Stefanotis (madagaskarski jasmin) – uzgoj i nega

Stefanotis (madagaskarski jasmin) – uzgoj i nega

Cvetovi stefanotisa su od davnina na ceni zbog svoje lepote i slatkog mirisa. Ova tropska zimzelena povijuša, sa svojim tamnim, sjajnim listovima i snežno belim cvetovima, tradicionalni je element bidermajera, a većina nas je za stefanotis prvi put čula od cvećara.

Informacije o stefanotisu

Kada govorimo o negi biljke stefanotis, govorimo o Stephanotis floribunda, odnosno madagaskarskom jasminu, premda ova biljka nije član porodice jasmina, već mlečika. To je jedna od 5 – 10 identifikovanih vrsta iz roda grmolikih povijuša i veoma je popularna za uzgoj kao sobna biljka.

Stefanotis je poznat pod nekoliko naziva – madagaskarski jasmin, jasmin sa Madagaskara, svadbeni venac, voštani cvet i nevestin veo.

Madagaskarski jasmin ima cvetove koji su uske, zvonaste, voštane trubice sa zvezdastim završetkom i mogu da budu dugi oko 5cm. Svaki cvet ima krunu koja se sastoji od pet režnjeva i prašnike koji su nekada davno nekome izgledali kao uši; otuda i ime izvedeno iz grčkog jezika stephanos (kruna) i otis (uho).Madagaskarski jasmin ima listove koji su kožasti, ovalnog oblika, naspramni i mogu da dostignu dužini od 8 -10cm, a drvenaste hvatalice u divljini mogu da izrastu i do 7m.

Pošto je to nežna tropska perena, uputstva za održavanje madagaskarskog jasmina se uglavnom odnos na uzgoj u zatvorenom prostoru.Biljka madagaskarski jasmin je malo zahtevnija za gajenje jer traži specifičnu mikroklimu u svom okruženju.

Madagaskarski jasmin nega

Ukoliko živite u području koje ispunjava uslove za uzgoj madagaskarskog jasmina – dovoljno kiše, visoka vlažnost vazduha i topla zima – ovu biljku možete da gajite u vrtu čitave godine. Međutim, za većinu baštovana, ove lepotice će bar jedan deo godine morati da provedu u zatvorenom, posebno tokom zime. Sobni uzgoj madagaskarskog jasmina može da bude problematičan je ova biljka doživljava šok kada joj se životna sredina drastično promeni.

Jedan od razloga što nema dovoljno literature koja detaljno opisuje kako se gaji madagaskarski jasmin je i njegova nezgodna narav. Ova tropska biljka je prava cepidlaka i ne spada u one koje su najlakše za uzgajanje.Madagaskarski jasmin najbolje uspeva u staklenicima gde može da se posveti potpuna pažnja njegovim potrebama. Međutim, uz vreme i napor, moguće je gajiti madagaskarski jasmin i u kući.

Da biste madagaskarskom jasminu obezbedili optimalne uslove za gajenje, nega biljke mora da počne od zemlje. Ova biljka zahteva plodnu, ilovastu zemlju koja dobro zadržava vlagu, međutim nikada ne smete dozvoliti da korenje sedi u vodi jer će se usled toga listovi saviti i biljka uvenuti.

Za uzgoj madagaskarskog jasmina je potrebna potpora jer su njegove duge i tanke grančice veoma nežne. Mada bi trebalo da znate da stefanotis koji se uzgaja u kućnim uslovima nikada neće dostići maksimalnu visinu, mada uz pravilnu negu grane mogu da budu duge i do 3m.

Orezivanje

Da bi biljka dobila kompaktan oblik, potrebno je orezivanje u proleće. Osim orezivanja navikavajte biljku da raste oko žičanog ili plastičnog luka (ili potpore nekog drugog oblika) koji je pričvršćen za saksiju. Da biste dobili željeni oblik, grane uplićite i ukrštajte.

Ako preterate sa orezivanjem smanjićete sposobnost biljke da daje dosta cvetnih zametaka. Zbog toga je najbolje da orežete pojedine stare grančice koje se nalaze pri dnu. Mlade grane, kao i one koje su bogate cvetovima nemojte orezivati. Cvetanje ćete podstaći i uklanjanjem svih mrtvih, oštećenih, tankih i slabih grana.

Madagaskarski jasmin počinje da cveta kada dani postanu duži – najranije u aprilu – a cvetaće sve do novembra. Kada biljka formira pupoljke i kada je u fazi cvetanja, ne sme mnogo da se pomera jer cvetovi lako otpadaju.

Presađivanje

Svake ili svake druge godine stefanotis bi trebalo u martu da presadite u suvu zemlju. Stare i bujne biljke se ne presađuju, već im se menja samo gornji sloj zemlje.

Tokom sezone rasta biljka se prihranjuje dva puta mesečno đubrivom za cvetnice koje je razređeno u odnosu 1:1. Madagaskarski jasmin morate redovno da orošavate (ne i cvet) jer traži relativnu vlažnost vazduha od 40 – 80%. Zbog svoje potrebe za toplotom i stalnom vlagom, ova biljka je podložna vunastim i štitastim vašima.

Letnje temperature za stefanotis su fleksibilne sve dok je prosečna oko 22⁰C. Biljka više voli hladnije noći – oko 13 -16⁰C. Pošto je madagaskarski jasmin tropska biljka, potrebno joj je srednje do jako svetlo, međutim, izgoreće ako je izložite direktnoj sunčevoj svetlosti.

Zimska nega madagaskarskog jasmina u zatvorenom prostoru

Madagaskarski jasmin je posebno osetljiv tokom zime. Zimska nega ove biljke se ne podudara baš mnogo sa zimskom negom ljudi. Stefanotisu je potrebna mnogo niža temperatura od oko 13⁰C. Ako je temperatura previsoka biljka će uginuti, a sve što je ispod 10⁰C je obično suviše hladno za biljku da bi preživela.

Ako želite da madagaskarski jasmin narednog proleća obilno cveta, od oktobra do februara mu je potrebno mirovanje. Biljku čuvajte u svežoj prostoriji u kojoj je temperatura od 12 – 15 stepeni. Mesto mora da bude što svetlije i zaštićeno od promaje.

Potrebe za zalivanjem se drastično smanjuju ali mu povremeno orošavanje i dalje prija.

Tokom zimskih meseci ne prihranjujte biljku.

Cvet i mahune sa semenom stefanotisa

O semenu madagaskarskog jasmina nećete naći mnogo informacija jer je ono prava retkost u kućnom uzgoju. Ukoliko su uslovi savršeni, vaša biljka će dati plodove koji se najčešće opisuju kao jajasti ili kruškasti i mogu biti dugi i do 10cm.

Ovi plodovi nisu jestivi i trebaće im meseci dok ne sazre i na kraju dobiju smeđu boju. Mahunu potom možete da uberete u otvorite, a u njoj ćete videti masu pljosnatog semena sa belim paperjastim dlačicama, slično mnogo poznatijoj mlečiki sa kojom je u srodstvu. Ovo seme može da se poseje, mada je razmnožavanje iz reznica uobičajenije i uspešnije.

Stephanotis floribunnda je relativno nova biljka na tržištu i njeno održavanje i nega moguda budu naporni, međutim, ako tražite baštovanski izazov, onda je ovo prava biljka za vas.