Zelena salata lekovito delovanje

Salata (Lactuca sativa L.) obična salata, baštenska salata

Salata je u svim područjima kultivisano opšte poznato povrće.Danas se u čitavoj Evropi gaji kako u malim baštama, tako i u velikim povrtnjacima.

VREME CVETANJA: Od juna do avgusta, ali ne srne se pustiti da cveta, osim ako se želi seme ili zgusnuti mlečni sok – laktukarijum.

UPOTREBA: Još je grčki istoričar Herodot (oko 400. p.n.e) spominjao laktukarijim kao lek. U Francuskoj se i danas rado upotrebljava sok od salate pod imenom “tridace” i važi kao opijumu sličan, blago umirujući, neškodljiv lek. U poslednje vreme propisuje se laktukarijum iz obične salate kao cenjen lek protiv kašlja, a i kao sredstvo za umirenje grčeva, grčevitog kašlja, astme, nervnih uzbuđenja i nesanice.

LEKOVITI DEO BILJKE: Ako želite isceđen sok laktukarijum, tada se u toku leta bere potpuno izrasla biljka, ali za pripremu salate uzima se salata dok je još u punim glavicama.

LEKOVITO DELOVANJE: Laktukarijum se u narodnoj medicini upotrebljava i za lečenje upale očiju, tako što se krpice natope laktukarijumom, polože na oči i ostave da ta vlažna obloga deluje. Zahvaljujući lisnom zelenilu (hlorofilu), koji je u svežim listovima naročito vredan, salata osvežava sve telesne ćelije. Sveža salata je veoma voluminozna, pa znatno povećava volumen stolice. Osim toga, stolica postaje mekša zbog sposobnosti bubrenja sastavnih delova ćelijske membrane u listu salate, pa dolazi do potpuno bezbolnog pražnjenja stolice. Salata se može sa uspehom primeniti i za lečenje hroničnog zatvora. Pravilno pripremljena sirova salata sadrži malo kuhinjske soli, ali zato daje organizmu veoma važne mineralne materije, naročito kalijum i kalcijum. Konzumiranje salate smanjenjuje stvaranje kiseline u krvi, redukuje postojeće prekomerno stvaranje kiseline, mokraća reaguje slabo kiselo ili alkalno, a rastu i alkalne rezerve u krvi. Kod srčanih i bubrežnih bolesti, gde neretko nastupa veća ili manja acidoza, salata utiče povoljno. Hlo-rofil deluje protiv grčenja krvnih sudova i smanjuje krvni pritisak, pri čemu još nije sasvim razjašnjen tako pozitivan uticaj hlorofila na razmenu materija. Taj jedinstven lekovit učinak, i to bez ikakvih štetnih posledica, može da ostvari samo biljka, nikada neorgansko, sintetičko sredstvo.

Zelena salata siromašna je materijama iz kojih nastaje mokraćna kiselina, pa može povoljno da utiče na lečenje gihta kao dopunsko sredstvo. Bogata je i vitaminima, naročito vitaminom C, koji se kuvanjem delimično razara. Jedinstvena vrednost salate za zdravlje leži upravo u tome što se jede sirova, pa ne dolazi do nepovoljnih promena ili do razaranja vitamina.

JESTE LI ZNALI: Da salata pruža miran san, bilo je još u starom veku poznato Persijancima, Grcima i Rimljanima. Slavni lekar Galen (129-199) napisao je: “Kad sam počeo da starim i kad sam hteo čvrsto da zaspim, to sam bio u stanju ako sam uveče pojeo obrok salate.” Salata bi i danas trebalo da bude sredstvo za dobar san, pa bi je valjalo mnogo češće uvrstiti u večernji obrok.