10 razloga da nikada ne pijete sojino mleko

Neki ljudi, intolerantni na laktozu, piju sojino mleko jer im je potrebna zamena za kravlje. Neki ljudi koji žele da se zdravo hrane piju sojino mleko kao zdraviju zamenu za mleko, sa manje masnoća. Vegani piju sojino mleko jer ne žele da piju obično.

Bez obzira na to iz kog razloga pijete sojino mleko – izgovor je loš. Sojino mleko nije hrana i sojinom mleku nema mesta u ljudskoj ishrani.

Od čega se sastoji sojino mleko?

Ironična je činjenica da gotovo svaki sastojak sojinog mleka zbog nečega nije dobar za zdravlje.

Sojino mleko sastav

Ovo je sastav klasičnog sojinog mleka:

• Filterisana voda
• Soja
• Šećer iz šećerne trske
• Morska so
• Karaginani
• Prirodni ukus
• Kalcijum karbonat
• Retinil palmitat
• Vitamin D2
• Riboflavin (B2)
• Vitamin B12

Zbog čega ovaj sastav nije dobar za zdravlje? Evo i objašnjenja…

Fitoestrogeni u soji

Soja sadrži jako mnogo fitoestrogena, biljnih komponenti koji se u ljudskom organizmu ponašaju kao hormon estrogen. Da li to znači da će sojino mleko uticati na vaše hormone? Moguće je. Rezultati istraživanja su prilično oprečni i verovatno su neki od njih „doterani“ kako bi se podržala industrija soje.

Iako su rezultati mnogobrojnih istraživanja širom sveta kontroverzni, svakako je bolje sprečiti nego lečiti. Imajte u vidu rezultate sledećih istraživanja:

• Jedno istraživanje je pokazalo da su bebe koje su pile formulu sa sojom imale nivo estrogena u krvi čak 13.000 do 22.000 puta veći od normalnog! Zato je vrlo opravdano misliti da konzumacija mleka od soje normalan nivo estrogena u telu.
• Neka istraživanja sprovedena na životinjama su pokazala da fitoestrogeni u soji mogu izazvati rak dojke, kao i da povećavaju proliferaciju potencijalno kancerogenih ćelija.
• Istraživač Kris Ganers je skupio rezultate nekoliko istraživanja i ukazao na to da je svako istraživanje koje je pokazalo pozitivne rezultate zapravo ili bilo sponzorisano od strane industrije soje, ili su njegovi autori na neki način bili povezani sa industrijom soje. Ganers ukazuje i na to da su pozitivne rezultate pokazala uglavnom istraživanja koja su se bazirala na posmatranju, što je relativno nepouzdana metoda.

Fitinska kiselina u soji

Soja sadrži mnogo fitinske kiseline, sastojka koji obično smanjuje apsorpciju minerala kao što su magnezijum, kalcijum i cink. To znači da sojino mleko sadrži velike količine ovog „antinutrijenta“.

I jednom članku poznati stručnjak Ramijel Nejdžel navodi:

Fitinska kiselina je zapravo vrsta fosfora i nalazi se u mnogim biljnim tkivima, posebno u mekinjama žitarica i drugim semenkama. Sadrži fosfor koji je čvrsto vezan u molekulu nalik na pahuljicu.

Kod ljudi i većine životinja, fosfor nije biološki dostupan. Osim što ovaj fosfor ne može da se apsorbuje, „ruke“ molekula fosfora u fitinskoj kiselini se odmah vezuju sa drugim mineralima kao što su kalcijum, magnezijum, gvožđe i cink, i čini ih neapsorbilnim. Ova supstanca se naziva fitat.

Fitinska kiselina ne samo da uništava druge važne minerale, već i sprečava rad enzima koji su nam neophodni za varenje hrane, uključujući i pepsin, koji nam je neophodan za razlaganje proteina u želucu, i amilazu, neophodnu za razlaganje skroba u šećer. Tripsin nam je potreban za varenje proteina u tankom crevu, a njega takođe blokira fitinska kiselina.

Nefermentisana soja nije tradicionalna namirnica

Doktor Veson Prajs napisao je knjigu „Ishrana i fizičko propadanje“. Ovaj lekar je zapravo bio zubar koji je tokom tridesetih godina 20. veka putovao svetom kako bi otkrio tajne naroda koji žive zdravo.

Od Inuita na Aljasci do Maora na Novom Zelandu, Prajs je otkrio da kada ljudi jedu hranu koju su njihovi preci vekovima jeli, mnogo su zdraviji i nema opasnosti od hroničnih bolesti, neplodnosti i propadanja zuba.

Tradicionalne ishrane mnogih naroda dosta zavise i od geografskog položaja na kom ti ljudi žive, ali mnoge poštuju ista pravila. Na primer, određene namirnice životinjskog porekla (npr. jetra i ikra) se smatraju svetim i najvažnijim za zdravlje. Glavno pravilo koje Prajs ističe u svojoj knjizi jeste da drevni narodi instinktivno znaju šta da jedu i kako da tu hranu pripreme.

Kada je reč o soji, potrebno je da vidimo kako su stari narodi koristili ovu namirnicu. Mnogi azijski narodi su hiljadama godina jeli soju, ali su ipak znali kako da minimalizuju loš efekat ove mahunarke. Oni su koristili isključivo fermentisanu soju, jer proces fermentacije drastično smanjuje količinu fitinske kiseline u soji. Dok je fermentisana soja deo tradicionalnih kuhinja u nekim delovima sveta, nefermentisani proizvodi od soje nisu.

Da je sojino mleko zaista tako zdravo, sasvim je sigurno da bi ga i kineske pramajke koristile i davale svojoj deci.

Genetski modifikovana soja

Pre nekoliko godina je Ministarstvo poljoprivrede u Americi objavilo podatak da je 90% soje koje se tamo gaji genetski modifikovano kako bi bilo otporno na određene herbicide. Ti herbicidi su ozbiljna pretnja kako za ljudsko zdravlje, tako i za životnu sredinu. Ovi herbicidi sadrže glikofosfate, za koje je dokazano da izazivaju mnoge zdravstvene probleme. Sa druge strane, još uvek nije dokazano da je genetski modifikovana hrana bezbedna za konzumaciju.

Kad god kupite sojino mleko, podržavate industriju genetski modifikovane soje.

Karagenan

Za mnoge proizvode od soje bi bio prikladniji naziv „emulgovan sok od algi i mahuna“. Karagenan je prerađena vrsta algi koja se dodaje u većinu biljnih mleka i još neke namirnice kako bi se stvorila kremasta tekstura.

Postoje dve vrste karaginana. Jedna se koristi da izazove kolitis kod laboratorijskih pacova. Druga je navodno bezbedna za ljudsku ishranu. Međutim, pokazalo se da karaginan ipak izaziva upale i probleme sa stomakom.

Mnogi ljudi koji su konzumirali karaginan imali su bolove i probleme sa želucem. Gorušica je najčešći simptom.

Kalcijum karbonat

Kada pričamo o industrijskoj hrani, zbir delova ipak nije jednak celini. Samo zato što na deklaraciji piše da sojino mleko sadrži kalcijum, to ne znači da naš organizam može da apsorbuje i iskoristi kalcijum iz ove namirnice na isti način kao iz kravljeg.

Važno: suplementi kalcijuma povećavaju rizik od srčanih oboljenja. Zašto?

Naše telo zahteva i vitaminske kofaktore kako bi se kalcijum pravilno iskoristio. Najvažniji vitamin je K2, koji je važan jer „šalje“ kalcijum u kosti. Bez adekvatne količine vitamina K2 naše telo ne može da iskoristi kalcijum i on se taloži u vidu plaka na arterijama, povećavajući rizik od srčanih bolesti.

Mleko od organski uzgajanih krava ima dovoljno zasićenih masnoća i vitamina K2 da organizam apsorbuje kalcijum. Takođe, i povrće koje sadrži kalcijum sadrži slične kofaktore koji nam pomažu u apsorpciji kalcijuma.

Pošto u sojinom mleku uopšte nema tih kofaktora, dodat kalcijum karbonat je sličan suplementima kalcijuma – donosi više štete nego koristi.

Vitamin D2

Prirodni vitamin D koji nam je priroda namenila je zapravo vitamin D3. vitamin D3 je D vitamin koji se nalazi u mleku i jetri balakara. Kada smo izloženi suncu, i naše telo luči određene količine vitamina D2.

Vitamin D2 je sintetički, izolovan vitamin, što znači da ga organizam jako teško apsorbuje. Do sada se nije pokazalo da zaista ima pozitivan uticaj na organizam, a može biti i štetan.

Takođe, vitamin D je vitamin rastvorljiv u masnoćama. Majka priroda je zato „smestila“ vitamin D u namirnice koje sadrži i dosta zdravih masnoća koje su nam potrebne za apsorpciju ovog nutrijenta. Na primer, jaja su odličan izvor vitamina rastvorljivih u masnoćama – A, D i K2. Korisne zasićene masnoće koje se nalaze u žumancu omogućuju telu da upije i iskoristi vitamine rastvorljive u mastima.

Sintetički vitamin A

Vitamin A kojim se obogaćuje sojino i druga biljna mleka je sintetički i, samim tim, nedostaju mu kofaktori. Ne zaboravite da su vitamini korisni samo ako su prisutni i kofaktori.

Dok vitamin A koji se nalazi u prirodnim namirnicama može biti toksičan samo kada se uzme u ekstremno velikim količinama, relativno mala količina sintetičkog vitamina A može izazvati trovanje. Razlog tome je to što ljudski organizam ne može da apsorbuje sintetičku verziju vitamina, verovatno zbog odsustva kofaktora.

Da bi se vitamin A apsorbovao u organizmu, neophodne su zasićene masnoće i minerali. Zato se vitamin A prirodno i nalazi u namirnicama bogatim ovim kofaktorima.

„Prirodni ukusi“

Kompanije koje na deklaracijama navode „prirodne ukuse“ pokušavaju da sakriju neke stvari – na primer, da ti prirodni ukusi mogu poticati i iz analnih žlezda dabra. Evo i pojašnjenja.

„Prirodni ukusi“ su zajednička oznaka za različite aditive, pa čak i za veštačke zaslađivače. Kastoreum je izlučevina iz analnih žlezda dabra i često se svrstava u kategoriju „prirodnih ukusa“, i to sa odobrenjem američke Agencije za lekove i poljoprivredu. Obično se koristi da zameni ukus vanile.

Ako pijete sojino mleko kako ne biste koristili proizvode životinjskog porekla, možda ipak gadno grešite, jer sojino mleko može sadržati neke proizvode životinjskog porekla. Zato se maksimalno trudite da izbegavate proizvode koji sadrže „prirodne ukuse“.

To nije prava namirnica !

Zdrava ishrana se može svesti na tri reči: jedite pravu hranu. Naravno, to je vrlo lako reći nego učiniti, jer nas svakodnevno bombarduju reklamama za „sasvim prirodne“ namirnice kao što je sojino mleko.

Evo pet pitanja koja treba da postavite sebi kako biste znali da li je to što jedete zaista prirodno.

1. Da li je u pitanju proizvod ili namirnica?
2. Da li se pravi od sastojaka koje ljudi koriste već hiljadama godina?
3. Da li bi vaša baka to smatrala namirnicom?
4. Da li to možete da napravite u svojoj kuhinji?

Kada postavimo sva ova pitanja vezano za sojino mleko, odgovori su sledeći:

1. Sojino mleko je proizvod, a ne namirnica.
2. Sintetički vitamini i nefermentisana soja se nikada nije koristila u ljudskoj ishrani.
3. Ne! Vaša baka bi sigurno zgroženo odbila da pije emulgovani sok od soje sa algama.
4. Teško. Gde biste nabavili sintetičke vitamine i „prirodne ukuse“?

Jedini zaključak koji možemo izvesti je to da sojino mleko nije prava namirnica.

Zdravije alternative

Isprobajte pravo mleko! Naravno, nije preporučljivo prerađeno mleko sa velikih farmi. Sirovo mleko organski uzgajanih krava se od davnina koristi jer je bogato vitaminima, proteinima i zdravim masnoćama.

Najbolja opcija je nehomogenizovano i nepasterizovano mleko koje se lakše vari i bogato je enzimima.

Ako želite da pijete biljno mleko, lako možete sami napraviti mleko od koštunjavog voća ili semenki. Jedna od najboljih opcija je svakako kokosovo mleko – sadrži zdrave masnoće, a nema fitinske kiseline.

Ako koristite koštunjavo voće za pravljenje mleka, potražite recepte na internetu. Uglavnom je reč o natapanju kako bi se smanjila količina fitinske kiseline.