Pistaći i zdravlje

Pistaći je listopadne drvo osrednje visine ili grm, a raste isključivo u suptropskim krajevima. Smatra se da je poreklom iz Mesopotamije. U Grčku je prenet u vreme pohoda Aleksandra Velikog. Danas ga ima u zemljama Sredozemlja, srednjoj Aziji, južnom delu Kavkaza, na Krimu i u Siciliji.

Cenjeno je jezgrasto voće, pa su se pistaći mogli naći i na našem tržištu. Plodovi u ljusci su po obliku slični bademu, ali su sitniji i glatke ljuske. Jezgro je bogato masnim uljem, belančevinama, ugljenim hidratima, celulozom i mineralnim tvarima. Prijatnog je ukusa, pogotovo pečen. Koristi se u domaćinstvu za izradu kolača i sladoleda.

Ovo neverovatno ukusno koštunjavo voće se dugo, još od drevnih vremena, smatralo simbolom dobrog zdravlja. Jezgro pistaća je veoma bogato nutrijentima koji su od vitalnog značaja za optimalno i dobro zdravlje.

Pistaći su zapravo jezgro koje se dobija iz voće koja pripada porodici Anacardiacceae, rodu Pistacia. Ova biljka je srednje veličine, drvenasta i žbunasta i poreklom je iz planinskih predela zapadne Azije i Turski. Postoji nekoliko različitih sorti pistaća, ali se samo jedna, koju jedemo, uzgaja u komercijalne svrhe.

Pistaći najbolje uspevaju u klimatskim uslovima gde su topla, suva leta i hladne zime. Danas se naširoko uzgajaju u SAD, Iranu, Siriji, Turskoj i Kini. Kada se zasade, potrebno je u proseku 8 do 10 godina dok biljka ne počne da daje prve plodove. Jednom zasađena, mnogo godina nastavlja da daje obilne plodove.

Pistać je zapravo jedna velika koštica velike voćke koja se nalazi u njenom jezgru i ovo jezgro je zapravo jestivo i njega nazivamo pistaćem. Svake sezone, drvo rađa teške plodove nalik na grozdove. Spolja, zrela voćka izgleda teško, beličaste boje sa ljuskom koja je već razdvojena i u njoj se nalazi svetlozeleno, duguljasto jezgro. Ovo jezgro je dugačko oko 2 cm i široko oko 1 cm, a teško 0,7-1 gram.

Pistaći i zdravlje

– Pistaći su ukusno voće poznato po tome da su praktično „celovita“ namirnica kad su u pitanju nutritivne vrednosti. Kao i lešnici, bademi i indijski orah, imaju visok sadržaj proteina, masti i minerala

– Pistaći su bogat izvor energije. 100 grama pistaća sadrži 557 kalorija. Dodatno, sadrže velike količine mononezasićenih masnih kiselina poput oleinske kiseline i antioksidanasa. Redovna konzumacija pistaać moža pomoći u smanjivanju ukupnog nivoa holesterola u krvi, a takođe povećava „dobar“ i snižava „loš“ holesterol u krvi. Neka istraživanja su pokazala da mediteranska dijeta koja je bogata vlaknima, mononezasićenim masnim kiselinama i antioksidansima može pomoći u smanjivanju simptoma bolesti koronarnih arterija i smanjivanju rizika od šloga jer je bogata zdravim masnoćama

– Pistaći su i bogat izvor mnogih antioksidantnih fitohemikalija, poput karotena, vitamina E i polifenolnih antioksidantnih sastojaka. Neka istraživanja su dokazala da ove supstance mogu pomoći u uništavanju otrovnih slobodnih radikala u organizmu i na taj način ga zaštititi od mnogih infekcija, bolesti i karcinoma

– Pistaći su odličan izvor vitamina E, a posebno su bogati gama-tokoferolom. 100 grama pistaća sadrži oko 23 grama gama-tokoferola. Vitamin E je vrlo moćan antioksidans rastvorljiv u masnoćama i od vitalnog je značaja za održavanje ćelijskih membrana, posebno kože. Dodatno, vitamin E takođe uništava štetne slobodne radikale

– Koštunjavo voće je vrlo bogato vitaminima iz grupe B, poput riboflavina, niacina, tiamina, pantoteinske kiseline, vitamina B6 i folne kiseline

– Pistaći su izuzetno bogati mineralima poput bakra, mangana, kalijuma, kalcijuma, gvožđa, magnezijuma, cinka i selena. 100 grama ovog voća organizmu daje čak 144% preporučene dnevne doze bakra. Bakar je vrlo važan mineral za organizam koji je potreban za neuro-transmisiju, dobar metabolizam i proizvodnju crvenih krvnih zrnaca

Pistaći su dosta koristili Arapi u drevnoj medicini. Njihov proslavljeni lekar Avicena (Ibn Sina) je tvrdio da jezgra pistaća jačaju srce i ublažavaju tegobe bolesne jetre. U savremenoj medicini preporučuju se iznurenim osobama, anemičnim, rekonvalescentima, bolesnicima od tuberkuloze.

Od izuzetnog su prirodnog značaja i šišarke, na listovima pistaća, koje nastaju kao reakcija na ubode lisnih vašiju. Od njih se dobija medicinski tanin, koji služi za izradu lekova – masti i melema za premazivanje rana, opekotina, dekubitisa i si. U težim slučajevima trovanja, tanin deluje kao protivotrov. Arapi su koristili i njegovu smolu za lečenje čireva i rana. U 80 ml kravljeg mleka rastvori se 20 g smole i voska, pa stavlja na rane.

Ulje pistaća je jedno od najzdravijih ulja koje se može koristiti za kuvanje. Ima prijatnu aromu koštunjavog voća i sadrži odlična omekšavajuća sredstva. Ako ga koristite za negu kože, lako ćete se rešiti suve koše. Osim upotrebe u kuvanju, često se koristi kao „bazno ulje“ u tradicionalnim medicinama u aromaterapiji, za masažu, kao i u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji

Samo šaka pistaća dnevno vam daje dovoljnu preporučenu dnevnu dozu fenolnih antioksidanasa, vitamina, minerala i proteina.

Mere opreza
Nekada se može javiti i alergija na pistaće zbog hemijske supstance koju sadrži, anakardinske kiseline. Slične reakcije se mogu javiti i kod konzumacije drugih voćki iz poridice anacardiaceae, poput manga, indijskog oraha i sl. Ljudi koji znaju da imaju alergiju na koštunjavo voće bi stoga trebalo da vode računa ukoliko uzimaju pistaće i slično koštunjavo voće.

Simptomi alergije mogu uključivati niz različitih pojava, od običnog osipa i svraba po koži do teških anafilaktičkih šokova uključujući poteškoće sas disanjem, bolove u stomaku, povraćanje i dijareju.