Jestivo divlje bilje

Nutritivna vrednost jestivog divljeg bilja zavisi prvenstveno od dela biljke koji se koristi za ishranu. Listovi su bogati vitaminima i mineralima, lukovice i koreni su često prava skladišta skroba i drugih šećera.

Maslačak (Taraxacum officinale) – je najzdraviji kad se ubere ubrzo posle nicanja, sasvim mlad. Koren se sakuplja u proleće, kada je najsočniji, a list uvek pre cvetanja biljke. Dugački listovi su nepravilno nazubljeni, tako da veoma liče na zube lava.

Otuda u nekim krajevima biljku nazivaju ”lavovski zubi”. Inače, u našoj zemlji je maslačak vrlo rasprostranjen, o čemu svedoče mnogobrojna narodna imena: baba marta, glušina, salatuša, talijanska salata i mnoga druga. Maslačak nije samo ukusna salata, već i lekovita biljka bogata vitaminima A, B1, B2 i C. Gorke supstance i materije sa enzimskim delovanjem, sadržane u listovima, čine ga i biljkom koja ima veoma povoljno delovanje na rad bubrega, jetre i žuči. Maslačak je dragocena pomoć pankreasu zbog prisustva inulina, a ne skroba (posebno je zastupljen u korenu).

List maslačka je prva prolećna salata na trpezama razvijenog sveta, koja se konzumira u ogromnim količinama kao prva presna vitaminska hrana, tako potrebna posle dugotrajne zimske jednolične hrane. Nežne listove treba fino iseckati, pa pomešati sa rendanom šargarepom i celerom. Po želji dodati preliv od paradajza. Maslačak se obično ostavlja da malo odstoji u prelivu. Po želji, dodati malo rendanih nakiselih jabuka. U Hercegovini se mršavim i anemičnim osobama posebno preporučuje salata od svežeg, sasvim mladog lišća i korena maslačka isečenog na tanke listiće, uz dodatak limunovog soka i hladno ceđenog maslinovog ulja. Ovakva salata, izvanredno deluje na čišćenje krvi i popravljanje krvne slike, kao i na kompletnu detoksikaciju organizma. Pravi sladokusci tvrde da marinirani cvetni pupoljci maslačka mogu biti dostojna zamena kapru, u raznim sosovima i prelivima.
Od maslačkovog korena pravi se stomaklija. Koren se upotrebljava i kao dodatak kafi zajedno sa cigurom ili bez nje. Japanke koriste prah maslačka da bi, utrljavajući ga u kožu, dobile veće grudi. U proleće se iz svežeg lišća cedi lekoviti sok, a u jesen se upotrebljava sok od korena, jer u to doba koren maslačka sadrži najlekovitije sastojke.

Kopriva (Urtica dionica) – je svima dobro poznata. Hranljivost i blagotvornost koprive poznavali su još stari Egipćani koji su je koristili kao povrće. Od stabljike su se dobijala jaka vlakna, tako da se kopriva koristila u najrazličitije svrhe, više nego bilo koja biljka. Stoga su se od nje nekada izrađivali pivo, papir, pa čak i vojne uniforme. U Holandiji i Sibiru su se plele mreže i konopci.

Čaj od koprive podstiče razmenu materija u organizmu, a pri dužoj upotrebi doprinosi i otklanjanju problema sa kosom. Trebalo bi brati samo sočno, mlado i celo lišće po lepom i suvom vremenu, kad nema rose. Kopriva je bogatiji izvor vitamina A i C od većine gajenog povrća. Osim toga, u koprivi ima vitamina K, B2 i B5, a od minerala ima gvožđa, kalcijuma, magnezijuma, fosfora, natrijuma, kalijuma, silicijuma… Po sadržaju vitamina i minerala nezamenljiva je u podsticanju odbrambenih mehanizama organizma.
Pri branju koprive, preporučljivo je nošenje rukavica. Dlačice sveže koprive sadrže mravlju kiselinu i histamin, a te supstance ublažavaju artritis (opeklina izazvana delovanjem tih supstanci ubrzava dotok krvi do kože, uklanja vodu i toksine iz tog područja, pa tako ublažava bol i oticanje). Kopriva se koristi kod zapaljenja jetre i žučne kesice, reguliše metabolizam masti, upotrebljava se u lečenju anemije, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Kopriva ima poseban značaj u lečenju dobroćudnih tumora ženskih polnih organa.
Mnogi evropski narodi, koprivu koriste u ishrani, mada se vrlo retko uzgaja. U Švajcarskoj se u proleće prodaje na pijacama. Od koprive se mogu pripremati variva, čorbe, ukusne salate, deserti i razni napici. Pripremljeno varivo od mlade koprive ne izaziva pojavu proliva, što može biti karakteristika spanaća. Ukus variva je veoma prijatan, te stoga nema potrebe dodavati začine, so i beli luk. Kod pripreme salate od mlade koprive, lišće je potrebno preliti mlakom vodom, a potom odmah ocediti. Salata se može začiniti hladno ceđenim uljem (maslinovo, laneno, bundevino…) i limunovim sokom. Odličan je i sok od sveže koprive, odmah korišćen, samo vrlo malo razređen sa vodom. Krvna slika se posle njegove redovne upotrebe vidno poboljšava.

Sremuš (Alium ursinum) – je divlja varijanta belog luka. Stari Egipćani su beli luk i sremuš smatrali svetim biljkama. Sveže lišće bere se u proleće, a lukovice krajem leta, isto kao i beli luk. Koristi se kao začin u supi, pečenom i kuvanom mesu, u raznim jelima. Pošto lekovitost biljke opada kada se suši, treba je upotrebljavati svežu. Veoma je cenjen kao letnja salata. Od sremuša se pripremaju razna jela: namazi, sosovi, testa, nadevi, variva, pite…
Sremuš deluje na poboljšanje memorije, sprečava bolesti krvnih sudova i krepi organizam. Dobro će doći u slučaju iscrpljenosti i malaksalosti, a po nekima važi kao najbolji lek protiv visokog pritiska i već poodmakle arterioskleroze.

Bokvica (Plantago lanceolata) – sadrži fitoncide (biljne antibiotike), tanine, polisaharide, glikozide, vitamin A, kalijum, silicijum. Bokvica je korisna za osobe slabih pluća, protiv napada kašlja i za izbacivanje sluzi. Bokvice ima tri vrste: velika (široka), srednja i kopljasta. Takozvana široka je muška, a kopljasta je takozvana ženska bokvica. Sve tri su lekovite. List i koren se koriste za pripremu salate, čorbe i variva. Gorak ukus starijih listova može se ukloniti potapanjem u mlaku vodu (oko sat vremena), a kuvanjem dobijaju blag, aromatičan ukus. Nema ograničenja količine tokom konzumiranja.
Bokvica smanjuje učestalo mokrenje i povoljno deluje na organe za varenje (proliv, katar, grčevi, čir na dvanaestopalačnom crevu i želucu). Prvenstveno se koristi kod bolesti srca i krvnih sudova, a u onkologiji se upotrebljava pre operacije a sa hemio i zračnom terapijom, smanjuje njihova neželjena dejstva. Čaj smiruje nadražaje kašlja i pročišćava gornje disajne puteve. Za osobe ”slabih” pluća, dobar je sirup od muške bokvice.
Mirjana Ljutić, nutricionista