Šest razloga zbog kojih su domaći sokovi bolji i zdraviji od industrijskih

Nije sporno da sokovi od voća spremljeni u domaćim uslovima uživaju status zdravijih, kvalitetnijih i ukusnijih od industrijski proizvedenih. Stoga je razumljivo da se preporučuju ne samo kao izvanredno osvežavajući i ukusan napitak, već i izuzetno hranljiva namirnica koja povremeno u potpunosti može i da zameni zdrav obrok.

Postoji li osoba koja kao dete nije volela da popije radije industrijske sokove nego one iz domaće radinosti? Bilo da je reč o sokićima u tetrapaku koji se piju na cevčicu ili onim u staklenim pa čak i u plastičnim flašicama ili flašama, gotovo svako dete bi pre pružilo ruku ka njima nego ka sokovima pravljenim u kućnim uslovima.

Međutim, sa odrastanjem, počinjemo polako i da shvatamo mnoga objašnjenja i poruke starijih pa i te na temu: zašto je korisnije i zdravije da se konzumiraju sokovi bez onog prefiksa – industrijski. Odnosno, zašto su bolji i preporučljiviji oni sokovi koji se izrađuju u domaćim uslovima, bilo da ih pripremaju mame i bake, bilo da su u pitanju domaći proizvodi malih proizvođača koji sokove takođe prave u kućnim uslovima i koriste istovetne metode izrade kao i one.

Ovo je šest najvažnijih razloga zbog kojih bi trebalo, ako već nismo, da se okrenemo upravo takvim sokovima, kao voću prerađenom u tečnost. Kakve preporučuju ne samo naše mame i bake, već i lekari i stručnjaci za ishranu.

#1 Domaći sokovi se prave od najkvalitetnijih plodova

Činjenica je da se za industrijsku preradu koriste najnekvalitetniji plodovi. Šta mislite, gde završavaju one neugledne, oštećene gradom i nagrižene previsokom letnjom temperaturom, nedozrele ili prezrele… šljive, jabuke, kruške i ostalo voće, koje se od seljaka poslednjih godina otkupljuje za jedva dvadesetak dinara za kilogram? I šta se radi sa onim voćem koje završi na zemlji?

Za sokove koje same prave, mame i bake koriste kvalitetno voće, samo ono koje donesu kući neoštećeno, naravno, zbog velike opasnosti da se u sprotnom njihov sok pokvari. Ista situacija je i kada su mali proizvođači sokova u pitanju: mahom koriste voće sa svojih imanja i(li) ono koje otkupljuju u okolini, od svojih komšija. Tako se voće brže i kraće transportuje i samim tim je svežije. To doprinosi da se manje unište njegovi prirodni sastojci.

Veoma bitna odrednica industrijskih sokova jeste i veliki udeo takozvane baze u njihovom sastavu. To ponekad nagoveštava i sam naziv industrijskog soka: sok sa jabukom, sok sa malinom, sok sa kupinom itd, umesto da na deklaraciji piše: sok od jabuke, od maline, od kupine. Ovakav naziv bi jasno ukazivao na činjenicu da je u pitanju zaista sok od tog i tog voća. Zapravo, to znači da je ta jabuka, malina, kupina… kojih u sokovima u stvari ima u minimalnim količinama, samo maska za osnovnu namirnicu koja od koje su proizvedeni.

Najčešće je u pitanju tikva ili bundeva, koje su, evidentno je, višestruko jeftinije namirnice od voća. Dakle, kada su sokovi proizvedeni van ogromnih industrijskih pogona u pitanju, znate šta pijete. I znate da je to uistinu voće, a ne kaša od bundeve ili od neke druge jeftinije namirnice.

#2 Bez aditiva, konzervansa i ostalih veštačkih sastojaka

Sokovi rađeni u domaćim uslovima, nezavisno od toga rade li ih mame i bake ili osobe koje ih pipremaju za prodaju, najčešće se prave bez dodataka aditiva i konzervanasa i ostalih veštačkih sastojaka.

A aditivi, konzervansi i ostali veštački sastojci koji popravljaju ukus soka  su, zna se, neizostavni u industrijskoj proizvodnji sokova (sem kada suprotno nije posebno istaknuto na deklaraciji i kada im je cena kao da imaju zlatni prah kao dodatak). Kako bi se, u suprotnom, industrijski sokovi održali često i duže od godinu dana, da nema ovih sastojaka? A pritom je činjenica da na njihov kvalitet značajno u negativnom smislu utiču i uslovi skladištenja i transporta.

#3 Mnogo više hranljivih elemenata

Osim toga, sokovi koji su pravljeni u domaćim uslovima,  kao po pravilu zadržavaju mnoge hranljive elemente, enzime i dosta vlakana, tako blagodatnih za naš organizam. Za razliku od industrijskih sokova koji su, ako im već bundeva nije osnova, potpuno bistri.

#4 Bez zaslađivača, često i bez šećera

U proizvodnji industrijskih sokova koriste se i veštački zaslađivači, često znatno štetniji od samog šećera. A ako sadrže šećer, u pitanju su prekomerne količine. Sa druge strane, sokovi koji se proizvode u domaćim uslovima često sadrže minimalnu količinu šećera, a dostupni su i proizvodi bez šećera i zaslađivača.

#5 Manje kalorija, više nutrijenata

Industrijski proizvedeni sokovi, to je nesporno, obiluju ogromnom, prekomernom kalorijskom vrednošću i najčešće značajno prednjače u tome poređeno sa domaćim sokovima. Naravno, zbog ogromne količine šećera i ostalih zaslađivača,  čak i lekari preporučuju roditeljima da ih razblaže vodom pa tek onda da ih daju detetu.

Zato su, s druge strane, sokovi proizvedeni u domaćim uslovima nutritivno daleko bogatiji od industrijskih, upravo zahvaljujući svemu onome što je već nabrojano u prethodne četiri stavke.

#6 Bolji i prirodniji ukus i više zdravlja

Sokovi proizvedeni u domaćim uslovima sadrže, dakle, daleko više vlakana, vitamina i minerala, a već na prvi gutljaj zaključujete da imaju daleko bolji i prirodniji ukus. Stoga su i zdraviji, u odnosu na industrijske sokove povoljnije utiču na imunitet i detoksikaciju, a daruju i više energije.

Nije sporno da je konzumiranje svežeg voća jedna od najboljih stvari koje možemo učiniti za svoj organizam. Odmah posle svežeg voća nalaze se sokovi pravljeni u domaćim uslovima i po tradicionalnoj recepturi. Oni su izvor energije, svežine, vitamina i minerala, vlakana i enzima.

I ne zaboravite: neretko dodatni šećer sadrže i oni industrijski sokovi na čijim deklaracijama piše da su 100 odsto od voća!