Bol u peti mogući uzroci i lečenje

Bolovi u peti mogući uzroci

Bol u peti je vrlo čest simptom kod problema sa stopalima. Pacijent obično oseća bol ili ispod pete (plantar fasciitis) ili samo iza nje (Achilles tendinitis), gde se Ahilova tetiva povezuje sa petnom kosti. Iako je bol u peti težak, nekad toliko i da onemugućava sam pokret, to je retko zdravstvena pretnja. Bol je obično blaga i nestaje sama od sebe. Međutim, u nekim slučajevima može trajati i duže i postati hronična.

Bol u peti – uzrok : Bol u peti obično nije uzrokovan jednom povredom, kao što je iščašenje ili uganuće skočnog zgloba, već pre ponovljenim traumama i udarcima pete o podlogu. Pa tako uzroci mogu biti:

Plantar fasciitis – upala tabana. Taban predstavlja snažan luk, poput ligamenta koji se prostire od petne kosti (kalkaneusa) do vrha stopala. Kada se plantarni deo stopala (taban ) istegne, meka vlakna tkiva postaju upljena, obično na mestu gde se spajaju sa petnom kosti. Nekada se bol može javiti i na sredini stopala. Pacijent doživljava bol ispod stopala, obično nakon dužeg odmora. Nekim pacijentima se javljaju i grčevi ukoliko je Ahilova tetiva stegnuta previše.

Upala zadnje strane pete (burzitis). Može biti uzrokovana jakim i teškim pritiscima na petu. Takođe može biti posledica nošenja neudobne obuće, poput hoda na visokim potpeticama. Bol se obično oseća duboko u peti ili na zadnjoj strani pete. Nekada može doći i do oticanja Ahilove tetive. Kako dan odmiče, bol se pogoršava.

Ispupčenje pete. Obično kod tinejdžera. Petna kost još uvek nije dovoljno sazrela, pritiska se preterano, što dovodi do formiranja više kostiju. Često se javlja i kao posledica ravnih stopala. Kod žena se obično javlja zbog nošenja visokih potpetica.

Sindrom tarzalnog tunela. Javlja se ukoliko dođe do udarca ili kompresije nerva u zadnjem delu stopala. To je vrsta neuropatija, koja se može javiti i u skočnom zglobu ili stopalu.

Hronična upala pete. Uzrokovana tankom petnom podlogom ili teškim koracima.

Prelom. Javlja se kao posledica ponavljanih udaraca, uzrokovanih napornim vežbanjem, sportskim treninzima ili teškim fizičkim naporom. Trkači su naročito skloni naglim prelomima. Može se javiti i kao posledica osteoporoze.

Ahilova tetiva, degenerativni tendinitis. Hronično stanje povezano sa dugotrajnom degeneracijom Ahilove tetive. Ponekad Ahilova tetiva ne može funkcionisati pravilno zbog nedostatka tetivne tečnosti, koja se ne može zalečiti u potpunosti. Ahilova tetiva u tom slučaju dobija više napora nego što može proizvesti tečnosti. Vremenom se tetiva istanjuje, slabi i postaje bolna.

Uzroci bola u petama mogu biti takođe i pucanje Ahilove tetive, giht, osteomielitis, reumatoidni artritis, dijabetes, problemi sa hodanjem kao i sam udarac u petnu kost.

Bol u petama ujutro

Karakteristika bola kod ovog dela stopala jeste da se najčešće javlja ujutru i smanjuje kako dan odmiče, u zavisnosti od uzroka. Simptomi jesu jak i oštar bol u dubini pete, naročito sa prvim jutarnjim koracima ili posle dugog sedenja.Bol se postepeno smanjuje hodanjem ili raznim aktivnostima i vežbama. Bol se obično smanjuje tokom sna i retko kada izaziva buđenje.

Bolovi u petama i stopalima

Stopala nose čitavu težinu tela na svojoj površini, stoga je zbog prisustva bola, ograničena ili onemogućena čovekova osnovna potreba – hodanje. Bol u stopalima se može javiti u bilo kom njegovom delu, od prstiju na nogama pa sve do pete i Ahilove tetive. U zavisnosti od uzroka može biti akutan i hroničan. Ukoliko je bol blaga, najbolje je mirovati, dok ukoliko je jaka i trajnija, najbolje je posetiti lekara. Bolovi u petama su najbolji pokazatelji bolesnog i problematičnog stopala.

Bol u peti lečenje

Većina pacijenata se oporavi konzervativnim metodama (koje postoje da bi se izbegle radikalne terapeutske mere i operativne procedure) za nekoliko meseci. Stoga, kao lek za bol u peti se koriste:

• nesteroidni antiinflamatorni lekovi (lekovi sa analgetskim, antipiuretskim i antiinflamatornim efektima)
• kortikosteroidi (mogu se naneti na zahvaćeno područje i ubaciti putem struje, zatim injkcijama ili ultrazvukom; primenjuju se obično kada antiinflamatorni lekovi ne pomognu)
• fizikalna terapija (fizijatar ili fizioterapeut može pokazati paijentu vežbe za jačanje Ahilove tetive i za jačanje mišića stopala, što dovodi do bolje stabilizacije zgloba i pete).
• noćni ulošci koji se nose tokom spavanji i koji drže tabane u ispravnom položaju
• proteze koje mogu biti korisne pri ispravljanju deformcija stopala i ujedno smanjenju bola
• operacija (ukoliko je plantarna fascia odvojena od petne kosti, i preporučuje se samo ukoliko nijedna druga procedura nije uspela).

Što se tiče kućne nege, preporučuje se pre svega odmor, zatim led (hlađenje bolnog mesta), kao i udobna obuća i ulošci za obuću.