Sve o fruktozi

Šta je fruktoza?

Fruktoza je monosaharid, najjednostavniji oblik ugljenih hidrata. Kao što sam naziv kaže, mono (jedan), saharid (šećer) sadrži samo jednu molekulu šećera. Svaki oblik ugljenih hidrata ima različite efekte na organizam u zavisnosti od strukture i izvora (npr. iz koje vrste namirnica potiče). Hemijska struktura utiče na to kako će neki ugljeni hidrat biti  brzo ili lako razgrađen tj. apsorbovan u organizmu. Takođe,  sam izvor ugljenih hidrata utiče da li su druge hranljive materije obezbeđena pored ugljenih hidrata. Na primer, kako glukozno – fruktozni sirup i voće sadrže fruktozu, ali njihovi efekti u telu su različiti.

Glukozno – fruktozni sirup je u suštini jednostavan sistem isporuke fruktoze, dok voće sadrži dodatne hranljive sastojke zajedno sa vlaknima, koji utiču na varenje i apsorpciju fruktoze. Plus, količina fruktoze u prosečnoj jabuci je mnogo manje nego, recimo, prosečna limenka nekog gaziranog  soka. Fruktoza ima jedinstvenu teksturu, slast kao i stepen varenja i apsorpcije koji se razlikuju od glukoze, koja je najjednostavniji oblik šećera do kojeg se svi ugljeni hidrati razgrađuju  kada dospu u krvotok.

  • Fruktoza se apsorbuje u tankom crevu različitim mehanizmima koji se razlikuju od mehanizama apsorbcije glukoze
  • Fruktoza se sporije otpušta u krvotok
  • Za razliku od glukoze, fruktoza ne stimuliše značajano oslobađanje insulina
  • Fruktoza se transportuje u ćelije putem drugačijeg transportera za razliku od glukoze
  • Kada se fruktoza nađe u jetri, ona može da obezbedi formiranje glicerola, okosnicu u formiranju  masti  i samim tim  poveća količinu masnih naslaga
  • Neki ljudi nisu u mogućnosti da u potpunosti apsorbuju fruktozu kada se ona unosi u visokim dozama – oko 50 g.
  • Istovremeno konzumiranje glukoze u kombinaciji sa fruktozom  ubrzava apsorpciju fruktoze. Ovo je jedan od razloga zašto mnogi sportski napici sadrže ovu mešavinu šećera

Ono što bi trebalo da znate

Naša jetra je glavno mesto metabolizma fruktoze. U jetri, fruktoza se može konvertovati u derivate glukoze i skladišti kao glikogen jetre. Jetra može da iskoristi i skladišti fruktoze toliko koliko joj zalihe glikogena  u tom trenutku dozvoljavaju. Ostatak će biti skladišten u obliku masti . Ovaj mehanizam skladištenja masti najizraženiji je kod onih pojedinaca sa povećanim trigliceridima u krvi, koji su insulinski rezistentni (ne osetljivi na insulin) ili koji imaju tip 2 dijabetes. Visok unos fruktoze (ovde prvenstveno mislimo na glukozno – frukozni sirup (GFS) a ne fruktozu u slobodnom obliku ili u voću) može da izazove nestimulaciju  normalne proizvodnje leptina. Leptin je hormon uključen u dugoročnom regulisanju energetskog balansa. Njegov nivo raste  kad unosimo dovoljno kalorija / energije a opada kada ne unosimo i samim tim reguliše osećaj sitosti i osećaj gladi. Pad u proizvodnji leptina povezan je sa hroničnim uzimanjem GFS i  može imati štetne efekte na regulaciju unosa hrane i formiranje masnih naslaga u telu. Drugim rečima , konzumiranjem GFS nikada nećete imati osećaj sitosti već će te nastaviti da i dalje unosite hranu iako ste već, verovatno, dovoljno uneli kalorija.  Pošto se fruktoza metaboliše u jetri , ona ne izaziva drastični skok šećera u krvi. Iako fruktoza spada u grupu šećera sa nisim glikemijskim indeksom, ona takođe može da pomogne u obnovi rezerve glikogena jetre kod fizički aktivnih osoba, ali višak unosa fruktoze može dovesti do novog stvaranja masnih naslaga. Kao rezultat toga , konzumiranje velike količine GFS može dovesti do gojaznosti, pretežno oko struka, niskog nivoa dobrog holesterola , visokog nivo lošeg holesterola, visokog nivoa triglicerida i slabe kontrole apetita. Naš predlog je da se držite fruktoze u slobodnom obliku (kristalu) u umerenim količinama (do 50g dnevno) kao i voća a da izbegavate glukozno – fruktozni sirup što je više moguće.

Prednosti fruktoze

 Glikemijski indeks

Glikemijski indeks je sredstvo za merenje kompatibilnost hrane sa posebnim potrebama osoba sa dijabetesom ili onih na dijabetes ishrani. Drugim rečima, glikemijski indeks je skala od 1 – 100 koja određuje koliko brzo neka hrana nakon konzumacije povisuje nivo šećera u krvi a samim tim i količinu insulina u krvi. Fruktoza ima nizak glikemijski indeks što rezultira u  umereno lučenju insulina u krvotok u odnosu na glukozu i saharozu.

Karijes

Jedini zdravstveni dokazan u vezi rizika od prirodnih zaslađivača koji podrazumeva umerenu konzumaciju jeste zubni karijes. Fruktoza je najmanje kariogen šećer. Kariogeni su mikroorganizmi koji imaju sposobnost da brzo metabolišu ugljene hidrate do kiselina i time u usnoj duplji izazivaju karijes na zubima.

Slatkoća

Fruktoza spada u najslađe nutritivne šećere. Fruktoza je u proseku 1,5 puta slađa od saharoze.

Unapređenje ukusa

Njena percepcija (osećaj) slatkoće se javlja mnogo brže ali i nestaje mnogo brže u odnosu na glukozu i saharozu.

Stabilnost roka trajanja

Fruktoza ne hidrolizira u kiseloj sredini kao što to čini saharoza , što rezultira da slast i ukus  u gotovom proizvodu budu stabilni tokom dužeg vremena skladištenja.

Sposobnost zadržavanja vode (vlage)

Fruktoza toliko dobro veže i zadržava vodu da može zameniti sorbitol i glicerin u prehrambenim proizvodima a samim tim i da poboljša ukus proizvoda.

loading...
Loading...