Vodič za uzgoj kivija – sadnja, nega, orezivanje, berba i skladištenje

Naučite da gajite kivi

Gde možete da nađete seme kivija?

Dobro pogledajte u unutrašnjost ploda kivija. Vidite li sve te crne semenčice? To je seme koje ćete upotrebiti da biste uzgajali još biljki kivija. Ima ih na stotine i svako od njih bi moglo da bude nova biljka.

Kupite kivi označen kao organski jer će njegovo seme biti zdravije i snažnije.

Koliko plodova daje jedna biljka kivija?

Odrasla loza kivija može da da više od 90kg ploda.

Otpornije vrste koje se sade u hladnijim podnebljima, daju bar 45kg ploda po lozi.

Udrugom delu teksta saznajte kako se gaji kivi na otvorenom u našim uslovima…

Kako se priprema seme za sadnju:

1. Izvadite seme iz ploda kivija.
2. Seme kivija i vodu ubacite u manji blender da biste odvojili gnjecavu membranu od semena.
3. Operite seme pod tekućom vodom koristeći cediljku.
4. Seme rasporedite na vlažan papirni ubrus i ubacite u plastičnu kesu sa rajsferšlusom (plastičnim) i ostavite na nekom toplom mestu.
5. Pocepajte papirni ubrus na manje delove i posadite nekoliko proklijalih sadnica, koje su se zakačile za njega, u malu saksiju.

FAZA 1 – nekoliko majušnih biljki kivija u jednoj saksiji počinju da rastu

Sada ima mnogo biljki koje rastu iz malih saksija u kontejneru za rasad. Možete da vidite sićušne listiće. Do ovog trenutka biljka je crpela energiju i hranu za rast iz semena. Sada ćemo ih razdvojiti i rasaditi po 2 u jednu saksiju.

FAZA 2 – kivi kao već veće biljke koje su razdvojene i posađene po 2 u jednu saksiju

U ovoj fazi će biljke kivija za približno tri nedelje razviti još listova i početi da zavise od fotosinteze ili sunčeve energije da bi nastavile da rastu. Biljkama je potrebno mnogo svetla i ujednačena vlaga.

FAZA 3 – po 1 velika biljka u saksiji

Kada biljkama počnu da izbijaju novi listovi, presađuju se u zasebne saksije jer će krenuti brz rast. Sada bi trebalo da se prihranjuju starter đubrivom, kako bi se pojačala ishrana.

FAZA 4 – 2 velike, zrele kivi loze – jedna je muška, druga ženska biljka

Kada biljke izrastu ovoliko, to je veoma važan period jer tada počinju da cvetaju pa se može videti koja je biljka ženska, a koja muška.

Za uzgoj kivija, žensku biljku mora da opraši muška biljka. Priroda će se pobrinuti za ovaj proces, a na vama je da pazite da na 5 ženskih biljki imate bar 1 mušku da bi oprašivanje bilo uspešno. Samo ženske biljke daju plod. Muške samo pripomažu!

Kako na osnovu cveta možemo da znamo koja je biljka muška, a koja ženska?

Muške biljke proizvode polen u brojnim prašnicima. Ženske biljke imaju lepo razvijen plodnik sa dugim lepljivim žigovima u sredini, čiji je zadatak da drže polen.

Zanimljive činjenice:

„Koliko dugo moram da čekam na prve plodove?“

Od 3 do 4 godine.

„Može li kivi da se gaji i u hladnim područjima?“

Da, postoje sorte koje su otporne na hladnoću i mogu da podnesu i -12 stepeni Celzijusa.

„U kom mesecu se bere kivi?“

Septembar – oktobar.

„Koliko može da poraste jedna loza?“

Oko 10 metara!

Uzgoj otpornih sorti kivija u bašti

Ukoliko živite u području sa blagim zimama i dovoljno dugim periodima bez mraza da bi ovo voće moglo da sazri, otporne sorte kivija možete da gajite i u svojoj bašti.

Saveti za uzgoj otpornih sorti kivija

Premda uzgoj otpornih sorti kivija zahteva blage zime i dug period bez mraza za rast, ovu penjačicu možete da gajite i u hladnijim klimatskim područjima, pod uslovom da odaberete varijetet koji je prilagođen hladnijoj klimi. Postoje neke takve sorte otpornih vrsta kivija koje će biti sjajan dodatak vašem voćnjaku.

Uzgoj otpornih sorti kivija zahteva veliki prostor. To je penjačica (puzavica) koje se poprilično širi – ponekad i preko 6 metara. Pošto uzgoj loze kivija traži mnogo prostora, najbolje je da da se sadi uz ograde ili u pergolama.

Da biste osigurali uspešan uzgoj kivija, morate da imate mušku i žensku biljku. Kivi nije samooplodiva biljka i zato su vam potrebne obe. Međutim, dovoljno je da na 8 ženskih biljki imate jednu mušku i ona bi trebalo veoma uspešno da opraši sve ženske biljke.

Kako da prepoznate mušku i žensku biljku

Da biste odredili pol kivi biljke, moraćete da sačekate da procveta. Određivanje muškog i ženskog pola loze kivija zasniva se na razlici u izgledu cvetova. Razumevanje ove razlike će odrediti da li će biljka rađati.

Zenski cvet

Ženska biljka kivija ima cvet sa dugim lepljivim žigovima koji su poređani u krug u središtu cveta. Osim toga, ženske biljke ne proizvode polen. Kada utvrđujete pol cveta kivija, trebalo bi da znate da je ženski cvet blistavo bele boje i da ima dobro izražen plodnik na dnu cveta, a to je ono što muškom cvetu nedostaje. Plodnici su, inače, delovi koji će se razviti u plod.

Muski cvet

Muški cvet kivija ima jarko žuto središte zbog prašnica na kojima se nalazi polen. Muške biljke imaju samo jednu svrhu, a to je da proizvode mnogo, mnogo polena, a pošto su vredni proizvođači polena, oni privlače polinatore (oprašivače) koji ga prenose do obližnjih ženskih biljki. Pošto muške biljke kivija ne daju plod, one svu energiju usmeravaju u rast loze pa su zato mnogo bujnije i veće od ženskih.

Ako ste zainteresovani za uzgoj kivija a još niste naručili sadnice kivija, a želite da budete sigurni da ćete dobiti mušku biljku zbog reprodukcije, trebalo bi da znate da su u rasadnicima muške i ženske biljke uglavnom označene. U vrste muških biljki kivija spadaju: matua, tomori i čiko mejl. Ženske vrste biljki potražite pod imenima: ebot, bruno, hejvord, monti i vinsent.

Sadnja kivija

Prilikom sadnje vodite računa da razmak između sadnica bude od 3 do 5m. Da pomenemo još jednom da traže mnogo prostora.

Pored toga, loza kivija traži i dobro drenirano zemljište i mesto gde će biti na suncu da bi davala plodove. Eto šta je potrebno za gajenje kivija. Premda otporne vrste kivija uživaju u suncu, ako živite na području koje je poznato po izuzetnim vrućinama, posadite kivi na mestu koje je zaštićeno tokom najtoplijeg dela dana – na primer, u polusenci, a za mlade loze možete da koristite platno kao zaštitu jer one ne mogu da podnesu sunce koje prži.

Svi plodovi na lozi kivija rastu na novim izdancima starim godinu dana. Loza kivija mora da se orezuje jer godišnje orezivanje poboljšava rodnost voća. Oko sadnica obavezno nanosite slojeve malča.

Kada presadite sadnicu otporne vrste kivija, morate je zalivati svakodnevno dok se korenov sistem dobro ne učvrsti. Sadnja je najkritičniji deo nakon toga, možete malo da proredite zalivanje jer kivi voli dobro proceđeno tlo pošto se primi. Malč će održavati vlažnost zemljišta i sprečiti štetu od mraza na novim sadnicama.

Orezivanje kivija – kako se orezuje loza kivija

Kivi je bujna penjačica (puzavica) koja veoma brzo počinje da raste nekontrolisano, ukoliko nije posađena uz jaku potpornu strukturu i ako se ne orezuje redovno. Pravilnom rezidbom ne samo da se kontroliše veličina biljke, već se povećava i prinos. Zato je savladavanje veštine orezivanja esencijalno za uzgoj kivija. U nastavku članka ćete saznati više o gajenju i orezivanju loze kivija.

Kivi – nega i podupiranje

Osim što ćete lozu kivija morati da orezujete, vaša penjačica zahteva i dodatnu negu. Mnoge sadnice kivija ne prežive prvu godinu zbog toga što je tlo previše vlažno. Ukoliko nema kiše, biljku bi trebalo da zalivate natapanjem* i dozvolite tlu oko korena da se osuši pre sledećeg zalivanja. (*Zalivanje natapanjem podrazumeva način zalivanja pri kome bi tlo trebalo da bude natopljeno vodom do dubine od oko 20cm. Nakon zalivanja sačekajte oko pola sata pa prokopajte malo tlo oko biljke i proverite do koje dubine je vlažno. Ukoliko je vlažan sloj plići, to znači da ili niste dovoljno zalili biljku ili ste to učinili brzo i naglo pa je voda otekla. Preporučuje se sporo i blago natapanje u trajanju od 1 – 2h. )

Biljka kivi je osetljiva na đubriva pa ih koristite u malim količinama. Prve godine sadnice prihranjujte lakim razbacivanjem oko osnove korena biljke, jednom mesečno od proleća do sredine leta. Nakon prve godine, postepeno povećavajte količinu đubriva i prihranjujte biljke svakog drugog meseca.

Dobra potpora za penjanje je suštinski deo nege biljke kivija i od presudne važnosti je za uspešan uzgoj. Dobra potporna struktura bi trebalo da izgleda kao starinska sušilica za veš. Biće vam potrebna najmanje dva stuba prečnika od 10 – 15cm, postavljena tako da su iznad zemlje bar 2m. Stubove postavite na razmaku od 4,5 – 6m. Na vrh svakog stuba postavite poprečnu letvu dužine oko 1,5m. Razvucite tri žice između poprečnih letvi – jednu u sredini i po jednu na svakom kraju.

Orezivanje sadnice kivija prve godine

Orezivanje i usmeravanje kivija počinje čim posadite sadnicu. Prve godine bi trebalo da se usredsredite na uspravan rast i jačanje biljke, a ne na rezidbu. Vezujte sadnicu labavo za stub i održavajte njen uspravan rast. Nemojte joj dozvoliti da se obavije oko stuba. Uklanjajte bočne grane sve dok biljka ne dostigne vrh stuba. Odsecite vrh biljke 5-6cm ispod vrha stuba i počnite da negujete bočne izdanke koji rastu duž žica.

Zima je najbolje vreme za rezidbu bočnih grana duž žica. Odsecite ih do mesta na kome je prečnik grane oko 0,5cm. Ako sadnica nije formirala dobre bočne grane na vrhu, odrežite glavno stablo do visine od oko 60cm i pokušajte ponovo naredne godine.

Orezivanje kivija nakon prve godine

Nakon prve godine, usredsredite se na rast jakih bočnih grana duž žica. Usmeravajte grane pri vrhu stabla ka žicama i vezujte ih za njih na svakih 4,5 – 6cm. Orezujte grane kako se ne bi širile van žica. Uklanjajte izdanke koji se obavijaju oko drugih izdanaka ili su usmereni na suprotnu stranu.

Kada i kako se bere kivi

Određivanje tačnog vremena za berbu kivija može da bude malo problematično. Komercijalni uzgajivači koriste spravu koja se zove refraktometar, a koja meri količinu šećera u voću na osnovu čega se određuje vreme za berbu. Refraktometar je prilično skup (oko 150 dolara) za većinu samostalnih kućnih uzgajivača pa se koristi drugi metod za određivanje vremena berbe.

Dakle, šta bi, kao kućni uzgajivači,  trebalo da znamo o načinu i vremenu berbe kivija? Pošto nemamo refraktometar da bismo odredili sadržaj šećera koji je optimalan (oko 6,5% i više), moramo da se oslanjamo na znanje o tome kada kivi obično dospeva za berbu.

Plod kivija dostiže punu veličinu u avgustu, međutim, za berbu ne dozreva sve do kraja oktobra ili početka novembra kada mu seme pocrni, a sadržaj šećera poraste. Premda će plod omekšati na lozi kada mu nivo šećera dostigne 4%, slast će dobiti tek kada sadržaj šećera poraste na 6 – 8%. Nakon berbe, skrob se pretvara u šećer i može da se jede kada sadržaj šećera dostigne neverovatnih 12 – 15%.

Plod kivija koji je sazreo na lozi ima najbolji ukus ali je problematičan za čuvanje. Komercijalni uzgajivači sav kivi oberu odjednom, međutim kućni će verovatno brati kivi povremeno, počevši od kraja septembra. Mekoća ploda nije uvek siguran pokazatelj da je voće spremno za berbu. Za razliku od nekog drugog voća, kivi zri nakon branja.

Kada berete kivi, radite to veoma pažljivo jer ga možete lako ugnječiti, a oštećeno voće ima kraći rok čuvanja. Da biste ubrali kivi, odlomite stabljiku na kojoj se drži plod. Da ponovimo, mekani plod ne znači da je on spreman za berbu. Vreme branja određuju veličina, datum i, ako niste sigurni, zasecanje ploda da bi se došlo do semena – kada je seme crno, vreme je za berbu kivija. Najpre uberite krupne plodove, a sitnije ostavite na lozi da dostignu određenu veličinu.

Kako se skladišti kivi

Kivi može da se skladišti izvesno vreme – najviše 4 do 6 meseci na temperaturi od -5 – 0 stepeni Celzijusa. Plodovi moraju da budu rashlađeni i ne smeju da budu u dodiru sa zrelim plodovima jer oni ispuštaju gas eten koji može da ubrza propadanje kivija koji sazreva. Da biste uskladištili kivi, rashladite ga odmah posle branja i čuvajte na mestu sa visokom vlažnošću vazduha. Što je temperatura niža, to će se kivi duže održati.

Ako želite da vam ubrani kivi traje do dva meseca, uberite plodove dok su još tvrdi i čuvajte ih u frižideru u plastičnoj kesi sa otvorima. Ako želite da kivi sazri, izvadite ga iz frižidera i stavite u plastičnu kesu sa otvorima sa jednom jabukom ili bananom i ostavite na sobnoj temperaturi. Kivi će sazreti i sam ali će to trajati znatno duže.

Kivi je spreman za jelo kada je mekan na dodir. Pojedite ga odmah jer mekani kivi ne traje dugo. Kivi je sjajno voće za voćne salate ali isto tako i kada ga jedete samog.