Pseudomembranozni kolitis simptomi, lečenje, ishrana, prognoza

Pseudomembranozni kolitis je zapaljenje creva nastalo dejstvom bakterije Clostridium difficile.

Clostridium difficile živi u vodi, vazduhu i fecesu a može se naći i u mesnim prerađevinama. Može se preneti prljavim rukama. Unosom u organizam, bakterija krene da proizvodi toksine koji loše deluju po organizam.

Ova vrsta zapaljenja se može javiti kao neželjeno dejstvo mnogih antibiotika.

Zašto? Bakterije koje su normalni deo flore ljudskog organizma održavaju smanjen prodor Clostridium difficile. Međutim, prilikom primene antibiotika, antibiotici deluju na normalne bakterije, i samim tim omogućavaju klostridiji dificile da se razvija i razmnožava.

Takvi antibiotici su najčešće:

– cefalosporini ( cefaleksin, supraks )

– klindamicin ( kleocin )

– flurohinoloni ( levakin )

– penicilini ( amoksicilin, ampicilin )

Međutim, rizik od ove vrste infekcije je mali a simptomi se javljaju već nakon nekoliko dana korišćenja antibiotika. U nekim slučajevima, simptomi se razvijaju čak i nakon 10 nedelja nakod prestanka uzimanja antibiotika. Nepisano pravilo je da se predugačkom upotrebom antibiotika mnogostruko povećava rizik od razvijanja pseudomembranoznog kolitisa.

Iako se Clostridium difficile najčešće povezuje sa infekcijama bolesnika koji su u bolnici, infekcije ovom bakterijom najčešće nastaju u zajednicama kao što su starački domovi.

Tačan broj bolničkih infekcija ovom bakterijom se ne može odrediti.

Od 10 ljudi koji su inficirani ovom bakterijom, 3 pacijenta razviju simptome pseudomembranoznog kolitisa. Kod ostalih ljudi se najčešće javlja samo učestali proliv i ne dolazi do razvijanja ozbiljnijeg zapaljenja.

Pseudomembranozni kolitis se najčešće javlja kod starijih ljudi. 8 od 10 pacijenata ima više od 65 godina života. Takva statistika se uglavnom povezuje sa činjenicom da stariji ljudi češće bivaju hospitalizovani. Takođe, iz neutvrđenih razloga, stariji ljudi su i u van bolnice skloniji ovoj infekciji. Stariji ljudi koji su proveli duže od 3 nedelje su u najvećem riziku od dobijana pseudomembranoznog kolitisa.

Osobe koje imaju probleme sa želucem i u rešavanju želudačnih tegova koriste inhibitore protonske pumpe (omeprazol, lanoprazol) takođe mogu razviti ovu infekciju.

U riziku su i osobe koje su u bolnici zbog hirurškog zahvata, opekotina ili zbog bolesti bubrega.

Razvoju pseudomembranoznog kolitisa doprinose i hemoterapija, Hiršprungova bolest, rigorozne dijete, bolesti bubrega, neuhranjenost i skorašnje operacije creva.

Ukoliko osoba pati od bolesti kao što su ulcerozni kolitis i Kronova bolest, verovatnoća za inficiranje klostridijama je mnogostruko veća.

Napomena: Ukoliko ste jednom bili zaraženi Clostridium difficile, imate 20 % verovatnoće da se opet zarazite.

Koji je prvi znak pseudomembranoznog kolitisa ?

Sumnja na razvoj ove infekcije nastaje kada:

– neko krene da pati od hroničnog proliva a pre toga je 2 meseca konzumirao antibiotike

– kada se proliv pojavi tokom boravka u bolnici ili do 5 nedelja nakon izlaska iz bolnice

– proliv je jako neugodnog mirisa, pun je vode a prosečno se javlja 5 do 10 puta na dan

Međutim, proliv nije karakterističan samo za pseudomembranozni kolitis. Proliv može da se dobije i zbog trovanja hranom ili infekcije nekim virusom. Takođe, proliv koji nastaje nakon konzumiranja antibiotika ne mora da bude uzrokovan pseduomembranoznim kolitisom. Na primer, neki antibiotici kao što su eritromicin mogu kao neželjeni efekat da razviju proliv jer potpomažu pražnjenju stomaka.

Otprilike, 20 % ljudi koji su dobili hroničan proliv nakon dugotrajne upotrebe antibiotika zapravo imaju pseudomembranozni kolitis.

Simptomi pseudomembranoznog kolitisa

Osim proliva koji je učestao, vodenast, jakog, neprijatnog mirisa i ponekad krvav, javljaju se i :

• stalni osećaj žeđi
• groznica
• malaksalost
• vrtoglavica
• grčevi i bolovi u stomaku

Kod težih slučajeva dolazi do:

• pada krvnog pritiska
• usporenja srčanog rada
• slabog pulsa

U najgorim slučajevima može doći do opšteg rasejavanja bakterija po organizmu i ulaska u sepsu i šok ( toksični megakolon ).

Pseudomembranozni kolitis – dijagnoza

Za dijagnostikovanje pseudomembranoznog kolitisa se koriste:

– uzimanje krvi i proveranje broja leukocita

– uzorak stolice

– kolonoskopija

– CT skener ( kod težih slučajeva, daje jasnu sliku nastalih komplikacija u debelom crevu ukoliko ih ima )

Pseudomembranozni kolitis lečenje

Ukoliko je moguće, prestanite sa konzumacijom antibiotika koji su do same infekcije i doveli. Ovim možete u potpunosti regulisati blage i srednje blage infekcije.

Antibiotik koji deluje na Clostridium difficile jesu vankomicin i metronidazol. Simptomi obično nestaju posle 2 do 3 dana. Takođe, ovi antibiotici uspešno deluju i protiv drugih infekcija debelog creva.

Kod hroničnog proliva, jako je bitna brza nadoknada tečnosti!

Preporučuje se da se nakon prestanka proliva duplira dnevni unos vode: za vreme proliva, telo gubi važne elektrolite koji regulišu fiziološke procese u telu i oni se moraju brzo nadoknaditi da bi telo nastavilo neometano da funkcioniše.

U bolničkim uslovima, nadoknada tečnosti se uglavnom vrši preko infuzija.

Lekovi protiv proliva kao što je loperamid je kod pseudomembranoznog kolitisa kontraindikovan! Pretpostavlja se da on usporava uklanjanje klostridijalnih otrova iz organizma. Takođe, probiotici i laksativi se ne preporučuju u lečenju ove infekcije.

Prevencija nastanka pseudomembranoznog kolitisa

Najbolja preventiva jeste higijena! Ukoliko je pacijent u bolnici, koliko medicinsko osoblje, toliko i porodica mora da vodi računa da su higijenski uslovi oko pacijenta na nivou:

– ukoliko je to moguće, pacijent bi trebalo da ima svoju sobu i svoje kupatilo u bolnici

– pranje ruku je obavezno u bolnici, posebno nakon izlaska iz toaleta

– boravak u bolnici bi trebalo da se smanji na minimum

Pseudomembranozni kolitis ishrana

Ukoliko patite od pseudomembranoznog kolitisa, pijte dosta tečnosti kao što su voda i voćni sokovi. Jedite lako svarljivu hranu kao što su pirinač ili banane. Izbegavajte hranu koja je bogata vlaknima kao što su orasi, lešnici, bademi, kikiriki, pasulj i zeleno povrće.

Obroci neka budu učestali ali porcije male, a konzumiranje pržene, začinjene i masne hrane se strogo zabranjuje.

Takođe, ne zaboravite da perete ruke pre i posle svakog obroka, kao i za vreme bilo kakve aktivnosti jer time štitite sebe, a i vašu okolinu – ne zaboravite da su ruke glavni prenosioci ove neugodne bakterije!

Prognoza izlečenja

Većina ljudi se potpuno oporavi! Neke osobe se oporave i bez ikakve vrste lečenja. Međutim, proliv kod pseudomembranoznog kolitisa može biti jako neugodan i da kod osobe stvori stres – kod nekih osoba hroničan proliv može trajati nekoliko nedelja!

Blagovremeno lečenje vankomicinom i metronidazolom smanjuje dužinu javljanja simptoma.

Ukoliko ste roditelj deteta koje je dobilo proliv, nikako ga ne šaljite u školu i potrudite se da se striktno odmara dok se infekcija ne savlada lekovima.