Visterija snažna, dugovečna puzavica

Visterija fantastična puzavica, kod nas poznata i pod nazivom plava kiša, prvi put se pojavila u Evropi krajem 19. veka zahvaljujući kapetanu jednog engleskog broda koji je odlučio da donese nekoliko primeraka u domovinu. Uprkos dugom i iscrpljujućem putovanju i neizbežnom neiskustvu u uzgajanju, visterija je uskoro pokazala svoju snažnu prirodu procvetavši već naredne godine. Nekada su botaničari greškom pripisivali visteriju rodu Glycina (glykys na grčkom znači sladak) možda upravo zbog mirisa njenog cveta, koji su engleske botaničarke i baštovanke Vilson i Bel, misleći na vrstu Sinensis, definisale kao „nešto između meda i jorgovana, a sve ostalo je njeno”.

Izuzetna snaga

Visterija je snažna, dugovečna puzavica, koja, ukoliko su uslovi za njen razvoj optimalni, za nekoliko godina može da prekrije pergolu i ogradu. Njena čvrstina je tolika da se vrlo retko razboleva, a uspeva da živi i da se razvija i u saksiji ukoliko je dovoljno duboka. Visterija voli plodan teren sa dobrom drenažom, a bitno je da joj se prvih godina obezbedi dohrana obilnim đubrenjem.

Prija joj izloženost direktnom suncu i ne smeta joj toplota, čak ni jarko sunce koje leti prosto prži, kao ni niske zimske temperature. Odrasla biljka, ako se uzgaja u vrtu, nema problem ni sa dužim periodima suše, tako da se briga o visteriji sve više smanjuje kako ona postaje starija i svodi se na podrezivanje.

Visterija je voma robusna penjačica od koje se može formirati niže drvo s gustom krošnjom, ili se jednostavno pusti da raste kao i svaka puzavica. Dostiže visinu od osam do 20 metara.

Raskoš mirisnih grozdova

Postoji više varijeteta ove puzavice i uglavnom se razlikuju po boji cvetova (plava, ružičasta i bela), koji su sakupljeni u grozdaste cvasti i podsećaju na bagrem. Visterija cveta tokom maja i juna, a cvasti se pojavljuju pre nego što se listovi sasvim razviju, veoma su mirisne i privlače pčele i druge insekte. Latice nekih vrsta visterije čak su i jestive, ali oprez – sorte kao što je Wisteria sinensis, ako se konzumiraju, mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.

Iz Kine i Japana

Visterija pripada rodu Wisteria, u koji spadaju brojne rustične vrste, a potiče iz Kine, Japana, Koreje i Amerike, gde je odavno, zbog spektakularnog prolećnog cvata, omiljeni ukras vrtova i terasa. Wisteria sinensis najrasprostranjenija je vrsta, a karakteristična je po svojim svetloljubičastim mirisnim cvetovima grupisanim u kompaktne grozdove dužine do 30 cm.

Ne manje poznata Wisteria floribunda poreklom je iz Japana, a njeni varijeteti pored klasične ljubičaste, imaju bele, roza i purpurne cvetove. Danas postoji veliki broj varijeteta nastalih ukrštanjem, u širokom spektru nijansi, jednostavnog i složenog cveta, kraćih ili dugih grozdova. Vrsta Brachybotrys, na primer, ima varijetete s tamnoljubičastim, belim ili roza cvetovima.

Biljka visterija praktično nema nikakvih potreba. Njene grane teže da se uvijaju oko potpore – dovoljno je da ih usmerite i, u nekim slučajevima, vežete da bi zauzele definitivnu poziciju. Važno je samo da ih ne stisnete previše jer će brz razvoj biljke dovesti do toga da se trake inkorporiraju u granu: ne koristite metalne žice, već plastične slamke ili gumene trake od kaučuka.

Visterija je jedna od retkih puzavica kojoj ne smeta direktno sunce, čak ni pri dnu stabljike. Otporna je i na mraz, a na vama je samo da je podrezujete, jednom zimi a jednom u leto.

Neukrotiva lepotica

Grane i korenje ove snažne biljke u stanju je da deformiše staze i zemljište, ali i da uništi krovove po kojima se razvija. Stoga napravite neku čvrstu potporu u vidu pergole ili ograde da biste izdanke mlade visterije usmerili i “ukrotili”, što joj neće biti potrebno kada joj stablo odrveni.

Saznjate više>>> Visterija (Glicinija) uzgoj, orezivanje, razmnožavanje, sadnja

Rajski vrt

Visterija je omiljeni cvet u Japanu gde se naziva fudži, a grad Ašikaga širom sveta poznat je po parku u kojem se nalaze na stotine ovih prelepih biljaka. Tu raste drvo plave kiše staro preko 140 godina, koje je formiralo očaravajući “kišobran” od plavih cvetova. Turisti koji u vreme cvetanja visterije prosto okupiraju ovo rajsko mesto, najradije šetaju cvetnim tunelom dugačkim preko 80 metara koji je sav obložen raskošnim belim i ljubičastim grozdovima predivne visterije.

Može se uzgajati i u saksiji

Visterija se uspešno uzgaja i u saksiji iako će dimenzije biljke, uprkos dobroj izloženosti suncu, ostati manje. Bitno je da za ovaj slučaj obezbedite dovoljno široku i duboku posudu od najmanje 40 cm prečnika i 60 cm visine. Dovoljno će biti da je zasadite u univerzalni supstrat, ali se biljka mora dohranjivati organskim dubrivom – granularnim mineralnim, s odloženom apsorpcijom, ili onim tečnim, koje ćete rastvoriti u vodi za zalivanje. Pošto se zemlja u saksiji brže suši nego na ona napolju, trebalo bi se pobrinuti da zalivanje bude češće i redovnije. Ako je uzgajate na terasi, usmerite njene grane horizontalno da biste dobili predivan cvetni “suncobran”.