Alergija na penicilin i anafilakticki šok

Vrlo često čujemo da je neko alergičan na penicilin. Svako od nas poznaje barem jednu osobu koja infekcije ne tretira penicilinom. Sama alergija na penicilin može dati jako nepovoljan ishod ukoliko se ne vodi računa o alergiji, ali da li je zaista alergija na penicilin toliko učestala?

Svetska zdravstvena organizacija je objavila rezultate sakupljanja podataka iz medicinskih dokumentacija, i procenila da se kod oko 10 posto svetske populacije javila alergija na penicilin u nekom trenutku. Od tih 10% kod 20 odsto postoji konstantna alergija duža od 10 godina. Ostatak ljudi gubi alergiju ako se u većem vremenskom periodu organizam nije našao u kontakt sa štetnim alergenom.

Penicilin je jedan od najprepisivanijih lekova na svetu. Iako ga je Aleksandar Fleming otkrio pre 88 godina, on je za jako kratak period ušao u primenu kao jedan od najznačajnijih antibiotika koji su do sada otkriveni. Penicilin spada u grupu beta laktama (čije je osnovno dejstvo sprečavanje sinteze zida ćelije mikroorganizma) a samu grupu penicilina čine sledeći lekovi – ampicilin, amoksicilin, nafcilin, oksacilin, kloksacilin, dikloksacilin,  karbenicilin, tikarcilin i piperacilin.

Podrazumeva se da alergija na penicilin znači alergiju i na sve lekove iz grupe penicilina, mada za ovo pravilo postoje izuzeci kada postoji alergija na striktno jednu vrstu penicilina.

Što se same nefiziološke reakcije na penicilin tiče, ona se može podeliti u odnosu na vreme kada se sama reakcija javila nakon unošenja leka:

1) Rane reakcije se javljaju u prvom satu nakon uzimanja penicilina. Kritičnost ovih reakcija se sastoji u tome što mogu dovesti do anafilaktičkog šoka, potkožnog otoka, koprivnjače, smanjenja krvnog pritiska, otoka grkljana i izazvati fatalni ishod

2) Ubrzane reakcije nastaju između prvog i 72. sata od primene penicilina. Od simptoma najčešće se javljaju koprivnjača ili potkožni otok i otok larinksa.

3) Kasne reakcije nastaju od 72. sata od primene leka, a praćene su osipom, povišenom temperaturom i bolovima u zglobovima.

Pojava osipa nakon 72 h od primene, može da ukaže da osip nije posledica preosetljivosti, te kao takav nije kontraindikacija za primenu penicillina, ali je potreban oprez. Kasne reakcije životno ne ugrožavaju pacijenta, ali ukazuju na opasnost i mogu dovesti do dodatne osetljivosti organizma na penicilin i jačih reakcija organizma na penicilin u budućnosti. Kožni testovi ovde nemaju značaj u dijagnostici.

Velika broj neželjenih reakcija se može desiti ukoliko pacijent kod koga postoji alergija na penicilin slučajnom greškom uzme penicilin.

Neželjene reakcije penicilina mogu biti alergijske i nealergijske. Nealergijske reakcije su češće i manifestuju se bolovima u stomaku i čestim prolivima.

Potrebno je napraviti razliku između alergijskih i nealergijskih reakcija jer često, posle uzimanja penicilina, ljudi pomisle da su alergični na penicilin zbog neželjenih efekata penicilina koji se ispoljavaju kod većine ljudi nakon uzimanja penicilina. To može dovesti do toga da pacijent odbija da bude lečen penicilinom, pa se lečenje bazira na manje efikasnim antibioticima i toksičnijim lekovima, što samo može da pogorša bolest, odnosno, ne popravi trenutno loše stanje organizma.

Sledeći simptom koji takođe može biti alergijski i nealergijski neželjeni efekat jeste osip. Kod alergijskog osipa, javlja se koprivnjača. Javljanje koprivnjače obično je praćeno jako izraženim svrabom. Koprivnjače brzo nastaju te isto tako brzo i prolaze, obično do 24 sata. Znaci koprivnjače takođe su oticanje jezika, otok larinksa (grkljana), bronhijalna astma, povraćanje, proliv kao i oticanje zglobova.

Uzroci alergije na penicilin

Alergija na penicilin se događa kada imuni sistem prepozna peniclin kao opasnu i životno ugrožavajuću supstancu, a često i kao virusnu ili bakterijsku infekciju. Alergija na penicilin nastaje u 2 vremena. Prvim kontaktom imunog sistema sa penicilinom, imuni sistem registruje penicilin kao opasnu supstancu. Prilikom sledećeg kontakta sa penicilinom, imuni sistem stvara antitela koja reaguju velikom jačinom da bi odbranila organizam, te tako nastaju simptomi i znaci alergije na penicilin.

Povećan rizik za nastanak alergija na penicilin nastaje ukoliko:

–  u samom zdravstvenom kartonu osoba ima druge alergije: alergiju na hranu ili alergiju na polen

– osoba već ima alergiju na neki drugi lek

– imate nekoga u porodici ko već ima alergiju na penicilin

– ukoliko je osoba izložena povećanoj upotrebi peniclina, što zbog same bolesti ili zbog učestalosti same infekcije

– određene bolesti su direktno povezane sa alergijom na penicilin: infekcija virusom humane imunodeficijencije (HIV) ili Epšten Bar virusom, kao i cistična fibroza

Simptomi alergije na penicilin

Simptomi koji su karakteristični za alergiju na penicilin jesu:

– Kožni osip

– Svrab

– Groznica

– Otok (lokalizovan na licu, tačnije, ispod kože)

– Kratak dah

– Teško disanje

– Curenje iz nosa

– Suzenje očiju

Anafilakticki šok

Anafilaktički šok je najopasniji oblik alergijske reakcije.

Takođe, anafilaktički šok jeste i najteža komplikacija alergije na penicilin. Ono što je pozitivna činjenica jeste da se anafilaktički šok kod alergije na penicilin javlja u jako malom broju slučajeva. Anafilaktički šok je retka, životno ugrožavajuća alergijska reakcija koja izaziva multirogansku disfunkciju. Znaci i simptomi anafilaktičkog šoka jesu:

• Zatezanje disajnih puteva i grla, što uzrokuje poteškoće sa disanjem
• Mučnina i grčevi u stomaku
• Povraćanje ili proliv
• Vrtoglavica ili nesvestica
• Slab, ubrzani puls
• Pad krvnog pritiska
• Gubitak svesti

Anafilaktički šok treba shvatiti ozbiljno i on se hitno tretira u ambulanti.

Ostali uzroci anafilaktičkog šoka, a možda i češći od same alergije na penicilin jesu alergije na hranu (kikiriki, pšenica, orasi, školjke, mleko, jaja, susam i pirinač)

Ostala stanja koja mogu biti prouzrokovana alergijom na penicilin jesu serumska bolest (koja uzrokuje groznicu, bolove u zglobovima, otoke, osip i mučninu), anemija (prouzrokovana smanjenjem broja crvenih krvnih zrnaca a koja se odlikuje preskakanjem srca, zamorom i gubitkom daha), eozinofilija (koja se odlikuje visokim brojem belih krvnih zrnaca, a što je praćeno otocima, uvećanim limfnim žlezdama) i zapaljenje bubrega (nakuplja se krv u urinu, javlja se groznica i otoci zglobova).

U svakom slučaju, najbolja preventiva alergija na penicilin jeste da se uradi alergo test i samim tip potvrdi ili negira prisustvo ove alergije.

Ukoliko se uspostavi da zaista imate alergiju na penicilin, onda se postarajte da Vam se u medicinskoj dokumentaciji to evidentira, kako bi svaki lekar mogao da Vam prepiše alternativni lek, raspitajte se dobro o lekovima koje trebate izbegavati. Ukoliko su Vam simptomi izraženi, ili jednostavno, želite što bolju prevenciju, možete se raspitati o izumu novog veka, orglicama ili narukvicama koje mogu detektovati simptome Vaše alergije na penicilin.

Najvažnije mere predostrožnosti treba da spreče da se javi anafilaktički šok.