Korijander biljka sadnja i uzgoj u bašti i saksiji – upotreba, lekovitost

Korijander je višenamenska biljka popularna u azijskim tradicionalnim kuhinjama, za pripremu karija i u kineskim i tajlandskim jelima. I semenke i lišće korijandera se mogu koristiti i imaju različit ukus. Semenke imaju blag ukus nalik na limun. Semenke se melju i koriste kao začin. List korijandera ima blago gorak ukus i koristi se i kao sastojak u jelu ili kao garnirung.Korijander je začin koji ima i brojna lekovita svojstva, od njega se takođe može napraviti lekoviti čaj.

Kako gajiti korijander ?

Za uzgoj korijanderera najbolja su sunčana mesta, ali ako imaju i senku tokom najtoplijeg dela dana. Korijander lako postane beživotan ako mu uslovi za uzgajanje ne odgovaraju – cveće se javi pre vremena, kao i seme, umesto da izraste bujno zeleno lišće. Ovo nije problem ako se uzgaja biljka zbog semena, ali ne valja ako je gajite zbog lišća.Možete gajiti korijander u saksiji na svom prozoru ili na balkonu.

Sadnja korijandera

Korijander je najbolje gajiti tako što ćete seme odmah posaditi u baštu. Razlog tome je to što je korijander dosta osetljiva biljka.Uzgoj koji podrazumeva presađivanje mladica može izazvati neželjene posledice. Dobro pripremite zemljište tako što ćete ga prekopati, uništiti sav korov i ubaciti organsko đubrivo. Izgrabuljajte zemljište i sadite semenke u razmaku od 4 centimetra. Neka budu oko jedan centimetar duboko.

Za uzgoj korijandera zbog semena, ne morate brinuti oko hlada tokom najtoplijeg dana, posadite ga tako da stalno bude na suncu. To će dovesti da se seme brže razvije, jer vrućina podsiče cvetanje.

Ako vas zanima gajenje korijandera zbog lišća preporučuje se sadnja malo stabljika kukuruza na istom mestu kako bi pravile hlad tokom najtoplijeg dela dana.

Nega korijandera

Proces klijanja može potrajati i do tri nedelje pošto se završi sadnja semena. Mlade biljke razdvojte tako da između njih bude po 20 centimetara kako bi mogle potpuno da porastu. Kada je suvo vreme zalivajte ih i ne dozvolite da zemljište bude suvo. Ako se javi cvet, odmah ga ukloniti – tako će biljka razvijati nove listove. Na svake tri nedelje ponovo sadite korijander kako biste ga stalno imali u bašti tokom celog leta. Ako je zemljište plodno, nije potrebno da đubrite biljke. Međutim, ako vam biljka izgleda beživotno, nabavite neko tečno đubrivo kako biste je oporavili.

Gajenje korijandera u saksiji

Korijander dobro uspeva u saksijama i možete ga staviti na sunčani prozor ili na terasu. Važno je da saksija bude duboka, jer korijander ima dugačak koren. Posadite semenke po kompostu, a zatim prekrijte zemljom i dobro zalijte. Ostalo je sve isto kao i da gajite korijander u bašti. Jedino ga češće morate zalivati jer se zemlja u saksijama brže suši.

Branje korijandera

Oberite lišće korijandera kada je biljka dovoljno velika i snažna. Odsecite list sa stabljike ili celu stabljiku. Možete koristiti i listove i stabljike.

Ako korijander gajite zbog semena, sačekajte dok se cvetovi ne osuše pre nego što uzmete semenke. Odsecite stabljike i stavite „glave“ u kesu. Zavežite kesu i okačite je (tako da „glave“ budu na dole) na hladnom i suvom mestu. Sačekajte oko tri nedelje, a zatim protresite kesu. Suve semenke će ispasti iz cvetova i biti spremne na dnu kese. Držite ih na suvom mestu i ponovo ih posadite sledećeg proleća.

Upotreba korijandera u kulinarstvu

Sušeno seme korijandera je čest začin koji se koristi širom sveta. U suštini, potpuno suvo seme se blago peče na tihoj vatri neposredno pred mlevenje, a mlevenjem se dobija fin prašak. Pečenje izvlači specifične aromatične komponente i esencijalna ulja iz semena.

Evo nekoliko predloga za upotrebu:

• Seme korijandera se koristi kao začin u raznim poslasticama, paprikašima, kobasicama, kolačima i tortama.
• Lišće i seme korijandera se koriste kao aromatični začini u kineskoj, indijskoj, pakistanskoj i mnogim srednjeistočnim i evropskim tradicionalnim kuhinjama.
• Seme korijandera je sastojak ruskog hleba od crne raži, hleba „Borodinski“.
• U Indiji se prah od semena korijandera koristi kao začin za pravljenje turšije, sosova, karija, marinada i kobasica.

Seme i lišće korijandera su vrlo ukusni. Ako ga sejete na svake tri nedelje, imaćete sveže listove korijandera tokom celog leta.

Seme korijandera ima dosta biohemijskih supstanci koje su poznate kao antioksidansi, po tome što sprečavaju razne bolesti i pomažu u ozdravljenju organizma na razne načine.

Jedinstven aromatični ukus korijanderovog semena dolazi iz njegovih isparljivih esencijalnih ulja i masnih kiselina. Neke od važnijih masnih kiselina u sušenom semenu korijandera su petroselinska kiselina, linolna kiselina (omega 6), oleinska i palmitinska kiselina.

Seme korijandera sadrži i esencijalna ulja: linalool (68%), alfa-pinen (10%), geraniol, kamfen, terpen i slično. Zbog svih ovih aktivnih supstanci seme korijandera odlično deluje kao lek za varenje i sprečava nadimanje.

Seme korijandera je sjajan izvor minerala gvožđa, bakra, kalcijuma, kalijuma, mangana, cinka i magnezijuma. Bakar je veoma važan za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, a gvožđe za ćelijski metabolizam i stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Cink je kofaktor u mnogim enzimima koji regulišu rast i razvoj, stvaranje sperme, varenje i sintezu nukleinske kiseline. Kalijum je važan za ćelije i telesne tečnosti i kontroliše rad srca i pritisak. Ljudsko telo koristi mangan kao kofaktor za važan antioksidantni enzim superoksid dismutazu.

Korijander se tradicionalno koristio za bolju probavu

I seme i lišće korijandera se već vekovima koristi za smanjivanje gasova u želucu i crevima, stimulisanje varenja, i lečenje grčeva u mišićima (uključujući i one u stomaku).

I u kineskoj i u indijskoj tradicionalnoj medicini, korijander se često kombinovao sa semenom kima, kardamoma, piskavice ili anisa za lečenje probavnih problema.

Seme korijandera sadrži jake antioksidanse i odlično je protiv anksioznosti

Korijander je danas predmet mnogih istraživanja i tu se ispituju njegova antimikrobna, antioksidantna, hipoglikemička, hipolipidemička, anksiolitička, analgetska, antiupalna i antikancerogena svojstva, između ostalog.

U jednom istraživanju, koje je obuhvatalo osam biljaka, korijander i bosiljak su sadržali najviše beta karotena, beta kriptoksantina, kao i lutein i zeaksantin.

Ulje semena korijandera sadrži i do 70% linaloola, terpentenoida koji je jak ćelijski antioksidans, a on daje korijanderu prijatan miris. Linalool ima sedativno dejstvo i odlično deluje protiv anksioznosti, što objašnjava zašto se ova biljka toliko ceni u narodnom travarstvu kad su u pitanju anksioznost i nesanica.

Korijander može smanjiti kancerogenih uticaj nekih drugih namirnica

Ako volite ukus korijandera, koristite ga u što je više jela moguće, u svim oblicima. Kada kuvamo na visokim temperaturama, stvaraju se heterociklični amini, i smatra se da oni dovode do pojave raka. Međutim, ako ubacite više začina, a među njima i korijander, u velikoj meri sprečavate pojavu heterocikličnih amina. Lako ćete ubaciti korijander u mleveno meso od kog pravite pljeskavicu, ili u marinadu ili u salatu.