caj-za zdravlje

Skupljajte je leti, koristite tokom cele godine. Verbena (Verbena officinalis) je višegodišnja biljka sa sitnim cvetovima. Potiče sa Mediterana, ali se gaji širom Istočne Evrope, Severne Afrike, Kine i Japana. Verbena uspeva na dobro dreniranom zemljištu, voli sunce, a često je možete videti duž ivice puta, na livadama. Aktivni sastojci ove biljke su glikozidi verbenalin i aucubin, kao i eterična ulja. U biljnoj medicini koriste se list i cvet verbene, a sakupljaju se sredinom leta, kada je biljka u punom cvatu. Verbena se koristi kao infuz, tinktura, obloga. Uobičajena doza za odrasle je 2-3 g. 3 puta dnevno.

Upotreba Verbene:

Tradicionalno, svi delovi verbene su se koristili kao lek za različita stanja, između ostalog i za stimulisanje laktacije, dismenoreju (bolne menstruacije), žuticu, giht, kamen u bubregu, glavobolju, depresiju, napetost, nesanicu, a takođe i kao diuretik i gorki tonik za varenje.

Narodni je lek za jačanje, protiv nesanice i nervoze, za lečenje jetre i žuči, rana, otoka i drugih oboljenja.

Verbena se koristi u tretmanu oboljenja respiratornog trakta (astma, veliki kašalj), kao i za gušobolju, zatim za anginu pektoris i protiv zadržavanja tečnosti usled slabosti srca.

Koristi se i u tretmanu depresije, histerije, bolova u žučnoj kesi, artritisa, poremećaja metabolizma, anemije, visoke temperature i oporavka nakon nje.

 

Verbena se često koristi za ženske probleme; prepisuje se za podsticanje laktacije nakon trudnoće, za stimulisanje kontrakcija materice tokom porođaja. Analgetski efekti je preporučuju za tretman glavobolje i za smanjenje menstrualnih bolova i grčeva.Verbena se koristi se i za obnavljanje menstrualnog ciklusa nakon prekida trudnoće.

Neki ljudi stavljaju verbenu direktno na kožu i tako tretiraju rane, apscese i opekotine, reumatske probleme i artritis.

Koristi se za lošu probavu, gorušicu, nizak nivo želudačne kiseline, kao.tonik za jetru.

Kao obloga, verbena se upotrebljava za tretiranje modrica, infekcija na koži, ujeda insekata, ekcema i drugih kožnih problema, ali i u tretmanu uganuća.

Tanini iz verbene deluju kao astringenti (sredstva koja skupljaju) pa se ova biljka koristi za ispiranje usta u slučajevima da desni krvare, čireva u ustima, neprijatnog zadaha iz usta i upale krajnika ili angine. Žvakanje korena verbene jača zube i desni.

U kombinaciji sa korenom lincure, cvetom zove, cvetom jagorčevine i kiseljakom, verbena se koristi za održavanje zdravlja sinusa i tretman upaljenih ili natečenih sinusa (sinusitis). Za infekciju sinusa uzima se kombinacija 36 mg verbene + 12 mg korena lincure i po 36 mg cvetova zove, kiseljaka i cvetova jagorčevine, 3 puta dnevno.

Savremena medicinska istraživanja pokazala su da verbena može da spreči razvoj virusa hepatitisa B, što odgovara njenom korišćenju u drevna vremena kao tonika za jetru.

Smiruje nerve, napetost i stres.Verbena ima lekovito dejstvo protiv depresije, efikasno kao i ruzmarin, lavanda, kantarion.

Cvetovi verbene se koriste kao dodatak koji poboljšava ukus alkoholnih pića.

Čaj od verbene

Čaj od verbene se pravi na sledeći način:
1 kašika suve verbene ili 2 kašike sveže, isitnjene, natapa se u šolji ključale vode 10-15 minuta. Procedi se i pije 3 šolje ovog čaja dnevno, obično prejela. Trebalo bi imati na umu da je verbena čaj diuretik.

Tinktura od vernebne se priprema: sa 40% alkohola u odnosu 1 : 1 (1 deo verbene, 1 deo alkohol). Preporučuje se 5-10 ml tinkture 3 puta dnevno.

Obloge od verbene: 4 kašike sitno narezane verbene, 1 kašika lanenog i 1 kašika mlevenog grčkog semena popari se sa 1 l ključale vode, ostavi poklopljeno 4 sata, ocedi i mlako upotrebi.

OPREZ!
Ne postoje kontra efekti, ali pošto deluje kao sredstvo za čišćenje, prekomerne doze verbene mogu da dovedu do povraćanja.

Verbena se ne preporučuje trudnicama, jer može da stimuliše kontrakcije.

Savet: Možete dodati suvo lišće i cveće verbene u kupku za opuštanje i ublažavanje kožnih problema. A možete kesicu sa suvom verbenom držati u ormanu – i zbog lepog mirisa, i kao prevenciju protiv pojave insekata.

Divlja kruška (Pirus piraster) drvo, koje naraste do 15 m visine, sa razvijenom krunom i većinom uspravnim granama; ogranci imaju trnovite završetke. Listovi su jajoliki, nisu veliki, sa gornje strane su glatki i tamno zeleni, a sa donje bleđi. Cvetovi su beli sa izrazito crvenim prašnicima u sredini, grupisani po nekoliko na krajevima kratkih letorasta; cvetaju od kraja aprila do sredine maja. Plod divlje kruške je mnogo manji nego u gajene kruške, okruglast i kad sazri, žućkasto zelene je boje. Sazreva od septembra do oktobra.

Raste u retkim svetlijim šumama, naročito po ivicama šuma i po šumarcima, od pobrđa do srednjeg planinskog pojasa. Često se na jednom mestu nalazi više stabala. Plodovi divlje kruške su, i kad sazru, dosta tvrdi i opori, ali kad prezru, a naročito kad ugnjile, veoma su ukusni i slatki. Mogu se upotrebiti kao i drugo voće – presni ili na različite načine pripremljeni, a takođe se od njih mogu praviti kolači, mogu se mešati sa drugim hlebnim sirovinama za spremanje hleba i sl. Sa jednog drveta može da se nabere i do 30 kg plodova.

Divlja kruška i njena lekovita svojstva

Divlja kruška – zdravstvene koristi

Divlja kruška deluje kao diuretik, pa blagotvorno deluje na bubrege, kao i na osobe koje pate od visokog pritiska i gojaznosti.

Deluje preventivno i pomaže kod upale prostate i cistitisa, kao i upale bešike.

Neka istraživanja sugerišu da seme divlje kruške sadrži vitamin B17, koji se smatra super vitaminom koji pomaže u borbi protiv kancera.

Divlja kruška pomaže kod akutne dijareje.

Pošto ne deluje kao alergen, preporučuje se osobama koje pate od alergija.

Ima značajnu količinu vlakana, te pomaže kod konstipacije. Poboljšava zdravlje organa za varenje i debelog creva.

U kori divlje kruške ima 3-4 puta više antioksidanata, antiinflamatornih i antikancerogenih fitonutrijenata nego u plodu. Takođe, u koridivlje kruške se nalazi gotovo 50% ukupnih vlakana koje kruška sadrži.

Jedno veliko istraživanje rađeno samo na ženama je pokazalo da kruške, u kombinaciji sa jabukama, najbolje deluju u snižavanju dijabetesa tip 2.

Vlakna iz kruške vezuju sekundarnu žučnu kiselinu čije povećane vrednosti povećavaju rizik od raka debelog creva.

Cinaminska kiselina iz krušaka snižava rizik od raka želuca. Kruške, takođe, snižavaju rizik od raka jednjaka.

Vlakna iz kruške deluju i na snižavanje holesterola i smanjivanje rizika od dijabetesa tip 2.

Različiti fitonutrijenti, flavonoidi (kvercetin, kempferol itd.), epikatehin i antocijanini poboljšavaju osetljivost na insulin.

Poboljšava imunitet zbog raznovrsnog sastava antioksidanta.

Divlja kruška poboljšava zdravlje kostiju zbog brojnih minerala koje sadrži.

Održava zdrav nivo hemoglobina kod trudnica i pomaže u prevenciji neuroloških poremećaja ploda, zbog sadržaja gvožđa i folne kiseline.

Napitak od kore samonikle divlje kruške idealan je za čišćenje organizma i snižavanje nivoa šećera u krvi.

List divlje kruške pripremljen kao čaj blagotvorno deluje u lečenju upale bubrega, mokraćne bešike i protiv noćnog mokrenja.