Kinoa uzgoj, setva, bolesti, priprema

Uzgajajte visokoproteinsku kinou

Kinoa ili kvinoja je istinski zadivljujuća pseudožitarica čije se seme smatra potpunim proteinom. Njen visoki sadržaj proteina je veoma neobična anomalija u biljnom svetu.

Premda je to širokolisna biljka i ne spada u istu botaničku porodicu kao trave koje se gaje zbog semena (poput pšenice, ovsa i ječma), kinoa se, bez obzira na to, smatra žitaricom. Od tradicionalnih žitarica kinoa se razlikuje po prelepim crvenim ili ljubičastim cvetovima koji se pojavljuju pre semena. Seme se koristi kao i kod običnih žitarica za brašno, čorbe, cerealije i alkohol.

Ako se bavite baštovanstvom ili imate zemlju, možete da započnete uzgoj kinoe i kod nas. U ovom članku ćete saznati kako da sejete, uzgajate i žanjete kinou, kao i kako da pripremate ovu ukusnu i zdravu žitaricu.

Osnovne činjenice važne za uzgoj kinoe i o klimatskim uslovima

Vreme klijanja: 4 do 5 dana.

Vreme žetve: 90 do 120 dana nakon setve.

Izlaganje svetlosti: Direktno izlaganje suncu. Idealno je područje sa kraćim danima.

Navodnjavanje kinoe: Da bi seme proklijalo, a mlade sadnice bile zaštićene, potrebno je zalivanje po ustaljenom redosledu, a vlažnost mora da bude ujednačena. Kada se biljke ukorene, zalivaju se povremeno tokom sušnih perioda, a prvi sloj tla, od oko 10cm, mora da se osuši između zalivanja. U fazi formiranja semena i žetve, sušni uslovi su idealni.Ako vas zanima gajenje kinoe na površini koja nema uslove za navodnjavanje najbolje je da je sejete u rano proleće kako bi dobijala vlagu od prolećnih kiša.

Tlo: Dobro drenirano i plodno zemljište uz dodatak komposta. Kada sadnice dostignu visinu od približno 10cm, pospite gornji sloj tla malčom da biste suzbili korov, održavali vlažnost zemljišta i regulisali njegovu temperaturu.

Temperatura: Idealni uslovi za gajenje kvinoje su u hladnijim područjima, sa noćnom temperaturom od oko 4⁰C i dnevnom oko 35⁰C. Kinoa odoleva blagom mrazu, osim u periodu cvetanja, kada može da dođe do sterilizacije polena.

Uzgoj u kontejnerima: Veličina biljke kinoe čini je nepodesnom za uzgoj u kontejnerima.

Setva kinoe

Kada prođu prolećni mrazevi, posejte seme kinoe direktno u zemlju. Kinoa najbolje klija kada je temperatura tla oko 15,5⁰C. Vodite računa da setvu obavite dovoljno rano da bi žetva mogla da se obavi pre nego što temperatura bude viša od 35⁰C, pošto visoke temperature ometaju rast kinoe i formiranje semena. U toplijim područjima, setva može da se obavi i krajem leta ili početkom jeseni, kako bi cvetanje nastupilo tokom zime.

Rastresite zemljište i dodajte sloj komposta. Napravite redove sa razmakom od 30cm između svakog. U svakom redu posejte 2-3 semena na razmaku od 25 – 30cm. Nakon nedelju dana dodajte seme na mestima gde nije proklijalo.

Zanimljive činjenice o semenu i višenamenskoj biljki kinoe

1g semena je dovoljan da zasejete red dužine 15m. 0,5kg semena je dovoljno za setvu na 4ha. Deset biljki daju prinos od oko 0,5kg semena, u zavisnosti od uslova za gajenje quinoe.

Ako malo bolje poznajete biljke, primetićete sličnost kinoe i amaranta. Obe biljke su širokolisne i obe imaju seme koje se koristi kao žitarica. Međutim, amarant je biljka toplog vremena, dok je kinoa biljka hladnog vremena. Zato ove dve biljke mogu uspešno da se uzgajaju za prolećnu i jesenju žetvu.

Ova višenamenska biljka ima predivan ukrasni cvet, a istovremeno je i izvor hrane. Čak je i mlado lišće jestivo, presno ili kuvano.

Najbolji način za uzgoj kinoe i povećanje prinosa

Na površinama zasejanim kinoom održavajte ujednačenu vlažnost – tlo ne sme da bude preplavljeno (zasićeno vodom) – dok seme ne proklija. Kada biljke izniknu, vlažnost tla bi trebalo da bude slična isceđenom sunđeru, a između zalivanja zemljište mora da se delimično prosuši. Mlade biljke mogu da propadnu od i od preteranog i od nedovoljnog zalivanja, zato morate budno da motrite na vlažnost tla dok su biljke u nicanju.

Kinoa je prilagodljiva, na sušu otporna biljka. Najbolje uspeva u plodnom, dobro proceđenom zemljištu. Kada se ukoreni, može da da obilan rod i sušnim uslovima. Tokom formiranja semena i žetve, sušni periodi su idealni.

Kinoa veoma brzo klija ali se nakon toga rast usporava i lako može da je uguši korov. Zbog toga je plevljenje korova oko sadnica od presudne važnosti. Međutim, to morate da radite veoma pažljivo. Kinoa je bliski srodnik divlje lobode, čestog baštenskog korova koji je mnogo manji od kinoe. Mlade biljke veoma liče pa pazite da prilikom plevljenja greškom ne počupate kinou. Neke vrste kinoe imaju veoma izraženu crvenu ili ljubičastu boju čime se razlikuju od korova.

Kada biljka kinoe dostigne visinu od oko 30cm, počinje silovito da raste pa su šanse da je korov uguši manje. Nastavite da uklanjate lobodu jer može da dođe do ukrštanja sa kinoom čime se smanjuje kvalitet i kvantitet roda.

Štetočine i bolesti

Štetočine: Kinoa nema mnogo problema sa štetočinama. Kao odbrana od nametnika, seme je obloženo gorkom supstancom koja se zove saponin, a koja odbija većinu ptica i drugih štetočina da ne bi jele seme. Biljne vaši, alticini (bube listare) i gusenice raznih leptira i drugi insekti mogu da napadnu i pojedu nežne listove. Zaštitite mladice od ovih štetočina prirodnim insekticidom na bazi piretrina. Odraslim biljkama ne škodi manja šteta koju izazivaju insekti.

Gusenice, kao što su one leptira kupusara, mogu da napadnu listove kinoe. Ako ih uočite u manjem broju, jednostavno ih uklonite rukom. Ako je u pitanju infestacija širih razmera, pospite oko korena biljke dijatomejsku zemlju ili tretirajte biljke B.T.-om (bacil thuringiensis). Oba sredstva su organska i nisu štetna za ljude ako se koriste prema uputstvu na pakovanju.

Bolesti: Kinoa je podložna nekim bolestima. Virusi koji napadaju spanać i cveklu mogu da se prenesu na kinou preko insekata. Međutim, ovi virusi nemaju nekog posebnog uticaja na prinos.

Kinou mogu da oštete i plesni ako je tlo prezasićeno vodom ili nastupi dug kišni period. Sprečite ovu pojavu tako što ćete obezbediti dobru drenažu tla ili dopuštati zemljištu da se prosuši između zalivanja.

Žetva i skladištenje kinoe

Kinoa je spremna za žetvu 90 do 120 dana nakon setve. Dok čekate, uberite nekoliko mladih, hranljivih listova i dodajte ih u salatu ili ih pripremite na pari kao prilog od zeleniša.

Kada lišće opadne i na stabljikama ostane samo suvo seme, kinoa je spremna za žetvu. Sve dok je vreme sušno, seme može da podnese i nekoliko blagih mrazeva. Ako je vreme suvo, ostavite seme da se prirodno osuši na stabljikama. Ako je vreme vlažno, odsecite stabljike i položite ih da se suše u ambaru, senjaku ili nekom drugom mestu zaklonjenom od kiše. Seme bi trebalo da sušite sve dok ne dospe u stadijum da ga je teško ulubiti noktom.

Suvo seme kinoe se lako sakuplja. Rukom u rukavici prevucite uz stabljiku i tako ćete je ogoleti i ukloniti seme. Dobro protresanje uglavnom oslobađa veći deo semena. Kinoa nema ljusku koju bi trebalo ukloniti. Presipanjem zrna iz jedne posude u drugu ispred ventilatora koji je uključen na malu brzinu, možete da uklonite sitne delove pleve i nečistoću. Isto možete da postignete i sitom.

Seme rasprostrite i izložite direktnoj sunčevoj svetlosti ili indirektnom izvoru toplota i ostavite da se potpuno osuši. Osušeno seme se čuva u hermetičkim posudama na suvom i hladnom mestu.

Pranje i pripremanje kinoe

Pre kuvanja i jela, kinou morate da operete. Gorka prevlaka od saponina koja tera štetočine, može da bude veoma neprijatna i za ljude. Zato ne štedite vodu kada perete kinou.

Svaka tehnika pranja dolazi u obzir, sve dok na kraju u vodi nema tragova sapunice (saponin proizvodi penu). Jedan od metoda je da u blender ubacite kinou i hladnu vodu i da ga uključite na najmanju brzinu; vodu menjajte sve dok voda ne prestane da penuša. Potrebno je da promenite vodu 5-6 puta da biste dobili željeni rezultat. Druga tehnika je da seme stavite u vreću od retkog muslina, ubacite u mašinu za pranje veša i uključite program za ispiranje hladnom vodom. Zamena za muslinsku vreću je jastučnica ili čarapa.

Nakon ispiranja, kinoa je spremna za kuvanje. Jednake delove vode i kinoe dovedite do tačke ključanja. Smanjite vatru i krčkajte u poklopljenoj posudi sve dok seme ne upije svu vodu, približno 12 do 15 minuta. Ako želite kašastiju konzistenciju, dodajte malo više vode.

U sirovom stanju, kinou možete da ostavite da proklija i aktivira prirodne enzime i pojača sadržaj vitamina. Kratak period klijanja od 2-4 sata držanja semena u čaši sa čistom vodom je vreme dovoljno da kinoa proklija i ispusti gasove. Osim što se na ovaj način obogaćuje hranljivost, ovaj proces omekšava seme pa je ono pogodno kao dodatak salatama i drugim namirnicama u presnom obliku.

Hranljiva vrednost kinoe

Kinoa je namirnica sa velikom nutritivnom gustinom. Seme ima manji sadržaj natrijuma i veći sadržaj kalcijuma, fosfora, magnezijuma, kalijuma, gvožđa, bakra, mangana i cinka od drugih običnih žitarica, uključujući kukuruz, ovas i ječam. Spiranjem sloja saponina ne umanjuje se sadržaj minerala. Pored toga, sadržaj proteina u kinoi i njihov kvalitet prevazilaze većinu drugih žitarica. I drugi delovi biljke su jestivi. Lišće je izuzetno hranljivo, a po teksturi i nutritivnoj vrednosti slično je spanaću.

Kinoa je zvezda u usponu u kulinarskom svetu zbog svoje hranljivosti i malog glikemijskog indeksa. Međutim, premda kinoa dobija na popularnosti i dalje je manje poznata žitarica. I pored toga što je uobičajena na jelovniku vegetarijanaca i onih koji cene zdravu hranu, standardni restorani obično ne nude kinou kao jelo po slobodnom izboru. Osim toga, nepravilno pripremljena kinoa može da ima veoma neprijatan gorak ukus.

Recept za pileću salatu sa kinoom

Premda su salate sa krompirom i testeninama omiljene, one imaju ozbiljan nedostatak proteina, a ono što ih drži na okupu su majonez ili prelivi. Sa salatom od kinoe to nije slučaj! Sa visokim sadržajem proteina, izmešana sa blagim vinegretom i orašastim, voćkastim ukusom, ova salata je odličan ručak, večera ili prilog. Neka vam se nađe u frižideru kada sledeći put posegnete za nečim ukusnim!

Količinu i vrstu suvog voća i orašastih plodova u ovoj salati prilagodite po ukusu.

Vreme pripremanja: 25 minuta

Vreme kuvanja: 15 minuta

Spremna za posluživanje: 40 minuta

Količina: 6 porcija

Sastojci:

• 1,5 šolja suve kinoe
• 2 kašike meda ili sirupa agave
• Sok od dva limuna srednje veličine
• 2 kašičice Dižon senfa
• ¼ šolje maslinovog ulja
• 2/3 šolje naseckanog kikirikija i badema
• 1 greni smit jabuka isečena na kockice
• ¼ šolje sultanina ili belog suvog grožđa
• ¼ šolje suvih brusnica ili suvih trešanja
• ¼ šolje iseckanih suvih kajsija
• 1 mala glavica sitno iseckanog crnog luka
• ½ šolje naseckanog peršuna lišćara
• 2 komada pilećih prsa, obarenih i naseckanih
• So i biber po ukusu

Priprema:

1. Kinou skuvajte prema uputstvu koje smo već naveli. Sklonite sa štednjaka i ostavite da se ohladi.
2. U manjoj činiji izmešajte med, limunov sok i senf. Dodajte maslinovo ulje i kratko mutite dok se sastojci ne stope.
3. U velikoj činiji pomešajte sve ostale sastojke, dodajte so i biber po ukusu. Služite na sobnoj temperaturi ili rashlađeno. Ukus salate će biti bogatiji ako je poklopite i ostavite preko noći u frižideru.
4. Ovu salatu možete da čuvate i u zamrzivaču. Pre služenja je potpuno otopite u frižideru.

Kultivisanje kinoe kao osnovne hrane počinje još pre 3000 godina p. n. e. u južnoameričkim Andima. Drevni narod Inka ju je smatrao svetom i zvao je chisiya mama – majka žitarica. Svake godine u vreme setve, vladar Inka je tradicionalno sejao prvo seme pomoću zlatne sadiljke. Na proslavi povodom žetve, Inke su pile fermentisano pivo od kinoe, chicha, a prinošene su žrtve u vidu životinja, odeće, hrana pa čak i dece. Kinoa je bila izvor održavanja vojnika Inka koji su danima marširali jedući samo „ratne kugle“, mešavinu masti i kinoe.

1532. španski osvajač Fransisko Pizaro je stigao do Anda. Za godinu dana Pizarovi ljudi su uništili većinu polja kinoe, a Inkama je bilo zabranjeno da praktikuju drevne ceremonijalne rituale posvećene kinoi. Kinoa je spala na manje važnu žitaricu poznatu samo u izolovanim planinskim selima gde su je gajili u tajnosti.

Vekovima zaboravljena, kinoa je probudila interesovanje 70-tih godina 20. veka, kada ju je u SAD uvezao američki par koji je za nju saznao tokom istraživanja duhovnosti u Boliviji. Premda se kinoa gaji širom sveta, najveći deo ove žitarice na tržište stiže iz planinskih regiona Anda, odakle i potiče. U Peruu, Čileu i Boliviji uzgoj kinoe je sada u procvatu i ona se sada gaji u velikom obimu zbog svog hranljivog semena koje često zovu i „malim pirinčem“.

Zbog visokog sadržaja proteina, kinoa je posebno cenjena među veganima i vegetarijancima kao odličan biljni izvor proteina. Popularnost kinoe ide u korist ratarima sa Anda koji je uzgajaju. Međutim, premda uzgajivači imaju korist od visokih cena usled velike potražnje za kinoom, to je čini manje pristupačnom za lokalno stanovništvo Anda koje od nje zavisi. Kinoa je postala i predmet intenzivne debate – pitanje održivosti tržišta kinoe je zaustavljeno zahvaljujući društveno odgovornim potrošačima koji procenjuju odnos korisnosti kinoe po zdravlje i neželjenih posledica koje trpe drugi.