Rak dojke simptomi, dijagnoza, lečenje, prognoza

Ukoliko se otkrije u ranoj fazi, ovu vrstu karcinoma moguće je u potpunosti eliminisati. Rak dojke je jedan od najčešćih maligniteta kod žena. U ovom momentu svaka osma osoba ženskog pola u svetu obolela je od ove opake bolesti. O kakvom je oboljenju reč, koje su najčešće vrste, simptomi, kako se dijagnostikuje i leči.

Karcinom dojke predstavlja kompleksnu patologiju koja pre svega zahvata tkivo dojke, vrlo često lokalne limfne čvorove, s tendencijom širenja na druge organe u slučaju da nije prepoznat na vreme i zaustavljen.Kod nas i dalje postoji stigma bolesti i veliki broj žena, nažalost, ne ide na rutinske preglede i ne odaziva se pozivu na skrining, jer ono što se ne zna, to i ne postoji. Opšti trend povećanja broja obolelih od raka dojke prisutan je i u svetu i kod nas, pa ako se nastavi ovim ritmom u sledećih deset godina od ove vrste tumora obolevaće svaka peta žena,  što je vrlo zabrinjavajuće.

Vrste raka dojke

Najčešći je invazivni rak dojke i ovaj oblik  se javlja u oko 70% slučajeva, pri čemu i ova grupa ima svoje podgrupe koje se razlikuju po stepenu agresivnosti i daljoj prognozi. Današnja patohistološka evaluacija podrazumeva i analizu takozvanih tumorskih receptora što nam određuju sve mogućnosti terapije za lečenje, koja mora da bude ciljana i personalizovana. U malom procentu otkriva se rak dojke neinvazivnog oblika, koji ima tendenciju da se prostire poput paučine u tkivu dojke i u većini slučajeva ne daje neke posebne simptome. Ukoliko se otkrije u ranoj fazi i adekvatno leči, to vodi ka potpunom izlečenju.

Očigledni simptomi raka dojke tek u poznoj fazi

Razvijeni simptomi raka dojke, kao što su uvlačenje kože i bradavice, otok limfnih čvorova i koža poput pomorandžine kore u 21. veku, kad postoje sve moguće dijagnostičke metode, ne bi trebalo da se viđaju. Nažalost, i danas se žene koje imaju rak dojke javljaju u toj fazi, a u takvim okolnostima lečenje ne može dati adekvatan rezultat.

Najčešći simptom raka dojke svakako je kvržica u bilo kom delu dojke, ali ne treba zanemariti ni bol, koji se danas najčešće ignoriše, a javlja se u određenom broju maligniteta. Curenje iz bradavice takođe je jedan od simptoma raka dojke, ali u vrlo malom procentu. Brojne kampanje posvećene su samopregledima, koji dokazano nisu dovoljno efikasni jer ne smanjuju smrtnost, pa je neophodno naglasiti da žena mora ići na godišnje preglede uprkos tome što nije ništa primetila!

Glavni faktori rizika za rak dojke su: ženski pol (mada u malom procentu obolevaju i muškarci), godine starosti, više obolelih od ovog oboljenja u porodici sa ženske strane i struktura tkiva dojke na mamografskom snimku. Ostali faktori rizika, kao što su gojaznost, nerađanje, rana menarha i kasna menstruacija imaju manjeg uticaja.

Tumor dojke dijagnoza

Tkivo dojke se pregleda na više načina, u zavisnosti od dobne grupe i strukture. Načelno, s utrazvučnim pregledima treba početi sa 30 godina kod posebno obučenog lekara koji se usko bavi ovom problematikom. Sa 40 godina preporučljivo je načiniti baznu mamografiju, koja je neophodna za dalja poređenja i otkrivanje najminimalnijih oblika raka. Mnoge pacijentkinje zaziru od mamografije zbog bola i zračenja. Na aparatima novije generacije konstruisane su ploče koje podržavaju komfor i smanjuju bolnost prilikom kompresije, a minorizovana je doza zračenja. Inače, količina zračenja koju dojka primi prilikom mamografskog snimanja ekvivalentna je onoj usled jednog prekookeanskog leta avionom – dakle, praktično minimalna, a korist je rano prepoznati rak dojke i njegovo izlečenje. Magnetna rezonanca jedan je od radioloških modaliteta koji takođe služi za uočavanje promena u dojkama, ali je strogo indikovana od stručnjaka i ne koristi se za rutinsku dijagnostiku kad je u pitanju tumor na dojci.

Povezano>>> REVOLUCIONARNO OTKRIĆE: Konačno znamo ŠTA izaziva rak dojke!

Lečenje

Neophodna je precizna preoperativna dijagnostika koja uključuje mamografiju, ultrazvuk, po potrebi magnetnu rezonancu, kao i iglenu biopsiju radi patohistološke verifikacije. Nakon postavljanja dijagnoze, prelazi se na lečenje raka dojke. U današnje vreme medicina je zaista sve moćnija, tako da imamo više mogućnosti za uspešno izlečenje tumora, pre svega, operativno, koje se sprovodi u različitom obimu u zavisnosti od raširenosti bolesti, počevši od lokalnog odstranjenja tumora do kompletnog odstranjenja dojke.

Danas je vrlo prisutna rekonstruktivna hirurgija, koja je omogućila da pacijentkinje kojima je indikovano odstranjenje kompletnog tkiva dojke ipak imaju estetski prisutnu dojku, pri čemu je na mesto odstranjenog tkiva plasirana endoproteza. Taj zahvat veoma je kompleksan i zahteva iskusnog hirurga. Najčešće nakon operacije raka dojke sledi zračna terapija, a u zavisnosti od više parametara i hemioterapija.

Prognoza

Karcinom dojke je jedan od najčešćih maligniteta, te je nauka došla do velikog broja otkrića u vezi s načinom njegovog otkrivanja i lečenja. Samim tim spada u grupu malignih oboljenja s najvećom šansom za izlečenje ukoliko se na vreme otkrije. Dokaz za to je, između ostalog, i slogan koji je jedno vreme bio aktuelan a glasio je „Želim da obolim od raka dojke, a ne od raka pankreasa”, budući da ovaj drugi spada u najsmrtonosnije malignitete. Rak dojke je vrlo kompleksno oboljenje koje ne pogađa samo ženu već i kompletnu njenu porodicu. Isto tako, postotak izlečenja zavisi od mnogih faktora, uključujući i podršku koju žena dobija od svojih bližnjih. Prosta statistika kaže da je, ako je rak dojke otkriven na vreme, a to je načelno kad je veličine do 1-1,5 cm – postotak izlečenja visok, pa se računa da je desetogodišnje preživljavanje više od 90%.

Ipak, na prognozu utiče mnogo faktora: sama agresivnost tumora, lokalna uznapredovalost, osetljivost tumora na delovanje terapije, kao i nama nemerljivi činioci kao što su pozitivan stav i vera u izlečenje.

Pacijentkinje koje su izgubile bitku a tumor im je otkriven u najranijoj fazi, kad je bio veličine pet milimetara, a neke su živele mnogo godina iako su dijagnostikovane u relativno uznapredovaloj fazi. Najveći broj smrtnih slučajeva od ontoloških oboljenja u dobnoj grupi od 25 do 44 godine upravo je od karcinoma dojke.

Kod mladih žena rak dojke je, srećom, redak, ispod dva odsto, ali je istovremeno i znatno agresivniji u poređenju s onim na populaciji žena preko 50 godina. Svakako, i ove žene imaju šansu za izlečenje. Neke od njih odluče se za formiranje potomstva, a danas kod mladih žena koje nisu formirale porodicu a obolele su od raka dojke postoji i trend čuvanja fertiliteta i zamrzavanja jajnih ćelija.

Zbog podizanja svesti o kanceru dojke, i kao doprinos mesecu borbe protiv ove bolesti, iznosimo sve mere suzbijanja rizika.

S obzirom na porast broja obolelih žena, kao i na činjenicu da je rak dojke jedan od najsmrtonosnijih oblika kancera, najveći akcenat je na prevenciji. To je naročito važno za žene koje imaju istoriju ove bolesti u porodici i koje je, uprkos naslednom faktoru, mogu izbeći. Premda su najveći faktori rizika polna pripadnost i starenje, protiv kojih se, očigledno, ne može ništa učiniti, postoje uverljivi naučni dokazi da određene izmene životnih navika znatno smanjuju rizik od raka dojke.

Geni

To što možda imate bliske rođake koje su bolovale od raka dojke ne znači automatski da ćete doživeti njihovu sudbinu, jer je vrlo mali broj slučajeva kancera ovog tipa uzrokovan defektom gena. Premda je utvrđena veza između kancera dojke i gena BRCA 1 i BRCA 2, oni su uzrok pojave manje od pet posto svih slučajeva kancera. Sudeći prema izveštajima Svetske organizacije za istraživanje kancera, 40% svih slučajeva kancera, uključujući rak i dojke, moglo je biti sprečeno. Drugim rečima, možda su nam dodeljene određene životne karte, ali je na nama kako ćemo njima odigrati životnu partiju. Dakle, pročitajte koje su najnovije mere za sprečavanje pojave kancera dojke.

Budite fizički aktivni
Svakodnevna fizička aktivnost, u vidu treninga ili šetnje, u trajanju od najmanje pola sata može sprečiti pojavu kancera, budući da pozitivno utiče na održavanje hormonske ravnoteže u organizmu, kao i na održavanje zdrave telesne težine, a stručnjaci napominju daje podjednako bitno održavati i idealnu telesnu masu. Neki tipovi kancera dojke osetljivi su na dejstvo estrogena, a svakodnevne vežbe modifikuju hormone i sprečavaju prekomernu produkciju tog hormona. Dakle, budite vitki, ali nemojte mršaviti ispod granice vaših bioloških kilograma (i to donosi izvestan rizik druge vrste). Istraživanja pokazuju da uvećanje telesne mase za devet i po kilograma nakon menopauze uvećava rizik od kancera dojke za 18%, dok taj rizik kod žena koje isto toliko smršaju nakon menopauze smanjuje za više od 50%.

Dileme o mlečnim proizvodima

Ako ste veliki fan mlečnih proizvoda, možda je pravo vreme da razmotrite neke veganske zamene. Naime, u zapadnim zemljama kancer dojke se dijagnostikuje kod 133 na 100.000 žena, dok je taj broj u azijskim zemljama trostruko manji, a stručnjaci to dovode u vezu s činjenicom da se na Zapadu mnogo više konzumiraju mleko i mlečni proizvodi. Rezultati drugih istraživanja sugerišu da konzumiranje mesa najviše uvećava rizik od pojave kancera, nakon čega slede mleko i sir, što znači da su masnoće životinjskog porekla najveći „krivac”, a ne mlečni proizvodi sami po sebi. Problem s ovom vrstom namirnica jeste u tome što sadrže supstancu pod nazivom IGF-1, za koju je utvrđeno da stimuliše ćelijsku deobu i, verovatno, da sprečavaju apoptozu (umiranje ćelija), što može omogućiti razmnožavanje abnormalnih ćelija. Popularna alternativa je soja, koja na više načina može biti korisna za zdravlje, budući da naučna istraživanja u njenom sastavu potvrđuju prisustvo materija koje štite od kancera. Pre svega, soja je bogata fitoestrogenima (estrogen biljnog porekla), koji blokiraju dejstvo estrogena na receptore u dojkama. Prilikom kupovine soje birajte onu koja nije GMO već je organski uzgajana.

Uzimajte suplemente
Kod velikog broja žena koje imaju rak dojke utvrđen je znatan deficit minerala i vitamina. Korisne masti verovatno su najviše zapostavljene u našoj ishrani zbog loše reputacije nekih njihovih vrsta i trendova niskomasnih dijeta. Ipak, dokazano je da su omega-3,  omega-6 i omega-9 esencijalne masne kiseline izuzetno korisne za funkciju organizma. Naročito je važna prva vrsta, jer zaustavlja rast tumora. Takođe, korisno je uzimati kvalitetan multivitaminski preparat, pošto većina istraživanja ukazuje na to da cink, vitamin C i vitamin E smanjuju rizik od kancera dojke.

Na kraju, opustite se…
Kontrola stresa i opuštanje uz određene tehnike kao što su joga, meditacija, ili topla, mirišljava kupka takođe mogu biti korisni u sprečavanju pojave kancera. Hronični stres podiže nivo kortizola (hormon stresa), što obara imunitet i može da stvori predispoziciju za organske bolesti, kao što je kancer. Iskustvo takođe pokazuje da su anksiozne žene dvostruko sklonije da obole od raka dojke nego one koje nisu pod stresom i ne osećaju visok stepen tenzije u životu. Jedna studija je pokazala da efekat stresa na pojavu kancera dojke može biti podjednako štetan kao i primena terapije nadoknade hormona.

Mitovi i istine

Mit:“Premlada sam da bih imala rak dojke!”

Istina: Iako su više od 78% slučajeva raka dojke u pitanju žene u pedesetim godinama, i dalje je veliki broj obolelih žena koje imaju manje od 30 godina.

Mit: “Ne moram ići na pregled mamografom ako nemam nikakve simptome!”

Istina: Mamografski pregled može otkriti rak dojke i dve godine pre nego što bi lekar mogao da napipa kvržicu

Mit: “Rak dojke dobijaju samo žene u čijoj porodici ima slučajeva ove bolesti.”

Istina: Preko 80% žena obolelih od raka dojke nemaju porodičnu istoriju ovog oboljenja, a 70% pripadnica nežnijeg pola čak nije imalo ni faktore rizika. Ako neki član vaše porodice ima ili je imao rak dojke povećava se rizik da i vi obolite, pa bi svakako trebalo da odete na mamografski pregled Osim toga, možete pitati svog lekara da obavite testiranje BRCA1.BRCA2 i P53 gena i mutacije na njima, budući da su odgovorni za preko 90% slučajeva raka.

Mit: Samo žene mogu oboleti od raka dojke.

Istina: I muškarci obolevaju, mada retko (otprilike jedan posto od svih slučajeva).

Mit: “Mamograf je opasan zbog radijacije!”

Istina: Zračenje tokom pregleda ovim aparatom veoma je malo. Daleko je opasnije dozvoliti da neotkriveni rak dojke napreduje nego biti izložen maloj dozi radijacije.

Mit:“Povreda grudi može izazvati rak dojke !”

Istina: Ponekad fizička povreda dovede do otkrivanja raka dojke (jer se grudi tada pregledaju detaljnije nego obično), ali sam rak nije posledica povrede.

 Uloga naslednog faktora

Čak 80-90% pacijentkinja u porodici nemaju nikog obolelog od raka dojke. Svakako, žene čije su majka, sestra, tetka ili baka u mlađoj životnoj dobi, ispod 50. godine života, obolele od raka dojke treba da se redovno, bez izuzetka, kontrolišu. Od ukupnog broja obolelih, njih pet-deset odsto ima pozitivnu mutaciju gena za rak dojke, tzv. BRCA1. Kod takvih pacijentkinja rak se javlja u ranijoj životnoj dobi i u daleko agresivnijoj formi.