Juka: jedna od najpopularnijih sobnih biljaka

Juka je višegodišnja biljka poreklom je iz tropskih predela Južne i Centralne Amerike, gde raste oko četrdeset vrsta, među kojima ima i onih čija visina dostiže čak 15 metara. Treba znati da уuса, koja se uzgaja kod nas, nije isto što i уuса – biljka s jednim c u svom nazivu pripada sasvim drugoj tamiliji koja se gaji zbog lekovitog korena i kao industrijska sirovina.

Juka je jedna od najpopularnijih sobnih biljaka na našem podneblju, a u poslednje vreme sve više se sade i otpornije vrste koje uspevaju u vrtu. Neke sorte imaju debelo stablo i lisnu rozetu na vrhu (“čuperci” ponekad izbijaju i sa strane), dok su drugima listovi raspoređeni duž cele stabljike, koja se jedva nazire. Duguljasti su, kod nekih vrsta su mekani, dok su kod drugih kruti i oštri, vrlo neprijatni na dodir.

Uzgajanje juke vrlo je jednostavno i ako joj obezbedite svetlo, sunčano mesto, biće divan ukras u vašem domu. No, morate znati da je juka biljka koja, koliko god nege da joj pružite, raste dosta sporo.

Od proleća do jeseni treba je redovno zahvati (dva do tri puta nedeljno) i prihranjivati tečnim đubrivom svake dve nedelje. Sobnoj juki tokom toplog perioda godine prijaće ako je iznesete na terasu, ali morate je uneti čim zahladni jer ne podnosi niske temperature. Tada možete smanjiti zalivanje na jednom nedeljno i potpuno obustaviti dubrenje.

Juku ne treba često presađivati, biće dovoljno da joj se s vremena na vreme obnavlja gornji deo supstrata, sve dok korenje potpuno ne ispuni saksiju. Na dno nove posude obavezno stavite sloj lomljenog crepa, šljunka i peska, kako bi se biljci obezbedila što bolja drenaža jer joj je koren vrlo osetljiv na vlagu i usled viška vode može istruliti. Drvo života lako se može razmnožra reznicama stabljike ili izdanaka. Skalpelom ili nožem sa matične biljke skinite izboj sa četiri lista i parcetom kore stabla. Posadite ga u mešavinu peska i treseta i držite na toplom mestu (oko 20 C), uz povremeno zalivanje.

Juke koje se gaje na otvorenom sade se na osunčano mesto, u jamu gde se dno obavezno prekriva slojem šljunka. Zbog prelepog cveta koji dosta dugo traje, biljka će lepo izgledati na sredini travnjaka.

Vrste

Yucca filamentosa – Adamova igla, kako se još naziva ova biljka, najzastupljenija je baštenska juka u našim krajevima. Izuzetno je otporna na niske temperature i ima vrlo oštre listove na čijim se obodima stvaraju končaste vlati. Izgleda vrlo atraktivno kada iz rozete izraste dugačka cvetna stabljika, na čijem se vrhu formira mnoštvo zvonastih mlečnobelih cvetova. Prijaju joj sunčana pozicija i rastresito, suvo tlo. Razmnožava se izdancima.

Yucca recurvifolia (žalosna juka)
Mekani zeleni listovi ove juke presvučeni su plavom ili sivom bojom, ponekad sa krem prugama po obodu. Mogu biti dugački čitav metar, povij eni su i potpuno zaklanjaju stabljiku. Zvonasti cvetovi krem boje formiraju se na dršci koja naraste do 1,5 m i često se grana. Odlično podnosi vlagu i delimičnu senku. Često se može videti u našim vrtovima, otporna je i izuzetno jednostavna za uzgajanje.

Yucca elephantipes (slonovska juka)

Pošto nije otporna na niske temperature, ova vrsta kod nas se uzgaja kao saksijska biljka pod nazivom drvo života: u vreme kada je iz postojbine preneta u Evropu kao stablo bez listova i, najčešće, bez korena, potapanjem u vodu ili zabadanjem u supstrat praktično bi oživela. Stablo ove juke veoma je široko i grana se na veći broj glava. Kod starijih primeraka pri bazi stabla stvara se proširenje koje podseća na slonovsko stopalo. Listovi su meki i povijeni, a cvetovi bež boje i formiraju se na dršci visine oko metar, koja izrasta iz rozete.

Yucca gloriosa (veličanstvena juka, španski bajonet)
Stablo se ponekad grana u gornjem delu, a u toplijim predelima dostiže visinu i do 5 m. Nije previše debelo i jako, tako da se kod nekih primeraka sa jako razvijenom i teškom rozetom polomi, naročito pod težinom snega. Listovi su zelenožuti, blago uvijeni, grubi, s naličja glatki. Na vrhu se ponekad formira kratka mrka bodlja. Zvonasti, beli cvetovi formiraju se na dršci visine do 1,5 m. Ova juka odlično podnosi vlagu.

Iako je juka prilično otporna, ponekad, ukoliko joj se kvase listovi, može doći do razvoja gljivica, koje se prepoznaju po tačkicama, u početku žutim, kasnije smeđim. Iako biljka nije životno ugrožena, dobro bi bilo ukloniti obolele listove. Juku napadaju i štitasta vaš i grinje, a u tom slučaju najbolje je da se štetočine uklone ručno, čvrstim brisanjem listova.