Povišena mokraćna kiselina u urinu i krvi – uzrok, simptomi, lečenje, ishrana

Mokraćna kiselina je proizvod koji se dobija razgradnjom purinskih derivata, koji je u velikoj meri nalaze u džigerici, ribi i raznom voću i povrću, kao i u mlečnim proizvodima.

U normalnim uslovima, zdravi bubrezi filtriraju mokraćnu kiselinu i odstranjuju je iz organizma putem mokraće ( 5 % mokraćne kiseline se izbacuje stolicom ), dok nje nešto malo mokraćne kiseline zadržano u organizmu.

U situaciji kada je funkcija bubrega narušena ili količina mokraćne kiseline prevazilazi kapaciteta bubrežne filtracije, ona počinje da se taloži u raznim delovima tela, a poseban afinitet ima ka taloženju u tetivama zglobova – u medicini se ovakvo stanje naziva giht.

Takođe, mokraćna kiselina se nakuplja i u bubrezima čime dodatno narušava njihovo zdravlje i inicira stvaranje kamenaca.

Mokraćna kiselina u urinu – referentne vrednosti

Za analizu se uzima jutarnji urin, srednji mlaz, prvi se odbacuje zbog bakterija u urinarnim putevima, tako da je srednji mlaz idealan za dijagnostiku.

Normalni nivo izlučene mokraćne kiseline u urinu jeste između 250 i 750 miligrama u toku 24-časovnog praćenja. Povišeni nivo mokraćne kiseline u urinu ide u prilog postojanju gihta ili kamena u bubregu i bubrežnim vodovima. Prilikom analiziranja nalaza urina, potrebno je detaljno ispitati pacijenta da li je u proteklih 48 sati konuzmirao hranu koja je obgata purinima. Ukoliko je pacijent konzumirao sardine, pečurke, džigericu, gilice ili grašak, vrlo verovatno se radi u povećanoj proizvodnji mokraćne kiseline izazvanoj hranom. Takođe, varijacije u rezultatima mogu dati mnogi lekovi, kao što su aspirin ili brufen sa čijom konzumacijom treba da se prekine pre vršenja samog testa. Konzumiranje alkohola u periodu pre testa takođe narušava validnost testa jer on može da bude uzrok što je mokraćna kiselina u urinu povišena.

Normalne vrednosti mokrćne kiseline u urinu variraju, a često je i nalaz preko 750 miligrama normalan, ukoliko je izazvan purinima iz hrane.

Povećana mokraćna kiselina u krvi – uzrok

Uzroci povećane količine mokraćne kiseline u krvi su brojni. Najčešće se radi o:

– preteranom konzumiranju hrane bogate purinima

– povećana telesna težina

– trudnoća

– bolesti jetre

– bolesti bubrega

– bolesti koštane srži, kao na primer, leukemija

– karcinom koji je dao metastaze u udaljenim delovima tela

– radioterapija

– psorijaza

– smanjena funkcija štitne žlezde ( hipotireoza )

– terapija sledećim lekovima: levodopa, takrolimus, diuretici, vitamin C, aspirin, niacin, varfarin, kumadin, ciklosporini, kao i lekovi koji se koriste u hemoterapiji i za lečenje tuberkuloze

Povećana mokraćna kiselina – simptomi

Simptomi su izraženi ukoliko je došlo do razvoja bolesti kao što je giht. Giht je stanje koje je praćeno velikim bolom i osetljivosti u zglobovima, pogotovo zglobovima prstiju, ručja i nožja. Ostali simptomi jesu oticanje zglobova, crvenilo ili obezbojena koža u predelu iznad zgloba, kao i topao zglob pri dodiru. Osobe sa gihotm se otećano kreću jer svaki korak prouzokuje osećaj neprijatnosti u predelu zgloba.

Povećana mokraćna kiselina je često i pokazatelj postojanja kamena u bubregu. Karakteristični simptomi postojanja kamena u bubrezima jesu:

– bol u predelu donjeg dela leđa

– pojava krvi u mokraći

– česta potreba za mokrenjem

– vrtoglavica

– povećan nagon za povraćanjem

– povišena telesna temperatura

Lečenje

U lečenju gihta, u mnogome pomažu medikamenti iz grupe nesteroidnih antiupalnih lekova koji pacijenta oslobađaju bola i osetljivost i u predelu zgloba. Ipak, lek koji se koristi za smanjenje količine mokraćne kiseline jeste alopurinol.

Alopurinol direktno utiče na metabolizam purina – razgrađuje ga i pomaže lakšem izbacivanju iz organizma. Početna doza alopurinola je 100 miligrama dnevno, koja se može povećavati ukoliko je količina mokraćne kiseline u krvi i dalje visoka. Neželjeni efekti alopurinola su retki, jedino može do razvoja ekcema ili oslabljenja funkcije jetre usled višenedeljne konzumacije ovog leka. Izlučivanje mokraćne kiseline pomaže i lek probenecid, koji mogu koristi jedino osobe sa očuvanom funkcijom bubrega. U lečenju bubrežnih kamena, koriste se lekovi koji stimulišu razgradnju kamenčića i lakše izbacivanje iz organizma.

Kako bi se prevenirao ponovni porast mokraćne kiseline u krvi, preporučuje se:

– smanjenje telesne težine – time se ostvaruje dvostruko dejstvo – smanjuje se količina mokraćne kiselina u krvi a i opterećenost zglobova čime postaju otporniji na dejstvo purinskih derivata.

– potpuno uklanjanje alkohola iz upotrebe, kao i napitaka bogatih kofeinom

– povećana hidracija organizma – 3 litara vode dnevno stimuliše rad bubrega i povećano izlučivanje mokraće pa i mokraćne kiseline

Povišena mokraćna kiselina – ishrana

– izbegavajte namirnice koje su bogate purnima. Ishrana osoba sa gihtom mora da bude bez  ribe i crvenog mesa, kako se ne bi stimulisala dalja proizvodnja mokraćne kiseline.

– ishrana osoba koji imaju povišenu mokraćnu kiselinu podrazumeva potpuno izbacivanje punomasnih sireva i punomasnog mleka

– izbegavajte unos povrća bogatog purinima: spanać, sočivo, grašak, špargla

– jedite isključivo pšenični hleb, ražani i kukuruzni su bogati purnima

– izbegavajte masnu i začinjenu hranu

– u ishranu ubacite namirnice bogate kalijumom – kalijum pospešuje izbacivanje mokraćne kiseline iz organizma: banane, avokado, suvo grožđe, suve šljive i krompir su namirnice bogate kalijumom.

– konzumirajte mleko i jogurt sa niskim sadržajem masti, piletinu, ćuretinu, cveklu, šargarepu, testenine, kuvani krompir, voćne sokove, čajeve i kompote

Ishrana je veoma bitna za održavanje mokraćne kiseline na normalnom nivou, ukupni devni unos purina ne sme biti veći od 200 miligrama!

Lečenje biljem

Biljka  koja pomaže u izbacivanju mokraćne kiseline iz organizma jeste čičak. Dobra je za lečenje gihta, ali i uklanjanja kamenčića iz bubrega.

Prirodno lečenje se zasniva i na primeni čajeva – čaj od crne bazge, estragona, crne ribizle i troskota pomažu u redukciji količine mokraćne kiseline u krvi.

Čaj od crne ribizle povoljno utiče na rad bubrega i ublažava tegobe izazvane nakupljanjem mokraćne kiseline u bubrežnim kanalićima. Sprema se tako što se dva prstohvata isitnjenih listova crne ribizle stavi u dva decilitra provrele vode, ostavi dva do tri minuta da odstoji, procedi i pije. Čaj od crne ribizle je veoma hranljiv i zdrav, a dobar je i pri sprovođenju hipokalorijske dijete.

Čaj od troskota pomaže kako pri krvarenju iz donjeg dela urinarnog trakta, tako i u smanjenju mokraćne kiseline iz zglobova.

Pomešajte 20 grama sušenog troskota, 20 grama sušene listove koprive i po 30 grama listova borovnice i perunike, a potom ubacite u ključalo vodu da se dokuva. Nakon što čaj odstoji, spreman je za konzumaciju – oko 50 decilitara je dovoljno pre svakog obroka da bi se krvarenje iz donjeg dela urinarnog sistema povuklo.