Žutilovka – Genista tinctoria (zanovet)

Obična žutilovka – Genista tinctoria (u našim krajevima naziva se zanovet) cveta od juna do septembra, a veoma su joj slične zimzelena španska žutilovka, metlasti trn i januensis (naraste najviše 10 cm). Ove biljke obogaćuju zemljište azotom i poboljšavaju njegovu plodnost, a korisne su i zbog toga što zaustavljaju kretanje tla na strmim padinama i obroncima.

Mladice s cvetovima i semenke „obične” žutilovke imaju lekovito dejstvo: podstiču izbacivanje peska i kamena iz bubrega, čiste krv, jačaju organizam i ubrzavaju oporavak posle teških bolesti. Tinktura koja se priprema od cvetova odličan je lek protiv lišajeva na koži i herpesa. Ipak, pošto sadrži otrovni alkaloid citizin, Genista tinctoria mora se koristiti s velikim oprezom jer neumereno konzumiranje može ozbiljno oštetiti nervni sistem, čak i ugroziti život.

Metlasti trn i španska žutilica najbolje uspevaju u vrtu i tada će dati najbolje od sebe ali mogu se saditi i u saksije, pod uslovom da su velike i duboke. Lepo če izgledati na osunčanim terasama, pogotovu onima na vrhu zgrada. Ipak, uzgajanje na ograničenom prostoru otežava razvoj ovih biljaka i zato se preporučuje da se nakon četiri – pet godina presade u baštu.

Biljke iz familije Genista kojoj pripada obična žutilovka manje su rasprostranjene u kontinentalnim krajevima jer se teško prilagođavaju oštrijoj klimi. U našim vrtovima, osim obične žutilovke, uspevaju i žbunići koji ne pripadaju istoj porodici, ali se nazivaju „žutilovkama” – metlasti trn i španska žutilica. Svi oni narastu do 60 cm i vrlo su otporni na sušu pa su pogodni za sadnju u kamenitim baštama. Botaničko ime metlastog trna je Cvtisus scoparius i od dugih, savitljivih stabljika ovog grma svojevremeno su se pravile metle. Prijaju mu sunce i blago kiselo zemljište. Cveta početkom leta i u toplijim krajevima često raste kao samonikla biljka čije su latice zlatnožute boje, dok, kada je kultivisan, može imati roza, crvene, bele ili čak dvobojne krunice. Spartium junceum, poznat kao španska žutilica, najbolje raste na krečnjačkim terenima i ilovači. Jarkom bojom svojih cvetova ukrašava kamenite bašte, ali i vrtove na obali mora, gde visok procenat soli u zemljištu sprečava rast drugih biljaka. Ovaj atraktivni žbun cveta već u proleće i njegovi izuzetno mirisni cvetovi traju sve do kraja leta. Zaliva se, kao i metlasti trn, samo prve godine, a kasnije, kada razvije koren, dovoljna mu je vlaga koju donose padavine. Ove biljke ne zahtevaju dubrenje niti potkresivanje.

Razmnožavanje

1. Oštrim nožem odsecite grančicu žutilovke ostavljajući na njoj deo noseće grane. Ova tehnika zove se razmnožavanje reznicom s mamuzom ili petom.

2. Stavite grančicu u saksijicu s mešavinom treseti i peska koja će čuvati vlažnost i prekrijte je plastičnom kesom na kojoj ste izbušili rupice. Redovno zalivajte biljku i držite je pored prozora kako bi mogla da upije što više svetlosti.

3. Kada se nakon četiri ili čak pet meseci formira koren, premestite žutilovku u malo veću saksiju s normalnom zemljom. U oktobru naredne godine možete da je presadite u vrt.