Sojin lecitin

Činjenice o sojinom lecitinu

Možda će vam biti poznat pojam „sojin lecitin“ ukoliko ste proučavali etikete prehrambenih namirnica koje nabavljate u marketu. Lecitin je emulgator koji ulazi u sastav velikog broja namirnica. Ipak, neophodno je razjasniti šta ovaj pojam tačno podrazumeva?

Sojin lecitin predstavlja smešu fosfolipida i ulja dobijenih od žumanaca, uljane repice, mleka i soje.

Soja kao prehrambena namirnica sama po sebi predstavlja predmet diskusija i kontroverzi. Ova žitarica sadrži antinutrijente poput fitinske kiseline koji se vezuju za minerale poput gvožđa, cinka i magnezijuma pri tom ometajući njihovu apsorpciju od strane organizma. Studija društva za Prehrambenu i hemijsku toksikologiju donela je novo otkriće da soja sadrži visok nivo estrogena, koji može štetno uticati na funkcionisanje štitne žlezde i endokrini sistem u celosti.

Pod utiskom ovih saznanja, možete se zapitati kako je moguće da Azijati konzumiraju soju u velikim količinama, a imaju dug životni vek? Naime, širom Azije se koristi fermentisani vid soje. Procesi fermentacije utiču na razlaganje štetnih sastojaka soje, pritom olakšavajući varenje iste.

Nužno je obaviti više analitičkih istraživanja vezanih za ovu namirnicu i sojin lecitin.

Zašto bi trebalo izbegavati lecitin iz soje ?

Postavlja se pitanje da li bi trebalo izbegavati unos sojinog lecitina zbog sojinih potencijalno štetnih svojstava?

Konzumiranje voća, povrća, oraha i semenki ne može doneti negativne posledice jer u navedenim namirnicama nema značajnih količina sojinog lecitina. Ipak, sojin lecitin predstavlja značajan sastojak mnogih prehrambenih proizvoda, poput tamne čokolade. Tokom proizvodnih procesa sojino ulje može biti izloženo štetnom uticaju pesticida koji mogu imati negativne efekte po zdravlje ljudi. Navedeni podaci mogu odgovoriti ljude od upotrebe soje zbog potencijalnih štetnih uticaja koje može ostvariti na zdravlje ljudi, ali ne bi trebalo zaboraviti da su ljudi izloženi hiljadama štetnih hemikalija hrane na dnevnom nivou. Osim ako nemate alergiju na sojine proizvode, ne morate nužno voditi računa o unosu određenih količina iste.

Godine 1985. Izvršena je studija na pacovima kojima je davana hrana sa sadržajem sojinog lecitina sa ciljem praćenja potencijalnog štetnog uticaja istog. Prilikom istraživanja hranjene su trudne ženke i mladi namirnicima sa 2-5% sadržaja sojinog lecitina, pri čemu je izveden zaključak da unošenje sojinog lecitina putem hrane može dovesti do promena u ponašanju i pojave neurohemijskih abnormalnosti kod budućih generacije.

Međutim, neki stručnjaci nalaze manjkavosti ovoj studiji, navodeći da do štetnih efekata prehrambenih namirnica na bazi soje dolazi usled toksičnog uticaja holina, što deluje kao logičan scenario. Ipak, iz navedenog se može zaključiti da postoji potencijalni rizik za trudnice i mlade od konzumiranja sojinog lecitina. Izbegavanje unošenja sojinih proizvoda ne može naneti štetu organizmu, dok konzumacija istih u određenoj meri može dovesti do štetnih posledica.
Šta možemo zaključiti o štetnom dejstvu sojinog lecitina?

Koliko je opasno konzumirati sojin lecitin ?

• Ukoliko ste alergični na sojine proizvode, izbegavajte unošenje istih a ovo važi i za sojin lecitin.
• Istraživanja su pokazala potencijalne štetne uticaje konzumiranja soje tokom trudnoće i unosa ove žitarice u dečjem dobu, zbog čega se preporučuje umanjen unos navedene namirnice.
• Žene koje su bolovale od raka dojke, kao i one koje se trenutno leče, ili pak pripadaju rizičnoj grupi a oboljevanje od kancera bi trebalo da izbegavaju unos soje zbog viskog nivoa estrogena koji u sebi sadrži.
• Za sve ostale, male količine soje ne mogu biti štetne. Ukoliko se pridržavate dijetalnog načina ishrane koji uključuje voće, povrće, orahe, semenke, meso, ribu i jaja, bićete prinuđeni da zajedno sa tim unosite i male bezopasne količine soje.Ako povremeno unosite sojin lecitin u malim količinama on neće imati apsolutno nikakakav uticaj na vaše zdravlje.

Sojini proizvodi na tržištuuglavnom su nefermentisani i genetski modifikovani. Metaanaliza izoflavona iz soje ukazuju da je redovno konzumiranje soje u azijskim zemljama dovelo do smanjenja stope raka dojke na ovom kontinentu, dok sličan efekat nije zabeležen na suprotnom delu Zemljine kugle. Genetski modifikovana hrana ne može ostvariti pozitivan uticaj na organizam poput organski proizvedenih namirinca.

Godine 2008. grupa kanadskih naučnika sprovela je analizu 22 slučajna kontrolna uzorka ispitujući zdravstvene prednosti soje. Došli su do zaključka da je u izoflavonima soje došlo do neznatnog opadanja nivoa lošeg holesterola, ali ne i do snižavanja triglicerida, lipoproteina, tzv. dobrog holesterola i nivoa krvnog pritiska, zbog čega je soja stekla status idealne namirnice koja predstavlja alternativu mesnim proizvodima u službi očuvanja zdravlja srca. Ipak, ove tvrdnje još uvek nisu stekle potpunu naučnu utemeljenost.

Mnoga istraživanja se slažu u tome da korisne i zdravstvene vrednosti ove žitarice variraju u zavisnosti od podneblja gde se proizvode. Studija iz 2008. godine navodi da industrijska prerada soje znatno utiče na smanjivanje korisnih svojstava njenih biološki aktivnih proteinskih subjedinica.