Papaja voće i zdravlje

Papaja je još jedan poklon prirode koji dolazi iz Meksika. Ovo egzotično voće je prepuno brojnih nutrijenata koji su odlični za zdravlje. Ovo je jedno od omiljenih voćki mnogih ljudi zbog svojih nutricionističkih i medicinskih svojstava. Smatra se da papaja potiče iz Centralne Amerike.

Biljka papaje raste širom svih tropskih regiona na farmama gde se uzgaja, ne samo zbog plodova, već i zbog lateksa, papaina, enzima koji se koristi u razne svrhe u prehrambenoj industriji.

Botanički gledano, ova biljka pripada porodici cvetnica caricaceae, rodu carica. Ime na latinskom joj je carica papaya.

Drvo papaje rađa dosta okruglih ili plodova u obliku kruške i oni se nalaze na vrhu drveta. Veličina ploda varira od 15-50 cm u dužinu i 10-30 cm u širinu. Prosečan plod papaje teži oko pola kilegrama. Ovo voće se lako ljušti pritiskom palca, a kora mu varira od nijansi ćilibara do narandžaste.

Unutra je voćka papaja prepuna crnih semenki nalik na nemleveni biber, obloženih nekom vrstom membrane, i unutar same papaje se nalazi šupljina. Meso papaje je narandžaste boje sa žutim ili ružičastim mrljama, mekano je i nevernovatno je slatko i ukusno i jake, prijatne arome.

Papaja voće: dobrobiti po zdravlje

– Papaja sadrži vrlo malo kalorija (39 kalorija na 100 grama voća) i uopšte ne sadrži holesterol. Sa druge strane, bogat je izvor fitonutrijenata, minerala i vitamina

– Voće papaja ima meko meso koje se lako vari i jako je bogato dijetetskim rastvorljivim vlaknima koja pomažu u normalizovanju rada creva i tako umajuju probleme sa opstipacijom

– Sveža oljuštena papaja je jedan od najbogatijih izvora vitamina C (ima 61,8 ili 103% preporučene dnevne doze, što je veći sadržaj ovog vitamina nego što ga imaju pomorandže ili limun). Istraživanja su pokazala da vitamin C ima mnogo značajnih funkcija kad je u pitanju zdravlje, a glavne i najpoznatije su uništavanje slobodnih radikala, ojačavanje imunog sistema i antiupalna svostva

– Papaja voće je takođe izvrstan izvor vitamina A (1094 internacionalnih jedinica na 100 gram voća) i flavonoida poput beta-karotena, luteina, zeaksantina i kriptoksantina. Vitamin A je neophodan za održavanje zdravih ćelijskih membrana i kože i ključan je za dobar vid. Ovi sastojci su poznati po svojim antioksidajtnim dejstvima – pomažu u uništavanju i zaštiti od slobodnih radikala nastalih kao derivat kiseonika i njegovih reakcija, što igra značajnu ulogu u nastanku različitih oboljenja. Redovna konzumacija voća bogatog karotenima znači dobru prevenciju protiv karcinom pluća i karcinoma u usnoj duplji

– Papaja je takođe bogata mnogim esencijalnim vitaminima iz grupe B poput folne kiseline, vitamina B1, B5 i riboflavina. Ovi vitamini su neophodni organizmu iz „spoljašnjih“ izvora kako bi metabolizam pravilno funkcionisao

– Sveža papaja takođe sadrži i veliku količinu kalijuma (257 mg na 100 grama voća) i kalcijuma. Kalijum je značajna komponenta za ćelije i telesne tečnosti i pomaže u kontrolisanju pravilnog rada srca i normalizovanju visokog krvnog pritiska izazvanog visokim unosom soli

– Dokazano je da su semenke papaje odličan prirodni lek za mnoge bolesti (kad je u pitanju tradicionalna medicina). Semenke papaje imaju antiupalna, antiparazitna i analgetska svojstva i često se koriste za lečenje bolova u stomaku i infekcija, posebno parazita u crevima

Papaja voće odabir i skladištenje

Zrela papaja se obično bere kada kora postane blago žućkasta. Organski uzgajana papaja se obično ostavi oljuštena na drvetu. Ipak, trebalo bi da pazite jer oljuštene voćke lako mogu pasti sa drveta i tako se oštetiti.

U prodavnicama možete naći papaja voće u raznim veličinama i „fazama zrelosti“. Zato, birajte papaju one veličine kad uzmete u obzir to koliko i kada planirate da je koristite. Izaberite onu sa „čistom“ kožom, bez ikakvih naprslina i nagnječenja vidljivih na kori. Neljušteno voće se može držati na sobnoj temperaturi nekoliko dana, ali oljušteno morate držati u frižideru. Kada ga izvadite, možete ga normalno jesti kada se zagreje na sobnoj temperaturu, kako bi se bolje osetio prirodan miris i ukus.

Neljuštena zelena papaja se koristi kao povrće u nekim regionima Azije i Pacifika u kulinarske svrhe; ipak, ne bi je trebalo jesti sirovu jer sadrži toksične alkaloide u svom mlečom lateksu.

Kako se jede papaja i način serviranja

Dobro operite papaju pod mlazom hladne vode kako biste uklonili prljavštinu i ostatke pesticida. Kora nije jestiva i gorkog je ukusa. Možete je ukloniti nožem za ljuštenje, tako što ćete horizontalno prepoloviti voćku na jednake polovine. Polako uklonite semenke i tanku membranu koja prianja uz meso. Presecite voćku vertikalno na kriške ili iseckajte meso na kockice.

Evo i nekih saveta oko serviranja:

– Oljuštite papaju, iseckajte je i jedite sirovu ili sa malo limunovog soka, a po želji možete dodati so i biber
– Sveže kockice papaje su izvrstan dodatak voćnim salatama
– Sok od papaje sa kockicama leda je vrlo popularno piće
– Kockice papaje se često koriste za šejkove, šerbete i sl.
– Oljušteno voće takođe dobro ide uz piletinu i kao začin za morske plodove
– Neljuštena zelena papaja se može koristiti kao povrće, obično kuvana, u paprikašima, čorbama, za pečenje i kao začin. Paprikaš od cvetova papaje je popularno jelo u mnogim jugoistočnim azijskim državama
– Enzimi papaje se često koriste u komercijalne svrhe za omekšavanje mesa

Mere opreza
Papaja voće sadrži određenu vrstu lateksa koja može izazvati iritaciju kože i alergkijske reakcije kod nekih ljudi.
Oljuštena papaja se slobodno može jesti, i mogu je jesti i trudnice. Neoljuštenu, zelenu papaja bi trudnice trebalo da izbegavaju, jer sadrži visok nivo papaino, proteolitskog enzima. Dodatno, semenke, ljuska papaje, lateks i lišće takođe sadrže karpain, alkaloid koji može biti opasan ako se unese u većim dozama. Ipak, i neoljuštena papaja se može jesti kao kuvano povrće.