paprika pikantni afrodizijak

Paprika (Solanaceae L.) potiče iz Južne Amerike, a u Evropu su je doneli Spanci u 15. veku. Kod nas je na jug preneta iz Turske u 17. veku, dok je u severne krajeve stigla iz Mađarske. Najviše se gaji na severu zemlje, u okolini Horgoša i Novog Kneževca, kao i ha samom jugu, u okolini Leskovca.

Jede se kao sveže povrće, osušena kao začin, kao i u turšiji, a primenu ima i u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji. Ljuta, ili slatka, crvena, žuta, zelena, sušena, tucana, punjena, paprika je nezamenljiv dodatak, ili glavni sastojak pri spravljanu srpskih tradicionalnih jela i salata. Među brojnim specijalitetima izdvaja se pravi delikates, srpski “biljni kavijar”, poznatiji kao ajvar.

SASTAV I LEKOVITO DEJSTVO

Paprika nema veliku energetsku vrednost, pa je pogodna za dijetalnu ishranu. Bogata je mineralima, vitaminima i drugim korisnim sastojcima. Plod sadrži oko 89% vode.

Najvažniji sastojak paprike jeste vitamin C (do 400 mg u 100 g), koga ima dva puta više nego u limunu i pomorandži. Nalazi se u vrhu namirnica bogatih vitaminom C, odmah iza šipka, borovnice i peršuna.

Paprika sadrži i dosta karotena (provitamin A – 100 mikrograma u slatkoj, a čak 460 u 100 grama crvene ljute), vitamine grupe B – B1, B2 i nijacin (B3, odnosno nikotinska kiselina), kao i folnu kiselinu u ljutoj čak 23 mikrograma. Slično je i s mineralnim sastojcima- kalcijumom, fosforom, gvožđem, kalijumom u svežoj crvenoj paprici ima u prošeku oko 700 mg mineralnih sastojaka, a u zelenoj oko 500 mg%. Ima vrlo malo natrijuma (dva miligrama u slatkoj, odnosno sedam u ljutoj), a dosta kalijuma (176, odnosno 340 miligrama), kalcijuma, fosfora, magnezijuma, gvozda i cinka.

Energetska vrednost crvenih i zelenih sorti nije jednaka. Crvena sveza paprika ima 164 kj ili 42 kcal, dok zelena mesnata ima oko 112 kj ili 28 kcal. Crvena paprika je bogatija mineralnim sadržajima od zelene.

– Papriku je najbolje jesti svezu. Kuvanjem, pečenjem i prženjem sadržaj (naročito vitamina C) znatno se smanjuje. Kiseljenjem, ili dubokim zamrzavanjem, hranljiva vrednost paprike se ne menja bitno, a količina vitamina C gotovo je ista kao i u svežem plodu.

– Prekomerna upotreba suve ljute paprike može izazvati prejako lučenje želu-dačne kiseline i zatvor, pa čak i upalu bubrega jer se njen glavni sastojak, kapsicin, ne razlaže želudačnim sokovima nego “pali” sve u organizmu dok ne izađe prirodnim putem. Upravo taj alkaloid kapsicin istovremeno je najvažniji lekoviti sastojak paprike, a najviše ga ima u žilama i semenu.

– Pomaže u prevenciji i lečenju avi-taminoza, alergije, anemije, astme, angine pektoris, infarkta, dijabetesa, katarakte, osteoporoze, otežanog mokrenja, reume, starosnog slepila, hemoroida… Korisna je kod ateroskleroze, jer njen sastojak citrin utiče na pro-pustljivost kapilara i čini ih elastičnima.

– Lekovitost ljute paprike dokazana je i kod snižavanja nivoa krvnog pritiska i holesterola. Sokom od paprike lece se razni upalni procesi, kao što su upala grla, ili počeci infektivnih oboljenja.

– Ljuta paprika se u mnogim podnebljima smatra afrodizijakom. Verovanje u to svojstvo zasniva se na uticaju paprike na pojačanje cirkulacije.

– Prema nekim istraživanjima, sto grama paprike zadovoljava dnevne potrebe našeg organizma za vitaminom C.

Savet plus

Ako se “opečete” ljutom paprikom, neće vam mnogo pomoći ispiranje usta vodom, ili njeno pijenje. Bolje je staviti u usta malo hladnog ulja, ili mentol bonbonu, ili žvaku, jer menta stimuliše u ustima senzore za hladno. Naši stari kažu da je dovoljno uzeti nekoliko zalogaja hleba i žvakati.