Peruanska jagoda (fizalis) – sadnja, uzgoj, lekovitost

andska jagoda

Poreklom iz Južne Amerike, peruanska jagoda (Physalis peruviana) je jedna od mnogih predstavnika svoje vrste i odličan je izvor različitih polifenolnih antioksidanasa kao i raznih drugih nutrijenata zbog kojih je lekovita kod mnogih bolesti i stanja.

Mnogi ljudi ovu jagodu nazivaju i andska jagoda, inka bobice, i fizalis voće. Peruanska jagoda je poreklom iz Južne Amerike, i danas se gaji u mnogim delovima sveta sa vlažnom i toplom klimom, od Novog Zelanda do Afrike, pa čak i u Velikoj Britaniji.

U ovom članku saznajte šta je sve potrebno za uzgoj peruanske jagode, kako ona utiče na zdravlje, kako je jesti i kakakv ukus ima…

Kako peruanska jagoda izgleda?

Peruanska jagoda ili fizalis je veličine čeri paradajza, i nije veća od dva centimetra u prečniku. Peruanska jagoda ima meku kožu, svetložutu boju (koja vuče na narandžasto) i suvo lišće koje sakriva plod. To su zapravo ostaci čašice koja štiti plod od kvarenja i produžava joj vek kada se ubere. Meso ima teksturu sličnu paradajza, sa kim je zapravo i „srodnik“, i mnogo malih, jestivih semenki koje se nalaze u pulpi.

peruanska jagoda

Kakvog je ukusa peruanska jagoda?

Kada je zrela, peruanska jagoda ima predivan, sladak ukus, ali zadržava i blago kiselkast ukus, što je čini odličnom za salate. Ukus joj je najsličniji običnim jagodama zbog čega se ove inka bobice kod nas najčešće nazivaju peruamske ili andske jagode. Uprkos tome što je veoma popularna i lako se može naći, peruanska jagoda je za sada najpopularnija samo kao egzotični dodatak i najčešće se koristi za dekoraciju torti i jela.

Kako jesti peruansku jagodu?

U voćnim salatama: peruansku jagodu možete jesti sirovu, u voćnim salatama, ili u kuvanim jelima, a možete je koristiti i za pravljenje sirupa i džemova.

Pudinzi i pite: peruanska jagoda je odlična za razne poslastice, pudinge, pite, sosove, džemove, želee, sladoled i kao glazura – a možete je koristiti i u slanim jelima, posebno u vidu sosa za meso i plodove mora.

Kao dezert: ovo voće je veoma ukusno u kombinaciji sa medom.Andska jagoda i med su vrlo popularna poslastica u Kolumbiji.

Fizalis ide sa svakom slatkom namirnicom – umočena u čokoladu ili neki sličan preliv, ili izvađena iz turšije i umočena u šećer.

Peruanska jagoda uzgoj

peruanska jagoda uzgoj

Voće za baštovane koji nemaju mnogo prostora za voće u vrtu

Peruanska jagoda spada u manje poznato voće koje se gaji u vrtu. Ove male, žute bobice imaju slatko-kiseli ukus sličan ananasu ili jagodi i blagi ukus paradajza u pozadini. Ono što ovu biljku čini neobičnom i atraktivnom za uzgoj su ljuske u obliku lampiona koje obavijaju plod.

Iako je reč o biljci koja najbolje uspeva u toplim regionima Južne Amerike i suptropskom pojasu, njen uzgoj je moguć i u kontinentalnim predelima Evrope, gde se u područjima sa zimskim mrazevima gaji kao jednogodišnja biljka. Uzgaja se i u Srbiji.

peruanska jagoda sadnja

Rod fizalis su cvetnice koja pripadaju porodici pomoćnica (Solanceae). Ovo je velika porodica biljaka u koju spadaju brojne jednogodišnje i višegodišnje biljke, među kojima su i paradajz, krompir i patlidžan.

Ako nemate dovoljno mesta u svom vrtu za drveće ili grmlje, a želeli bi da gajite voće, sadnja fizalisa je možda pravi izbor za vas.

Za koju god vrstu fizalisa da se opredelite, a kod nas se najviše gaje ananas jagoda (Physalis pruinosa) i peruanska jagoda (Physalis peruviana), način uzgoja je isti.

Peruanska jagoda sadnja

Rekli smo da je peruanska jagoda tropska biljka ali i da uspeva u klimatskim uslovima koji su karakteristični za naše područje. Biljka nije posebno izbirljiva kada je u pitanju tlo, međutim, bitno je da se sadnja obavi na zemlji koja je dobro drenirana i malo obogaćena kompostom.Gajenje peruanske jagode je moguće u klasičnim lejama, gredicama ili kontejnerima. Ako se odlučite za uzgoj u kontejnerima, vodite računa da njihova dubina bude bar 20cm jer andska jagoda ima prilično robustan korenov sistem. Poželjno je da biljke budu na mestu koje je izloženo dugotrajnom delovanju sunca i zaštićeno od vetra, međutim, fizalis će davati dobar rod i na mestima koja su blago senovita. Jedna biljka daje od 100 – 150 plodova.

Najbolje je da uzgoj počnete iz semena koje će te u zatvorenom prostoru posejati 6-8 nedelja pre poslednjeg prolećnog mraza. Seme posejte u rasadne kontejnere na dubinu od 1cm. Semenu će možda trebati malo više vremena da proklija ali budite strpljivi. Kada jednom krenu, biljke će rasti stabilnim tempom sve do vremena za presađivanje.

Kada opasnost od mraza prođe, sadnice rasadite napolju, na udaljenosti od 45 – 60cm.

Stabljike nakon sadnje možete da zagrnete (kao kod sadnje paradajza) ali to je retko neophodno; sadnice fizalisa imaju grmoliku i gustu strukturu a ne štrkljastu i visoku. Ne morate ih podupirati pritkama ili stavljati u kavez. Fizalis raste više u širinu nego u visinu. Očekujte da će svaka biljka dostići visinu i širinu od oko 60cm, mada je moguće da izraste do 1,5m u oba smera.

Ako ne želite da se biljke previše opružaju, ogradite ih najmanjim kavezom za paradajz i tako sprečite njihovo širenje.

Kako se uzgaja organska peruanska jagoda

Prosto je smešno koliko je uzgoj peruanske jagode lak. Sve što se od vas traži je da biljkama obezbedite dobro zalivanje – 2,5cm vode jednom nedeljno, a ako su uslovi sušni biće potrebno zalivanje i dva puta dnevno, posebno u plodonosnom periodu. Suvi uslovi dovode do opadanja cvetova, usled čega će izostati plodovi.

Fizalis rađa bobice koje su zaštićene ljuskom koja izgledom podseća na lampion. Kada ljuska dobije smeđu boju i postane na dodir kao papir, vreme je za berbu. Često se događa da biljka sam odbaci plodove kada su zreli pa ih umesto berbe možete pokupiti sa zemlje.

Kada uklonite ljusku, bobice možete da jedete sveže, a možete i da ih zamrznete, naseckate za salsa sos, čatni, palačinke, salate ili ih pretvorite u ukusni džem. Plodovi mogu i da se suše kao suvo grožđe.

Ako u vašem području postoji pretnja od mraza pre nego što voće dozri, možete malo da podignete temperaturu tako što ćete biljke pokriti folijom ili čaršavom i tako joj obezbediti uslove za zrenje. Tokom sezone jedna biljka daje oko 600g plodova.

Opalo voće skupljajte stalno jer ćete u protivnom imati mlade biljke fizalisa na sve strane. Ovo nije nešto loše ali valja imati na umu. Tlo oko biljke malčirajte slamom ili senom. Na ovaj način ćete održavati potrebnu vlažnost tla, a ujedno će i plodovi koji su otpali biti uočljiviji.

Štetočine i bolesti

Andska jagoda obično nije meta napada štetočina, a ni bolesti. Moguće je da imate problema sa gusenicama kada biljke presadite u vrt. Najbolji organski način zaštite biljke od gusenica je da oko sadnice postavite okovratnik od papira ili kartona. Okovratnike pobijte u tlo na dubinu od oko 2,5cm.

Za šta je sve dobra peruanska jagoda ?

Osim što je ukusna i može se koristiti kao dekoracija, peruanska jagoda je veoma zdrava. Ovde ćemo navesti pet stvari zbog koje biste trebali da ubacite peruansku jagodu u svoju ishranu.

Čaj od peruanske jagode je veoma dobar protiv gripa i laringitisa. Koren i lišće peruanske jagode su poznati po tome što ublažavaju simptome respiratornih bolesti kao što je laringitis i pomažu kod gripa. Tradicionalna medicina u Južnoj Americi vekovima koristi ovaj čaj. On se pravi od naseckanog korenja i lišća peruanske jagode i kuva kao svi drugi biljni čajevi.

Odličan je izvor vitamina A i karotenoida. Sto grama ploda peruanske jagode sadrži oko 36 mikrograma vitamina A, što je oko 14 procenata od prosečnih dnevnih potreba ljudskog organizma za vitaminom A. Vitamin A je jako važan za zdrave oči i vid, kao i za zdravu kožu. Takođe, peruanska jagoda je odličan izvor antioksidanasa, što znači da neutrališe slobodne radikale, koji mogu dovesti do degenerativnih bolesti poput makularne degeneracije (gubitka centralnog vida) i reumatskog artritisa.

Bogata je antioksidansima. Osim što sadrži jake antioksidantne vitamine, vitamine C i A, peruanska jagoda je dobar izvor polifenola i beta-karotena. Zbog velikog sadržaja antioksidanasa, peruanska jagoda je predmet mnogih naučnih ispitivanja, a njihov cilj je ispitivanje uticaja ovog voća na različite bolesti, uključujući karcinom, malariju, hepatitis, reumatizam, astmu i dermatitis.

Sadrži velike količine vitamina C. Sto grama peruanske jagode sadrži oko 11 miligrama vitamina C. Vitamin C je sjajan prirodni agens koji deluje protiv upala i kao antioksidans. Vitamin C stimuliše proizvodnju kolagena i ubrzava zarastanje rana, čini kožu mlađom i elastičnom i čisti krvne sudove od suvišnog holesterola, i na taj način snižava pritisak.

Dobar je izvor vitamina iz B grupe i drugih nutrijenata. Peruanska jagoda je odličan izvor vitamina iz B grupe i sadrži manje količine kalcijuma, gvožđa i fosfora. Ako se već hranite zdravo, peruanska jagoda će vašu ishranu učiniti još zdravijom.Andska jagoda će biti značajan dodatak vašoj ishrani, jer vitamin B pomaže u pretvaranju hrane u energiju, što dovodi do više energije i bolje pažnje.

Zdrava trudnoća

Gvožđe se nalazi i u biljnim i u životinjskim namirnicama. Mahunarke, cele žitarice, zeleno lisnato povrće i sušeno voće sadrže dosta gvožđa, što je izuzetno važno za trudnice. Trudnicama je potrebno oko 27 miligrama gvožđa dnevno. Peruanska jagoda sadrži dovoljno gvožđa da tokom celog dana imate sasvim dovoljno gvožđa. Ako svakodnevno jedete peruanske jagode, gotovo da vam neće biti potreban drugi izvor gvožđa.

Zaključak

Peruanska jagoda je izvrsno voće, bogato antioksidansima i vitalnim hranljivim sastojcima koji su veoma zdravi. A i veoma je ukusna. Međutim, ako padnete u iskušenje da pravite džem ili slatko od peruanskih jagoda, zapamtite da ćete kuvanjem uništiti mnogo važnih nutrijenata, pa je zato jajbolje da uživate u svežim peruanskim jagodama kako bi se očuvala njihova lekovitost.

Loading...
loading...