Biljke mesožderke – vrste – venerina muholovka – uzgoj

Biljke mesožderke

Od svih čudnih biljaka na planeti, ko bi pomislio da postoje biljke mesožderke? Dobro, možda ne jedu “meso” u bukvalnom smislu te reči, ali koriste sitne životinje, naročito insekte i druge artropode (zglavkare) kao hranu. Ove biljke su poznate još i kao karnivorne ili insektivorne biljke.

Sve biljke mesožderke se mogu naći u oblastima u kojima zemljište ima jako malo hranljivih sastojaka, naročito azota i fosfora – obično su to kisela zemljišta. Njihov specifičan način ishrane je, stoga, adaptacija na nepovoljne uslove života na staništu. Ove fascinantne biljke su kategorisane kao mesožderi, budući da se hrane insektima tako što ih hvataju u svoju zamku, zatim proizvode i otpuštaju sokove za varenje koji razlažu (vare) plen i tako koriste neke, ili većinu, hranljivih materija dobijenih usled ovog procesa. Prvu knjigu o ovim biljkama je napisao Čarls Darvin 1875. godine, a zove se “Insektivorne biljke”. Ove biljke su u nekoliko navrata evoluirale, a danas postoji preko 650 različitih vrsta ovakvih cvetnica.

Biljke mesožderke su razvile posebne zamke za hvatanje plena. Ove zamke mogu biti aktivne ili pasivne, u zavisnosti od toga da li pokret pomaže hvatanje plena. Na primer, kada je u pitanju biljka žderka koja se zove Triphiophillum, ona je pasivni ‘’lepak za muve’’ koji izlučuje sluz, ali čiji listovi ne rastu i ne pomeraju se kao odgovor na hvatanje plena. Kao primer pasivne zamke mogu poslužiti i mesožderke koje imaju deo lista preobražen u strukturu nalik na vrč ili levak, gde insekti upadaju i bivaju svareni.

Savete za uzgoj venerine muholovke potražite na kraju teksta

U međuvremenu, žderka po imenu muholovka ima aktivnu zamku za hvatanje insekata, budući da njeno lišće prolazi kroz brz porast kiseline, što se odnosi na proširenje pojedinačnih ćelija, za razliku od deobe ćelija. Ubrzan porast kiseline omogućava da se ‘’pipci’’ muholovke zatvore, što pomaže u zadržavanju i varenju plena. Dakle, aktivne zamke ovih biljaka podrazumevaju da se njihova klopka pomera kako bi uhvatila plen.

U svakom slučaju, biljke mesožderke moraju na neki način da namame svoj plen, a to uspešno rade pomoću svojih drečavih boja, specifičnog mirisa ili nektara.

Mesožderke biljke vrste

Kada su u pitanju mesožderke biljke vrste su zaista brojne – kao što smo rekli, danas postoji preko 650 ovakvih vrsta biljaka među cvetnicama.

Biljke mesožderke su raspoređene u 12 rodova i 5 porodica, a to su: Aldrovanda, Byblis, Cephalotus, Darlingtonia, Dionaea, Drosera, Drosophyllum, Genlisea, Heliamphora, Nepenthes, Pinguicula, Sarracenia, Triphyophyllum i Utricularia; porodice su: Sarraceniaceae, Nepenthaceae

Saxifragaceae, Droseraceae i Lentibulariaceae – Utriculariaceae.

Dionaea (Venerina muholovka) će biti objašnjena u narednom odeljku ovog članka.

Aldrovanda je slobodno-plutajuća vodena biljka koja se odlikuje odsustvom korena, a plen hvata zahvaljujući svojim ‘’čeljustima’’ koje se mogu zatvoriti veoma brzo.

Drosera (Rosulja) je rod koji obuhvata biljke koje mogu same sebe oprašivati i same sebi stvarati potrebne minerale za preživljavanje. Poseduju lepljive listove za hvatanje insekata (pre svega, kako bi dobile neophodne proteine).

Utricularia se može naći na površini slatkih voda, ili na jako vlažnom zemljištu. Poseduje sitne, ali najsloženije zamke među svim mesožderkama. Njihove zamke podsećaju na kesice i vise na listovima, dok su otvori okruženi bodljicama.

Byblis (dugina biljka) na pasivan način hvata plen zahvljujući svojim lepljivim zamkama.

Sarracenia poseduje cevaste listove koji podsećaju na trube.

Cephalotus je rod koji ima samo jednu vrstu Cephalotus follicularis, a može se naći u delovima jugozapadne Australije. Ovo je malena biljka koja ima ‘’vrč’’ kao zamku.

Nepenthes ima pasivne zamke koje imaju oblik vrča koji je pun posebne tečnosti koja zarobi plen koji upadne u pomenuti ‘’vrč’’.

Heliamphora je biljka žderka iz Guiane, u Južnoj Americi, gde raste na planinskom području na kojem kiša maltene uvek pada od 200-400 cm godišnje. Poseduje cevaste listove, koji kada se napune vodom predstavljaju zamke za razne kukce.

Pinguicula ima lepljive listove kako bi namamila i zarobila kukce, a i većina biljaka ovog roda poseduje ‘’ustajali miris’’ koji privlači plen.

Venerina muholovka

Venerina muholovka biljka je jedina vrsta roda Dionaea (lat. Dionaea muscipula). Ovo je najčuvenija biljka mesožderka na planeti. Raste u SAD-u, država Karolina, u močvarnim područjima. Kao što smo rekli, venerina muholovka poseduje aktivnu zamku za hvatanje plena, budući da njeno lišće prolazi kroz brz porast kiseline, što se odnosi na proširenje pojedinačnih ćelija, za razliku od deobe ćelija. Ovaj ubrzan porast kiseline omogućava da se ‘’čeljusti’’ muholovke zatvore, što omogućava zadržavanje i nakon toga varenje uhvaćenog plena.

Muholovka vari mekane delove insekata, a ta probava može potrajati i do 10 dana! Inače, venerina muholovka privlači insekte svojom drečavom bojom i sočnim nektarom, te insekt hodajući po njoj nadraži 2-3 osetljive dlačice (u sredini oba poklopca, u blizini glavnog rebra) i tako se klopka brzo zatvara i zarobi insekta. Veoma je zanimljivo da je mehanizam hvatanja plena kod venerine muholovke na tom nivou usavršen da može razlikovati žive organizme od ostalih stimulanasa (npr. kapljice kiše).

Venerina muholovka uzgoj

Kada je u pitanju venerina muholovka uzgoj nije ništa posebno težak, ukoliko znate šta ovoj biljci treba obezbediti. Klima u kojoj ova biljka raste je veoma slična našoj. Tokom leta, venerina muholovka zahteva puno vode i puno direktne sunčeve svetlosti.

Ova biljka krajem septembra usporava svoj rast, kako bi se pripremila za jesen i zimu. Zalivanje treba smanjivati početkom novembra, te se dodaje toliko da se kompost ne osuši u potpunosti. Biljka započinje sa rastom na proleće i vrlo je verovatno da će tad i procvetati. Cvet treba odrezati ukoliko je biljka slaba ili kada ona postigne visinu od nekoliko cm, kako bi se što više bazirala na svom rastu. Perlit se koristi u kompostu za uzgoj muholovke. Što se tiče komposta, to mora biti isklučivo čisti treset, sa pH između 3.5-4.5 (kisela reakcija). Za zalivanje mesožderke treba koristiti samo destilovanu vodu, kišnicu ili vodu dobijenu inverznom osmozom. Budući da ova biljka traži jako puno svetlosti, najbolje je da je držite na balkonu. Leti joj odgovara temperatura 23-30 C, a zimi 2-12 C.

Muholovka zahteva minimum 5 meseci hladnog zimskog perioda da bi preživela. Preko zime je možete staviti na hladno mesto gde ne mora biti puno svetla. Umesto u loncu, muholovku možete uzgajati i u staklenoj posudi ili terarijumu.