Rododendron uzgoj, održavanje, razmnožavanje, bolesti

Rododendron drvo          

Rododendron drvo se gaji zbog svog spektakularnog cveća, koje obično ima na proleće. Neki imaju mlade listove i stabljiku pokrivene upečatljivom gustom vunastom oblogom (indumentum) i neke – listopadni rododendroni ili Azaleje – imaju dobru jesenju boju.

Rododendron je rod od 1.024 vrsta drvenastih biljaka u porodici Ericaceae, ili zimzeleno ili listopadno , i može se naći uglavnom u Aziji , iako je takođe široko rasprostranjeno u planinama Severne Amerike. To je nacionalni cvet u Nepalu . Većina vrsta ima raskošno cveće koje cveta od kraja zime do ranog leta.

Azaleje čine dve podvrste rododendrona. One se razlikuju od “pravih” rododendrona tako što imaju samo pet antera po cvetu.

Rhododendron cveće je rod koji karakteriše grmlje i mala do (retko) velika stabla, najmanje vrste rastu visoko do 10-100 cm, dok najveća vrsta, kao što je R. protistum var. giganteum raste 30 m visoko.

Listovi su spiralno raspoređeni; veličina lista može da varira od 1-2 cm do preko 50 cm, izuzetno 100 cm kod R. sinogrande. Oni mogu biti ili zimzeleni ili listopadni. Kod nekih vrsta su donje strane listova pokrivene sa strukturama koje se zovu lepidote ili dlakama (indumentum). Neke od najpoznatijih vrsta se ističu sa mnogo grupacija velikog cveća. Postoje planinske vrste sa malim cvetovima i malim listovima, i tropske vrste kao što su sekcije Vireia koje često rastu kao epifite.

Rododendron je poznat i kao ružino stablo (prevedeno sa grčkog) i od davnina je popularna i rado gajena biljka u mnogim vrtovima. Danas postoji između 600 i 900 različitih vrsta rododendrona i oko 1 000 hibrida. Ako želite da uzgajate Rododendron, u aprilu, maju u junu ćete uživati u njegovim prelepim cvetovima jarkih boja.

Rododendroni spadaju svakako u najlepše vrste ukrasnih biljaka.

Uzgoj           

Uspešno gajenje rododendrona podrazumeva ispunjavanje određenih uslova u pogledu zemljišta, vode, vlage i osunčanosti. Za uzgoj rododendrona je neophodna vlažna, dobro drenirana zemlja, solidna vlažnost vazduha i kvalitetno humusno kiselo ili neutralno zemljište bez krečnjaka. Preporučuje se da se pre sadnje rododendrona na dno jame stavi tresetni supstrat.

Rododendron cveće najbolje raste i uspeva u polusenovitom položaju, dok tokom hladnih dana i mrazeva morate da ga zaštitite pokrivanjem grmova.

Hibridi rododendrona se mogu saditi pojedinačno ili u grupama. U tom slučaju napravite razmak između dve biljke od oko metar do metar i po i izaberite polusenoviti položaj.

Nešto niže sorte koje dostižu visinu od oko 1,2 m su nešto i šire, mogu dobro da uspevaju i na osvetljenim lokacijama – inače, ove sorte imaju veoma atraktivne cvetove a listovi koji su mladi su srebrnkasto-bele boje, ili braon-crvene boje sa odsjajem. Najbolje ih je saditi u malim grupama. Cvetaju u maju.

Niske sorte rododendron drveta porastu do 60 cm visoko. Najčešće se sade u grupama na rastojanju od oko 60-80 cm, uspevaju na blagosenovitim položajima.

Patuljaste sorte rododendrona su najpogodnije za kamene bašte a nakon 10 godina dostignu visinu od oko 20cm.

Održavanje

Rododendronima ne prija puno sunca, pa ih treba saditi u polusenovitim pozicijama sa dosta vlage.

Nakon cvetanja, potrebno je porezati precvetale cvetove, na kojima počinje da se razvija seme, kako bi podstaknuli cvetanje iduće godine. Precvetale cvetove treba pažljivo rezati kako ne bi oštetili mlade izdanke ispod njih. Rododendroni imaju plitko korenje i zato ih nije dobro okopavati jer bi se pri tom oštetio koren. Koristite borove iglice (kisela PH) kao malč kako bi održali zemlju vlažnom, i održali/dodali kiselost tla.

Važno je redovno zalivanje biljke kako se površinski sloj ne bi osušio. Preko leta treba zalivati biljku na svakih 5 dana ili na svaka 3 dana ako je držite u saksiji. U septembru treba smanjiti zalivanje kako bi izdanci sazreli i ne bi se izdužili. Za zalivanje je najbolje koristiti kišnicu.

Prihranjivanje rododendrona treba obavljati krajem marta ili početkom aprila i nakon cvetanja, hranivom za rododendrone koje podstiče bogato cvetanje i reguliše kiselost tla. Koren im je vrlo osjetljiv na soli, zbog toga ih nije dobro prihranjivati koncentrisanim mineralnim đubrivom jer to može dovesti do oštećenja korena.

Rododendron se može razmnožavati:

• reznicama s petom
• jednostavnim položenicama
• povaljenicama
• ukopavanjem
• sedlastim cepljenjem
• poludrvenastim reznicama.

Bolesti

Rododendroni su generalno otporne biljke, ali nekada ipak mogu biti na udaru različitih štetočina. Neke od štetočina koje napadaju rododendron su vinova pipa, crveni pauk, kada listovi biljke izgube sjaj, počnu da žute i opadaju, dok ceo rododendron može biti prekriven svojevrsnom paučinom, zatim su tu i mesnata bleda nabubrenja koja nastaju na listovima ili cvetovima, koja kasnije pobele. Čim uočite bilo kakvu štetočinu, odmah koristite adekvatni insekticid.

Od bolesti rododendrona treba pomenuti i trulež korena (Phytophtora) koja se javlja u osnovi stabla i obično je posledica previše obilnog zalivanja. Ova bolest se karakteriše još i odumiranjem pupova koji postaju braon boje, suše se, ali sami ne opadaju – pa morate da ih uklonite.

Usled prevelike toplote ili suvoće zemlje, može doći do opadanja listova i cvetova ove ukrasne biljke.