San je važniji nego što mislite

Jedan od najvažnijih segmenata dobrog života je san, čak važniji nego što mnogi misle. Bez pravilnog i kvalitetnog sna nema ni dobrog funkcionisanja organizma. Zdravlje je bolje zahvaljujući dobrom snu, a samim tim i individualni osećaj svakog čoveka.

Bolji su izgledi da ćete kroz dan ploviti bez ikakvog ometanja i opterećenja. Ovo najbolje znaju ljudi koji pate od nesanice ili imaju problema sa alergijama. Kod posebno osetljivih osoba, izloženost raznim alergenima kao što su grinje, buđ, polen, perut kućnih ljubimaca i slično može da uzrokuje tipične simptome alergije.

Kijanje, suzenje očiju, zapušenost ili curenje nosa značajno mogu da naruše kvalitet sna ili da čak onemoguće spavanje. Rezultat je poznat – umor, iscrpljenost i nervoza tokom dana. U ovakvim situacijama neophodno je da se javite lekaru. Pulmolog daje dijagnozu i određuje terapiju nakon što izvrši sve potrebne preglede. Nakon izvesnog vremena, simptomi se povlače, pa možete uživati u zasluženom odmoru i snu.

Koji faktori utiču na kvalitet sna i kada je pravo vreme za odlazak u krevet? U kakvoj vezi su spavanje i stres? Da li nedostatak sna može da izazove depresiju ili neke druge bolesti? Pročitajte.

Trajanje sna

Nikola Tesla, jedno od najpoznatijih imena svetske nauke, spavao je, kažu, samo 2 sata dnevno. On je, naime, budući da se nije fizički već samo psihički umarao, smatrao da je mozgu dovoljan odmor do upadanja u takozvanu REM fazu sna. Ona traje nešto malo više od sat i po vremena. Zato je navijao alarm i budio se posle ovog perioda spavanja.

Naučnici tvrde da je odraslom čoveku dovoljno između 6 i 9 sati spavanja, u zavisnosti od toga kojim se sve poslovima na dnevnom nivou bavi i koliko su zahtevne fizičke aktivnosti tokom dana.

Tako, recimo, ako neko čitav dan provede na nogama, radeći fizički zahtevne poslove, ima verovatno više potrebe za odmorom nego neko ko je celi dan u sedećem položaju, bez obzira na psihički umor i opterećenja.

Sa druge strane deci, prema sličnim statistikama, treba oko 13 sati sna, uzimajući u obzir njihov rast i razvoj. Tinejdžeri takođe imaju veliku potrebu za snom, prosečno spavaju oko 9 sati.

Vreme odlaska u krevet

Nauka se slaže i oko toga da kasni odlasci u krevet, barem u dečjem uzrastu, nisu nešto što bi trebalo dozvoljavati, ako ste roditelj. Dete treba da legne pre deset sati uveče jer od tog perioda do ponoći se stvaraju nervne ćelije.

Naravno, u odraslom periodu nije uvek moguć ran odlazak u krevet. Zato, je kod odraslih važno takozvano „spavanje u komadu”. Bilo kad da legnete, naoknadite sate sna ujutru. Zašto ovo napominjemo?

Nekad ljudi misle kako će spavati 3-4 sata tokom noći, a onda isto toliko tokom dana, imaju prosek koji se traži. Popodnevna dremka, kako je popularno zovemo, korisna je samo ako traje najviše 1 sat. Sve preko toga čini nas tromima i pospanima, nesposobnima da na kvalitetan način nastavimo dan.

Zato, barem šest sati tokom noći, u potpunom mraku, sa barem pola sata-sat vremena pre spavanja dalje od veštačkog svetla, pomaže nam da izbegnemo mnoge nuspojave nedostatka sna.

Spavanje kod beba

Hajde da se osvrnemo na početni stadijum života. Novorođenče spava i do 20 sati dnevno. Budi se samo radi hrane i nastavlja da spava. Naravno, kako meseci prolaze, povećava se broj budnih sati, a spavanje se smanjuje.

U predškolskom dobu dete i dalje treba da spava onih trinaestak sati koje smo u prethodnom pasusu pomenuli. Ono što se često dešava, prvenstveno usled korišćenja telefona, da bebe i deca ustale naviku kasnog odlaska u krevet, što za njih može predstavljati veliki problem. Naravno, i za roditelje.

Postoji način da se beba uspava, a tu su i neke tehnike koje mogu pomoći da dete od nekoliko godina naterate bez stresa i rasprave da ode u krevet. Najvažnije je da se ne očekuje nagla promena, već da se postepeno u nju ulazi, kako bi dete neprimetno razvilo rutinu ranijeg odlaska u krevet.

Povezanost sna sa stresom

Jedan od najčešćih razloga za loš san, odnosno, za nesanicu, jeste velika količina stresa kojoj smo tokom dana izloženi. Mnogo je razloga za stres, od porodičnih do problema na poslu. Tu je i društvena situacija.

Kada smo iz bilo kog razloga napeti ili pod stresom, onda se i kvalitet sna dovodi u pitanje. Čak i kada se reše problemi koji izazivaju stres, ponekad problem uspavljivanja ostaje kao trajan i ne može se tek tako rešiti.

Dakle, ako iz bilo kog razloga čovek ne može da spava noću ili ima problema sa čestim buđenjem, sva je prilika da je pod stresom, jer je on jedan od glavnih uzročnika toga.

San i depresija

Osobe koje ne priušte sebi tokom noći dovoljnu količinu sna zapravo rizikuju da obole od nekih mentalnih bolesti. Nedostatak sna veoma utiče na to kako funkcionišemo u danu. Nemoćni da postignemo sve zadate obaveze, često smo primorani da se „dižemo” raznim energetskim pićima, neretko i alkoholom.

Kada je kratkotrajno, čini se mogućim i efikasnim, a ipak, na duže staze opterećujuće je i čak opasno, jer vreba opasnost od bolesti srca, ali i bolesti zavisnosti. Posle određenog vremena primetna je, naročito kod mladih, opasnost od mentalnih problema. Najčešći od njih je depresija, ali su tu i neke vrste anksioznosti, kao i napadi panike.

Na ovaj način bićete manje usredsređeni na svoje obaveze i postizaćete slabije rezultate. To će se odraziti na uspeh u poslu, ali i na međuljudske odnose. Nema potrebe naglašavati da ćete postajati slabiji na svim poljima, a i to postaje uzrok depresije kod čoveka.

San utiče na izgled

Često ste čuli savete kako će vam koža delovati mlađe i hidriranije ako dovoljno spavate i ako idete ranije u krevet. Koža gubi prirodnu elastičnost i postaje dehidrirana. Često je usled toga suva i iritirana. Melatonin koji se otpušta u toku sna je prirodan antioksidans koji deluje na obnavljanje ćelija. Kada nema dovoljne količine antioksidanasa, slobodni radikali kožu čine starijom nego što jeste.

Kada smo neispavani, telo proizvodi veliku količinu kortizola, samim tim smo pod rizikom za dodatne upale, među kojima su i one koje se tiču bubuljica na licu.

Kada je u pitanju telo, nedostatak sna izaziva gojaznost. Nama san daje potrebnu energiju za funkcionisanje. Kada je nema, tu energiju tražimo u hrani, pretežno u slatkišima. I, hopala, eto viška kilograma na vidiku.

Pridružene bolesti i san

Nedostatak sna utiče na krvni pritisak, tako da su kardiovaskularne bolesti nešto što definitivno treba da vas zabrine, ako ne spavate dovoljno.

Naime, nedostatak sna doprinosi većem taloženju kalcijuma u arterijama. Samim tim je i zakrčenje krvnih sudova izvesnije. Kažu da ljudi koji spavaju manje od 5 sati dnevno u 45% slučajeva češće dožive srčani udar.

Tu je i nestabilnost insulina ove vrste umora. Oni koji su neispavani na duže staze rizikuju pojavu dijabetesa. Naravno, dijabetes je povezan i sa mnogim drugim faktorima, tako da bi eventualno sređivanje vremena spavanja zaustavilo skakanje i pad insulina u krvi.

Usled nedostatka sna naš imuni sistem takođe slabi. Veća je verovatnoća da će odbrana od virusa kod vas biti na mnogo manjem nivou, nego što je kod ljudi koji spavaju dovoljno i redovno.

Veća opasnost od saobraćajnih nesreća

Među ne tako nevažnim razlozima za to što treba redovno da spavate, nalazi se i činjenica da ćete izbegavanjem dnevne pospanosti zapravo izbeći mogućnost da napravite neku vrstu saobraćajne nezgode.

Istraživanja pokazuju da neispavani ljudi 20% više izazivaju saobračajnih nesreća na putu zbog popuštanja koncentracije i kratkotrajnog dremanja za volanom. Na ovaj način rizikujete svoj život, ali i živote svojih bližnjih. Takođe postoji mogućnost za ugrožavanje nepoznatih ljudi na ulici, što je još jedan od razloga da vodite računa o ovome.

Kažu da je prosečno vreme da utonemo u san iznosi 20 minuta. Ako zaspite čim legnete, znači da ste hronično neispavani.

Saveti za bolji san

Ima mnogo saveta koji mogu pomoći da san bude bolji. Pre svega, legnite uvek u isto vreme. To nije uvek lako, imajući u vidu veliki broj obaveza na dnevnom nivou. Svakako, ovo će pomoći da posle određenog vremena telo samo traži san baš tada, pa će ujedno biti i lakše zaspati.

Budite fizički aktivni tokom dana. Ako posao to ne zahteva od vas, vežbajte ili šetajte, to će svakako pomoći. Pošto vežbanje diže energiju, onda nemojte vežbati pred spavanje.

Izbegavajte kofein i alkohol pre spavanja. To utiče na kvalitet sna. Kao zamenu za to, popijte čaj od kamilice, valerijane ili matičnjaka pre sna. Šolja toplog mleka takođe može biti od pomoći.

Izbegavajte ekran TV-a ili telefona barem neko vreme pre spavanja. Veštačko svetlo utiče na budnost i šalje poruku telu da je dan. Tako ćete teže zaspati. Umesto toga, ušuškajte se uz dobru knjigu ili opuštajuću muziku. Uvek spavajte u mraku. To će pomoći i da se ne budite tokom noći.

San je veoma važan. Vodite računa da bude redovan i kvalitetan i videćete kako će kvalitet vašeg života biti bolji.