Zeleni sok od spelte sadrži 92 minerala, enzima i vitamina

Da li ste već čuli kakva sve čuda čini spelta (krupnik, pir) i koliko je hranljiva? Najbolje je ostaviti speltu da proklija, potom pustiti speltinu pšeničnu travu da poraste, ošišati, ubaciti u sokovnik i iscediti speltin sok koji je pun antioksidanata.

Kako da napravite spelta sok

Zeleni sok od spelte je moćni napitak koji se dobija od speltine trave. Trava od spelte se mora iscediti dok je biljka mlada i bogata hlorofilom. Tamni, zeleni sok od spelte je prilično jakog, oporog ukusa, ali je puna hranljivih materija. Neki nutricionisti kažu da se u samo 30 mililitara soka od spelte, nalaze nutrijenti kao u kilogramu svežeg povrća. On je bogat aminokiselinama, sadrži 92 minerala, enzima i vitamina.

Sok od spelte možete kupiti u prodavnici zdrave hrane, iscediti ga kod kuće ili uzeti prah, od kog se pravi instant sok. Pazite da ne preterate sa sokom, pošto preterano konzumiranje može izazvati mučninu i dijareju. Sveža trava od spelte se mora konzumirati odmah, ili će se njena moć brzo ispariti. Domaća spelta može imati probleme sa buđi, koje trava uzgajana u polju nema.

Evo kako se pravi sok od speltine trave

Kada je spelta spremna za žetvu (kad ima od 10 do 15 centimetara visine), seče se oštrim makazama, tik iznad krova. Ako želite da popijete svež sok od spelte, uberite je tik pre ceđenja.

Proizvođači speltinog soka koriste posebne mašine, koje podsećaju na one za mlevenje mesa. Oni lome i melju travu, i tako izvlače sok. Nakon ovoga, sok se stavlja u flašice ili se zamrzava. Ako spremate sok od spelte kod kuće, možete koristiti običan blender ili poseban sokovnik za pšeničnu travu.

Recepti za sok od spelte

Većina ljudi ne konzumira sok od spelte jer ima jak ukus. Osim što ga možete razblažiti vodom, možete ga iskombinovati sa nekim drugim voćem i napraviti svoje, ukusne recepte.

• Ako mu dodajete vodu, sipajte malo više, da zamaskirate ukus trave
• Stevija (slatka biljka) i agava (sladak biljni sirup) su prirodni zaslađivači koji ne sadrže glukozu ili fruktozu. Možete koristiti bilo koju, u zavisnosti od vašeg ukusa i napraviti ukusno piće.
• Sva citrusna pića imaju jak ukus, pa dodajte malo soka od narandže u sok od spelte i uživajte.
• Voćni smutiji odlično maskiraju sok od pšenične trave.

Evo još recepata za pravljenje soka od spelte

Voćni smuti: stavite u blender pola banane, šolju smrznutog bobičastog voća ili manga, šolju vode i 60 mililitara soka od spelte. Ako želite ređi smuti, dodajte još vode. Popijte smuti dok je svež i hladan.

Sok iz blendera: uzmite pola šolje tek ubrane speltine trave. Dodajte 2-3 šolje vode i sameljite u blenderu na maksimalnoj brzini, barem oko minut. Pulpa će plutati na vrhu. Procedite sok i dodajte svež sok od limuna. Limun daje kiselkast ukus ovom soku. Popijte ga što pre, kako biste dobili što više lekovitih svojstava.

Jutarnje sunce: ovaj sok napravite od 60 mililitara organskog soka od spelte i 178 mililitara limunade.

Solarizer: u blenderu, napravite sok od 30 mililitara soka od spelte  i 178 mililitara soka od šargarepe. Popijte odmah.

Slani sok (zeleni sok): potrebno vam je 60 grama sveže speltine trave, 3 celera, 2 srednja krastavca, svež peršun (pola šolje) i nekoliko listova spanaća (5 će biti dosta). Isecite svo povrće na male delove, stavite ih u sokovnik, dodajte vodu i dobro sameljite.

Voćni koktel: za ovaj recept potrebna vam je jedna velika narandža, dve crvene jabuke i prstohvat cimeta u prahu, 30 mililitara trave i kašika organskog meda. Spojte sve čvrste sastojke u blenderu, ostalo promešajte u bokalu. Pospite cimet u prahu na vrh, i uživajte u ovom osvežavajućem koktelu.

Čuvanje speltine trave i soka od spelte

Kako sačuvati speltinu travu?

Speltinu travu ne morate cediti da biste je sačuvali. Kada je uberete ili kupite, skinite zemlju i obrišite mekom krpom. Stavite travu u posudu sa poklopcem ili u zip kesicu i čuvajte u frižideru sedam dana. Uzimajte količinu koja vam je potrebna, iscedite i odmah konzumirajte.

Kako sačuvati sok od spelte ?

Nemaju svi vremena da svakog dana prave svež sok od spelte. Neki žele da sačuvaju malo i za drugi dan. Pošto sok od spelte brzo gubi hranljive materije, ovo jeste problem za mnoge ljude.

Pa, ako mora da vam potraje duže od 24 sata, zamrznite ga tako što ćete ga sipati u posudu za led. Posude stavite u zip kesice, pa u zamrzivač. Vredni nutrijenti će ostati očuvani pošto će manje kiseonika ući u sok. Nakon 4 sata u zamrzivaču, možete koristiti kockice soka. Za svaku porciju, potrebne su vam dve kocice.

Mere opreza prilikom ceđenja ili kupovanja  trave

Buđ i bakterije su glavne brige prilikom konzumiranja svežeg soka od spelte i pšenične trave. Kada se spelta i pšenična trava gaje unutra, često se formira buđ, pošto nema puno vazdušnog protoka. Buđ može biti bezopasna, ali, može izazvati i neku bolest. Pranje trave je dovoljno za skidanje buđi.

Potopite oko 500g speltinog semena u vodu i ostavite da odstoji oko 8 sati. Pred sam kraj potapanja, pripremite posudu za sadnju – 50cm dugu, 25cm široku i oko 5cm duboku – tako što ćete u nju dodati vlažni kompost i mešavinu zemlje za saksijsko bilje. Probajte da pronađete organsku zemlju. Nakon potapanja, ocedite seme, dobro ga isperite pod mlazom vode pa ocedite još jednom.

Seme ravnomerno rasprostrite preko mešavine zemlje. Dodajte još jedan sloj zemlje, a potom zalijte pomoću kante za zalivanje sa „pečurkom“ jer će tako voda biti ravnomerno raspoređena. Zemlja bi trebalo da bude vlažna ali ne i prezasićena vodom. Od presudnog je značaja da održavate vlažnost zemlje dok pšenična trava raste pa je zato neophodno svakodnevno zalivanje.

Nakon „setve“ pokrijte posudu vlažnom novinom, drugom posudom ili plastičnom folijom – ovim pokrivanjem ćete održavati vlažnost zemlje.

Nakon 3 dana speltina pšenična trava bi trebalo da je narasla oko 5cm u visinu. Tada možete da uklonite poklopac i premestite posudu sa travom na mesto gde će imati dovoljno ali ne i direktne sunčeve svetlosti. Pšeničnu travu ne smete izlagati direktnom sunčevom svetlu jer tako može da dođe do isušivanja zemlje čime se sprečava rast. Sunčevo svetlo će omogućiti izniklim biljkama da stvaraju hlorofil što će ih ubrzo preobraziti iz žutih klica u zelenu travu.
Travu možete da „ošišate“ kada dostigne visinu između 17 i 20cm jer je u tom periodu na vrhuncu hranljivosti. Jednostavno makazama ili kuhinjskim nožem odsecite travu 1 – 2cm iznad zemlje. Pre nego što je stavite u sokovnik, travu dobro isperite.

Nakon uklanjanja poklopca, potrebno je 4-5 dana da trava dostigne visinu za „košenje“, međutim, ovo vreme može da bude kraće/duže u zavisnosti od količine svetlosti i temperature. Idealno bi bilo da je temperatura između 18 i 200C, za gajenje u zatvorenom prostoru. Ako je temperatura previše visoka, a vlažnost vazduha prevelika, može da dođe do pojave buđi. Neke osobe su alergične na buđ, a to je loše i za one koji boluju od astme. Ako se na pšeničnoj travi pojavi buđ, secite je dovoljno visoko iznad zaraženog dela da je ne biste progutali.