Rogač

Verovatno ne postoji osoba koja nije čula da postoji odlična, prirodna zamena za čokoladu, odnosno kakao. Reč je o posebnoj biljnoj vrsti, za koju se pretpostavlja da je korišćena još u drevnom Egiptu.

Rogač

Danas imamo dosta podataka, koji nas upoznaju bliže sa ovom biljkom. Pa tako znamo da je rogač samonikla biljka, a da je njena postojbina Bliski Istok, te da raste na području država Severne Afrike, ali i na samom jugu evropskog kontinenta. Takođe znamo i da može da izdrži prilično niske temperature, ali i da se koristi plod ove biljke za ljudsku ishranu, te da je izuzetno lekovit.

Biljka rogač

Iako je biljka rogač samonikla, činjenica je da ima niz lekovitih sastojaka, koje je svrstavaju u jednu od najpoželjnijih za upotrebu. Mada, nažalost u našim krajevima se biljka rogač može kupiti samo u vidu praha, odnosno neke vrste brašna u specijalizovanim prodavnicama.

Ono što je posebno zanimljivo jeste i podatak da se, ne bez razloga biljka rogač naziva i hleb Svetog Jovana. Ovaj naziv se pravda podatkom koji je ostao zabeležen u narodnom predanju, a koji veli da je upravo Sveti Jovan dok je boravio u pustinji koristio plod ove biljke da bi se prehranio i tako opstao.

Upotreba

Činjenica je da su naši preci ipak znali koliko je ova biljka lekovita, o čemu govori i podatak da su ga još narodi Starog Egipta koristili za pripremu slatkiša, kao svojevrstan prirodni zaslađivač. Danas se, međutim on vrlo često preporučuje kao zamena za kakao ili čokoladu, a posebno onim osobama koje ne smeju unositi ugljene hidrate.
Najčešći način upotrebe rogača podrazumeva da se plod ove biljke najpre osuši, a zatim i samelje. Upravo takav rogač se i može kupiti u specijalizovanim prodavnicama širom naše zemlje.

Rogač i zdravlje

Kao da su u neraskidivoj vezi rogač i zdravlje. Možda zbog toga što je ova biljka prisutna u ljudskoj ishrani od davnih dana, tek za lekovitost rogača su sasvim sigurno znali i mnogi drevni narodi.

Razlog zbog koga se dovode u vezu rogač i zdravlje leži u činjenici da je plod ove biljke izuzetno bogat brojnim vitaminima i mineralima, te da zahvaljujući njima itekako pomaže kod različitih nelagodnosti i oboljenja.
Pored vitamina B grupe, te vitamina A, E i D, rogač povoljno utiče na zdravlje i zato što je izuzetno bogat antioksidansima, te sadrži i: kalijum, gvožđe, kalcijum, magnezijum, ali i fosfor i mnoge druge hranljive sastojke.

Rogač kao lek

Rogač kao lek se koristi sa jedne strane za otklanjanje različitih neprijatnih stanja, a sa druge za lečenje prilično ozbiljnih oboljenja, poput recimo dijabetesa.

Smatra se da utiče na sprečavanje nastanka raka različitih organa, a prevenstveno grlića materice, ali i pluća i debelog creva. Takođe pomaže i kod oboljenja respiratornog sistema, ali i za poboljšanje rada organa za varenje, te postoje indicije da poseduje antivirusno i antibakterijsko dejstvo, kao i da pozitivno utiče na poboljšanje odbrambenih snaga ljudskog organizma.

Rogač protiv holesterola

Razlog zbog koga se preporučuje koristi rogač protiv holesterola je taj što ova biljka, zahvaljujući kombinaciji određenih lekovitih sastojaka koje sadrži deluje tako da poboljšava takozvani dobar holesterol, odnosno da snižava onaj loš, utičući tako na uspostavljanje normalnog odnosa između te dve vrste holesterola. Smatra se da on bukvalno sakuplja višak nagomilane masnoće koja se nalazi u krvi, te da pospešuje njeno izlučivanje.

Najčešće se preporučuje da se rogač protiv holesterola koristi na sledeći način: jedna kašika samlevenog semena ove biljke se koristi svako jutro čim ustanete, odnosno dok vam je želudac još uvek prazan i to bez ikakve tečnosti, već jednostavno uzmete mleveno seme rogača i sačekate dok vam se potpuno ne rastopi u ustima.

Rogač za dijabetes

Iako se često može čuti da je preporučljivo koristiti rogač za dijabetes, svakako treba biti obazriv, jer on deluje tako što snižava nivo šećera u krvi. Da budemo precizniji, on snižava glikemijski indeks hrane koja se unosi u organizam i na taj način reguliše nivo šećera u krvi.

Rogač kao lek protiv proliva

Među brojnim prirodnim sredstvima koja utiču na dijareju sasvim sigurno se izdvaja i rogač kao lek protiv proliva, samo što se njegovo dejstvo u ovom slučaju ispoljava najčešće nakon 48 sati od početka korišćenja. Tako barem pokazuju rezultati istraživanja.

No, iako se često može pročitati da se rogač kao lek protiv proliva sme koristiti i kod beba i mlađe dece, ovde se uvek savetuje dodatna opreznost.

Kalorije

Mnoge ljude koji vode računa o zdravom načinu ishrane, vrlo često zanimaju kalorije za sve namirnice koje unose ili, pak žele da počnu da unose. Zato ćemo navesti da u 100 grama rogača ima oko 220 kalorija, mada kalorije u ovom slučaju uopšte ne bi trebalo da vas opterećuju, jer je dobro poznato koliko je rogač lekovit i koliko pozitivno utiče na čitav ljudski organizam, tako da ga neizostavno treba uvrstiti u ishranu.

Rogač – zdrava zamena za čokoladu

Ova mahunarka nekada je korišćena kao važan izvor šećera, a danas se uglavnom koristi kao zdrava zamena za kakao i čokoladu, mada je njegova upotreba kod nas prilično oskudna. Šteta, jer rogač poseduje analgetička, antialergijska, antibakterijska i antiseptička svojstva i sadrži značajne antioksidanse. Poboljšava probavu i snižava nivo holesterola u krvi. Za razliku od kakaoa, ne sadrži kofein, te je pogodan i za osobe sa povišenim krvnim pritiskom. Rogač se koristi i u slučajevima dijareje i kolitisa, naročito kod dece. Rogač ne sadrži stimulanse centralnog nervnog sistema poput kofeina, teofllina ili teobromina, pa se može koristiti i u večernjim satima, jer ne remeti san. Slatkog je ukusa, sadrži 44-62% prirodnog šećera, uglavnom fruktozu, pa se može koristiti kao zaslađivač u raznim kolačima.

Kakao VS Rogač

Samo 40 grama tamne čokolade obezbeđuje 15% svih dnevnih potreba za magnezijumom. Ista količina obezbeđuje 34% dnevnih potreba za bakrom, koji pomaže telu da proizvodi neurotransmitere, čime se efektivno potpomaže kardiovaskularno zdravlje.Takođe, kakao sadrži gvožđe, hrom, mangan, cink i vitamin C.

Rogač je bogat je kalcijumom, ali ne sadrži oksalnu kiselinu kao kakao, te se ne ometa apsorpcija ovog važnog minerala. Njegova prednost u odnosu na kakao jeste i ta što ne sadrži purine, što je naročito važno za obolele od gihta. Budući da je bogat složenim ugljenim hidratima, preporučuje se i dijabetičarima.

Recepti

Čokolada od rogača recept

Sipati u blender pola šolje mlevenog rogača, kašiku meda, kašiku mlevenih lešnika ili badema, kašiku kokosovog ulja, kašičicu susamove paste, tri urme i sve dobro izblendirati. Ako želite da masa bude mekša, možete dodati vrlo malo vode.

Kiflice s rogačem i jabukama
Potrebni sastojci – (za testo) 1 kvasac, 125 g šećera, 75 ml ulja, 100 g rogača, 400 g brašna, 2 kašike ruma; (za nadev) 500 g jabuka, 75 g šećera, 1 kašičica cimeta

Način pripreme: Preliti kvasac s 2 dl mlake vode, dodati 1 kašiku šećera i brašna, pa ostaviti da nadođe. Pomešati brašno s rogačem, dodati preostali šećer, ulje, rum i nadošao kvasac i umesiti glatko testo. Prekriti krpom i ostaviti da nadođe. Jabuke oguliti i izrendati na krupno rende, dodati šećer i dinstati dok tečnost ne uvri. Umešati cimet i ostaviti da se prohladi. Testo istanjiti oklagijom na debljinu od 5 mm pa iseći na trouglove. Na svaki trougao staviti malo fila od jabuka i oblikovati kiflice. Poslagati ih u pleh obložen papirom za pečenje i peći u zagrejanoj remi na 180 °C 25 minuta.

Štrudla s rogačem
Potrebni sastojci: (za testo) 2 žumanceta, 1 kg brašna, 0,5l mleka, 1 šolja šećera, 2 šoljice ulja, 1 kvasac, kašičica soli; (za nadev) 200 g rogača, 100 g šećera, 200 ml mleka, 1 vanilin šećer, narendana kora limuna, 100 g sekcanih oraha, 2 kašike ruma, kašičica cimeta, 1 belance

Način pripreme: Pomešati kvasac, kašičicu šećera i 3-4 kašičice brašna, pa dodati malo mlake vode. Posudu poklopiti i ostaviti na toplom mestu da kvasac naraste. U brašno dodati kvasac i ostale sastojke, pa umesiti testo. Podeliti ga na tri dela. Ostaviti da odstoji 60 minuta, a potom razvući. Mleveni rogač, rendanu koru limuna, seckane orahe, šećer i vanilin šećer preliti ključalim mlekom. Dodati rum i cimet, pa ohladiti. Ulupati belance i prstohvat soli u čvrst sneg, a potom pažljivo umešati u ohlađen fil. Masu razdeliti na tri dela, pa filovati razvučeno testo, urolati i staviti na podmazan pleh. Peći u rerni zagrejanoj na 180 °C dok ne porumeni.