Gangrena noge simptomi, uzrok, lečenje

Šta je gangrena

Gangrena je razaranje tkiva u telu. Ona se razvija kada se prekida dotok krvi do dotičnog dela tela usled različitih faktora, kao što su infekcije, vaskularne bolesti ili traume. Gangrena može uključivati bilo koji deo tela, ali najčešće pogođene oblasti su ekstremiteti (stopala, šake, noge, ruke). Pored gangrene noge, postoji i gangrena prsta, gangrena palca na nozi itd.

Kako nastaje gangrena noge?

Gasna gangrena je oblik gangrene koji najviše ugrožava život. Javlja se u ranama koje su zaražene od strane porodice bakterije koja se zove Clostridium. Najmanje 20 vrsta Clostridium-a mogu izazvati gasnu gangrenu. Ono što čini klostridije posebnim je da su anaerobne – to jest, da najbolje rastu u odsustvu kiseonika. Kako je zdravo ljudsko tkivo puno kiseonika, ono je retko pod uticajem tih bakterija. Međutim, kada rastu, klostridije oslobađaju gasove i otrove u telu. Ovaj oblik gangrene se širi veoma brzo, i može izazvati brzu smrt.

Povrede koje ostavljaju deo mišićnog tkiva lišenog kiseonikom čine idealni dom za klostridiju. Neke od ćelija u rani su već mrtve, a infekcija počinje u njima. Povrede lomljenja najčešće prekinu dovod krvi u velikoj količini tkiva, a najviše dovode do gangrene. Infekcije najčešće pogađaju ekstremitete, gde se dotok krvi najlakše odseca. Saobraćajne nezgode, na primer, često izazivaju povrede lomljenja donjeg dela nogu – upravo onu vrstu rane koje klostridije pronađu kao najpogodnije.

Hirurgija takođe može da proizvede oblasti ugroženog tkiva. Povoljni uslovi za gangrenu su najčešće kod ljudi koji imaju već postojećih vaskularnih problema ili koji imaju mnoge od faktora rizika za bolesti srca. Na primer, visok holesterol u krvi može da poveća šanse za nastanak ugruška. Osoba sa visokim holesterolom ima veću verovatnoću da će imati više ‘’ugrušane’’ krvne sudove posle operacije. Tkivo koje se normalno hrani ovim krvnih sudovima može ostati bez kiseonika, što omogućava bakterijama da se umnožavaju.

Postoje i drugi uzroci gangrene koji nisu u vezi sa klostridijom. Ozbiljne bolesti koje ometaju protok krvi mogu prekinuti snabdevanje ekstremiteta kiseonikom, čak i kada nema traume ili povrede. Na primer, oboljenje perifernih krvnih sudova u kojem je protok krvi do nogu siromašan, mogu lišiti stopalo ili nogu krvlju ili kiseonikom i omogućiti da se javi gangrena noge. Osobe sa dijabetesom, na primer, su sklone gangreni u stopalu. Infekcije povezane sa dijabetesom su najčešći razlog za amputaciju stopala. Teška promrzlina (usled preteranog izlaganja hladnoći) takođe može dovesti do gangrene zbog nedostatka pravilnog protoka krvi u tkivima.

Gangrena stopala i dijabetes

Kod osoba sa dijabetesom, krvni sudovi su oštećeni zbog preteranog šećera u krvi koji teče u venama.

Takođe, dijabetes dovodi do oštećenja nerava na duge staze. Ovo se zove periferna neuropatija. Ovo dovodi do toga da osoba nema ili ima smanjen osećaj bola. Dakle, ako dijabetičar bude slučajno posečen, povređen, ili prosto zadobije ubod u stopalo – on toga ne može biti svestan, jer neće osetiti bol.

Bol obično upozorava normalnu osobu da je povređena i da brine za povređena područja u cilju sprečavanja infekcije. Kod dijabetičara je ovo odsutno i zato se rana često inficira – što ponekad omogućava da se razvija gangrena stopala.

Stopalo je najviše pogođeno u ovom slučaju, jer je ono često izloženo povredama i ogrebotinama usled aktivnosti svakodnevnog života.

Infekcija stopala može početi kao mali čir i može napasti dublja tkiva, dovesti do gangrene ili utiče na kosti i vrši invaziju na krvotok.

Utvrđeno je da skoro polovina ljudi sa dijabetesom imaju perifernu neuropatiju i skoro polovina od njih imaju i neuropatiju i suženje krvnih sudova.

Utvrđeno je da visok šećer u krvi oštećuje nerve stopala i izaziva perifernu neuropatiju, kao i stvrdnjavanje zidova arterija – što dovodi do suženja i sprečava snabdevanje krvlju. Ovo su glavni faktori rizika da se kod dijabetičara razvije gangrena stopala.

Gangrena na nozi simptomi

Koji su simptomi gangrene noge? Područja na kojima se razvija gangrena noge su obično topla i otečena. Koža može biti bleda u početku, ali ubrzo postaje crvena ili braon i konačno zelenkasto-crne boje. Pogođeno područje može postati prožeto ožiljcima i zahteva rekonstruktivnu hirurgiju. Ukoliko postoji značajna količina nekroze (smrti) tkiva, pogođeni deo tela čak treba ukloniti.

Ponekad, braon tečnosti se formiraju pod kožom, uzrokujući velike mehuriće kože koji rastu. Ako je klostridija uzrok gangrene, gasovi koje proizvode bakterije se mogu videti kako penušaju u tim džepovima.Gangrena noge često izaziva neprijatan miris..

Supstance koje proizvode bakterije su veoma toksične za ljudsko tkivo i ubijaju ćelije ispred infekcije, uz zadržavanje kiseonika na niskom nivou. Osim ako se infekcija ne zaustavi, ti bakterijski toksini će uskoro stići u krvotok i počnu da truju vitalne organe (toksični šok), a bubrezi stradaju prvi.

Lečenje

Gangrena bilo kog dela tela pa i gangrena noge se često širi tako brzo da se ne može zaustaviti samo antibioticima. Lečenje se sastoji od tri nivoa:

Antibiotici su neophodni za lečenje jer pomažu u usporavanju infekcije i čišćenju malih džepova bakterija.

Operacija inficiranog tkiva i ivica oko njega je često neophodna kako bi se sprečilo dalje širenje gangrene. Ako se pitate – da li je amputacija neophodna – ako navedena procedura isecanja mesa i okolnih ivica zaraženog i gangrenoznog tkiva nije dovoljna, amputacija je sledeći korak. U principu, amputacija je uvek poslednja opcija izbora, ukoliko ostale metode lečenja ne daju nikakve efekte.

Pacijent kod koga se pojavila gangrena noge se stavlja u hiperbaričnu komoru ako je dostupna – ona ispumpava puno kiseonika pod visokim pritiskom. Pritisak šalje kiseonik u tkiva, uz zaustavljanje širenja anaerobnih bakterija.

Antibiotici i hirurgija se obično koriste kao princip tretmana za gangrenu i dokazano su veoma efikasni. Hiperbarične komore nisu u širokoj upotrebi jer mnoge bolnice nemaju pristup njima.

Savremenim metodama lečenja većina žrtava kod kojih se pojavila gangrena noge preživi, iako će većina izgubiti nešto mišićnog tkiva. Ljudi mogu smanjiti šanse za patnje usled ovih komplikacija čišćenjem svih rana temeljno sa antiseptikom, prateći znake gnoja, crvenila, otoka ili neobičnog bola, i odlaskom kod lekara zbog bilo koje rane koja bi mogla biti zaražena.

Da li pomažu prirodni lekovi

Prirodni lekovi mogu samo ublažiti simptome koje izaziva gangrena noge, smanjiti izumiranje i propadanje tkiva – ali uvek se prvo morate posavetovati sa lekarom – jer je ovo ozbiljna bolest. Primećeno je da bromelain i kurkuma mogu pomoći u smanjenju otoka i upale. Maslinov list se često koristi da pomogne u borbi protiv infekcija. Drugo korisno bilje za gangrenu uključuje ehinaceu, ginko i papričicu. Ne-biljni suplementi, poput koenzima Q10 i esencijalnih masnih kiselina – mogu takođe biti korisni.

Kostrika je biljka koja je propisana od strane stručnjaka da pomogne u lečenju gangrene. Kostrika je korisna za lečenje mnogih bolesti, uključujući probleme sa cirkulacijom, opstipaciju, hemoroide, upalu, grčeve nogu, limfedem i proširene vene. Kostrika je poznata po svojoj sposobnosti da poboljšava cirkulaciju, smanjuje upalne procese i leči sindrom karpalnog tunela, Menierovu bolest, gojaznost i tromboflebitis. Kostrika je zimzelen grm koji raste u različitim delovima Evrope i Azije.