Žalfija lekovito delovanje

Žalfija-Salvia officinalis

DRUGI NAZIVI: pitomi pelin, kakver, džiger-trava, kadulja

OPIS BILJKE: Žalfija je razgranat grm, visine 30-40 cm, višegodišnje, drvenaste stabljike. Listovi su srebrnastobeli, srcoliki, namreškani i dlakavi. Cvetovi su tamnoplavo-ljubičasti, dvousnati, a na vrhovima stabljike prave klasaste pršljenove. Svi delovi biljke imaju jak aromatičan miris. Omiljena je ispaša za pčele, a njen med ubraja se medju najcenjenije.

RASPROSTRANJENOST: Žalfija divlje raste u širokom pojasu Mediterana. U našoj zemlji, kao samonikla je izuzetno retka, javlja se sporadično samo u Sićevačkoj klisuri, ali je rasprostranjeno njeno gajenje kao ukrasne, medonosne, začinske i lekovite biljke.

STANIŠTE: Žalfija samoniklo raste na suvim terenima. Voli sunčana mesta jer je osetljiva na vetar i hladnoću.

VREME CVETANJA ŽALFIJE: Od maja do juna.

LEKOVITI DEO ŽALFIJE: Lišće. Bere se pred cvetanje, u maju. Sadrži eterično ulje s tujolom, cineolom, salvonom, zatim smolu, škrob, tanin, soli kalijuma, kalcijuma i fosfatne kiseline.

LEKOVITO DELOVANJE ŽALFIJE: Žalfija ima antiseptično, baktericidno, fungicidno, virustatično i protivupalno delovanje. Njen čaj pročišćava disajne organe, upaljeno grlo, ždrelo i krajnike, pomaže kod promuklosti. Smatra se da pomaže čak i pri saniranju kaverni kod plućne tuberkuloze, jer sadrži tanin koji zaustavlja krvarenje. Čaj od žalfije isto tako zaustavlja jako znojenje plućnih bolesnika, mladih u pubertetu, žena u menopauzi i posle porođaja. Zanimljivo je da blag čaj od žalfije podstiče znojenje, a jak ga zaustavlja i sprečava. Koristi se kod kožnih problema, rana koje ne zaceljuju, ekcema i svraba. Izuzetno je efikasna kod bolova i grčeva u želucu, vraća apetit, a smiruje upale creva i želuca, kao i tegobe sa jetrom i žučnom kesom. Žalfija predstavlja prirodnu efikasnu pomoć kod problema s mokraćnim putevima, a naročito kod otežanog mokrenja. Stari Rimljani su je koristili u tretmanu neplodnosti, jer snažno deluje na ženske polne organe i otklanja sklonost ka pobačaju. Plinije ju je nazvao “salvia” (lekovita), što potiče od latinske reči “salvus” (zdrav). Moderna medicina i farmacija su svojim hemijskim sredstvima potisnule žalfiju, koja zaista zaslužuje zapaženo mesto u svakoj bašti.

Stara rimska izreka kaže: “Zašto biti bolestan kad u bašti još ima žalfije”. O njenoj vrednosti govori činjenica daje oko 1680. godine objavljena knjiga od 400 stranica u kojoj je opisana samo lekovitost žalfije.

RECEPTI:
Žalfija za masiranje desni kod upala, paradentoze: jakim čajem od žalfije natopiti vatu i nežno kružnim pokretima masirati desni.

Žalfija protiv noćnog znojenja: malo pre spavanja treba uzeti 50 kapi tinkture od žalfije.

Zarastanje gnojnih rana: ispirati i oblagati uvarkom žalfije. Čim je oblog suv, treba ga ponovo natopiti.

Žalfija za promuklost: 45 g žalfije kuvati 20 minuta u 1/2 1 mleka s l velikom kašikom meda. Pije se u toku dana u 3 obroka.

Bolovi i grčevi u želucu: uzeti 10 g cvetne grane žalfije, popariti litrom ključale vode i piti po jednu šolju pre jela.

Za jačanje krvi, živaca i zaustavljanje drhtanja ruku: žalfiju kuvati u razmeri pola voda i pola vino.

Protiv gripa i jake prehlade: piju se 2 šolje toplog čaja od žalfije na dan.

Povezano>>> BOŽIJA BILJKA, MOŽE SVE: Žalfija je jedna od najzdravijih biljaka na planeti, a uopšte je ne primećujemo

Žalfijin med: ima snažno antiseptičko i umirujuće delovanje. Izvanredno deluje protiv suvog kašlja jer omogućava izbacivanje sluzi iz dušnika i bronhija. Nezamenljiv je u terapiji disajnih organa. Najbolje je grgljati ga.

U KUHINJI:U domaćinstvu se koristi kao začin. U hranu se stavljaju celi listići ili njihovi vrhovi, a može i da se samelje. Pošto ima izrazit miris i ukus, koristi se u manjim količinama.