Ljute papričice kao lek, gajenje, zalivanje, rasađivanje

Kao i njena rođaka obična paprika ova biljka potiče iy Centralne i Južne Amerike gde se, kako su pokazala neka arheološka istraživanja, uzgajala 7.000 godina p.n.e. Kolumbo je početkom 16-og veka doneo u Evropu. I osim kao začin ljuta papričica se koristila i kao lek u terapiji brojnih oboljenja.

Ljut ukus papričice potiče od alkaloida kapsaicina i jođ četri slične prirodne supstance koje se nazivaju kapsaicinoidi svaka od njih, osim svog autentičnog ukusa ima i ljutinu i vezuje se za receptore na vrhu ili na zadnjem delu jezika stvarajući osećaj jačeg ili slabijeg peckanja.

Papričica je vrlo otporna, lako se uzgaja i ne zahteva posebnu negu. Širom naše planete kultivisano je gotovo 2.000 različitih vrsta ovog povrća, čiji plodovi i listovi, raznoliki po boji i obliku, deluju veoma atraktivno, zbog čega se sve češće gaji i kao ukrasna biljka. Stručnjaci u specijalizovanim rasadnicima prosto se takmiče u ukrštanju sorti kako bi dobili žbunić što zanimljivijeg izgleda, s tim da plod ostane jestiv i zadrži specifičnu ljutinu. Najveći broj vrsta dostiže visinu od 20 do 30 centimetara, ali ima i onih koje narastu i preko metra. Ukoliko se zasadi u bašti, možete očekivati obilan rod, dok, s druge strane, u saksiji ne rađa tako bogato, ali deluje vrlo dekorativno na prozorskoj dasci, unoseći u ambijent dah egzotike. Ova zanimljiva lepotica u svojoj postojbini uglavnom je višegodišnja biljka, dok kod nas opstaje samo jednu sezonu jer ne može da preživi dugu kontinentalnu zimu. Uzgaja se iz semena kojem je, da bi klijalo, potrebno obezbediti optimalnu temperaturu od 25 do 30°C.

Sazrevanje

Umnogome zavisi od količine svetla i temperature. U južnim krajevima beru se već tri meseca posle sejanja, dok u sevemim dozrevaju nekoliko nedelja kasnije. Branje se završava u intervalu od dve do tri nedelje, u zavisnosti od stepena dozrelosti plodova koji se mogu koristiti svezi ili osušeni. U prvom slučaju konzerviraju se tako što se nakratko prokuvaju, potom krupno iseckaju i stave u ulje, nakon čega se tegla hermetički zatvara. Suše se na suncu, na drvenoj podlozi, ali se uveče unose unutra da tokom noći ne bi pokupile vlagu. U nekim krajevima papričice se ostavljaju na suncu i potom kratko stavljaju u blago zagrejanu remu da bi se dodatno osušile. No, trebalo bi voditi računa o tome da će plod izgubiti na kvalitetu ako je temperatura na kojoj se suši viša od 70°C. Osušene papričice mogu se nanizati na konac i okačiti u kuhinji kao dekoracija (tako će domaćici uvek biti pri ruci!), a po starom receptu koji se i danas primenjuje, ako se izmrve i ostave u ulju četrdesetak dana, dobija se izuzetno dobar, pikantan začin.

Oblik i boja

Nakon što se na nežnim grančicama pojave mali cvetovi, uglavnom bele ili svetlozelene boje (postoje vrste sa ljubičastim, čak i plavim laticama), sledi postepeno formiranje ploda u čijoj se unutrašnjosti stvara veliki broj semenki. U zavisnosti od vrste, biljka je sposobna da proizvede od 15 do čak 1.000 plodova.

Papričice različitog oblika, boje i veličine, najčešće „vise” na granama, mada ima i onih koji su okrenute prema gore. Osim okruglih i ovalnih, postoje uske, dugačke i zašiljene, ili u obliku fenjera, u različitim tonovima crvene, narandžaste, roza, žute, oker, zelene ili ljubičaste boje, mada se kolorit često menja u zavisnosti od stepena zrelosti. Tako od zelenih postaju plavocrvene, od ljubičastih – žute, narandžaste ili crvene, od plave – crvene, od žute – crvene papričice.

Uprkos predrasudi da „izjeda” sluzokožu želuca i| creva, ljuta papričica prava je blagodet za probavni trakt jer podstiče lučenje želudačnih sokova, a samim tim i varenje. Nedavna naučna istraživanja potvrdila su da je njen sastojak kapsaicin, jedan od najsnažnijih biljnih antioksidansa, odlično preventivno sredstvo protiv tumora na želuca, te da poboljšava rad žučne kese i jetre, pogotovo u slučaju ciroze. Osim toga, veoma je korisna u prevenciji i terapiji ateroskleroze i, shodno tome, kardiovaskularnih oboljenja: širi krvne sudove, sprečava taloženje holesterola i snižava nivo masnoća u krvi, dok citrin, još jedan lekoviti sastojak ovog povrća, poboljšava elastičnost i propustljivost kapilara. Narodi koji u ishrani koriste veću količinu ljute paprike rede oboleva od infarkta, moždanog udara i plućne embolije. Ljutu papričicu treba jesti kada želite da se zagrejete, ali i ako vam je previše toplo pošto kapsaicin deluje na centar u mozgu odgovoran za regulisanje telesne temperature. Takođe, ubrzava cirkulaciju, regeneriše oštećene živce kod dijabetičara, odličan je afrodizijak jer budi raspoloženje i strast, a smatra se i da sprečava ćelavost. Preporučuje se i u slučaju alergije, anemije, astme, katarakte, kašlja, osteoporoze, otežanog mokrenja, reumatizma, hemoroida, ali i kao antidepresiv, jer kapsaicin podstiče lučenje serotonina, „hormona sreće”.

Uspesno sejanje

Seme papričice lako se nabavlja na tržištu: možete ga potražiti u specijalizovanim prodavnicama, u rasadniku ili onlajn katalogu. Najbolji period za sejanje jeste proleće, mada, ukoliko planirate da ih uzgajate u saksiji, to može biti bilo koje doba godine. Klijavost semena iznosi otprilike 75%, a da bi bila veća, možete primeniti ovu metodu:
Potopite seme u vodu i držite ga tako 24 sata, na sobnoj temperaturi. Zatim pripremite dve posudice od providne plastike (bez poklopca). U prvu stavite tri lista celofana, a na drugoj duž bočnog dela i na dnu napravite nekoliko rupica. Rasporedite seme po celofanu, na razdaljini od oko dva centimetra, i navlažite ga prskalicom, ali pazite da celofan ne pokvasite previše. Potom sve prekrijte drugom posudicom i ostavite na prozorsku dasku, na mesto koje ima dosta svetla. Ako je ispod prozorske daske radijator, tim bolje. Za nekoliko dana formiraće se prvi listići i žilice korena. Tada možete, veoma pažljivo, presaditi svako proklijalo seme u kutiju za jaja ispunjenu odgovarajućom, rastresitom zemljom.

Gajenje ljute papričice

Zemlja za sadenje paprike treba da bude meka, kisela, peskovita i dobro drenirana. S druge strane, ne bi smela da bude previše nadubrena, jer će u tom slučaju doći do preteranog formiranja listova nauštrb cvetova, što znači da će biti manje plodova. Papričica zahteva mnogo vode, ali je veoma važno da se vlaga ne zadržava dugo u zemlji. Upravo količina vode određuje ljutinu njenog ukusa: ako želite veoma ljute papričice, morate pre branja smanjiti ili u potpunosti obustaviti zalivanje. Da biste, ako je neophodno, potpomogli rast plodova, možete koristiti dubrivo na bazi kalijum-sulfata.

Zalivaju se ovako

1. Svojoj papričici najbolje ćete obezbediti vlagu sipajući vodu u podmetač sve dok ne bude pun (s vremena na vreme možete poprskati čitavu biljku).

2. Koristite prevashodno vodu sobne temperature i ostavite je nekoliko sati u podmetaču da bi je zemlja dobro upila.

3. Nakon nekoliko sati, ispraznite podmetač. Naime, korenje papričice ne podnosi duže zadržavanje vode.

Mlekom i sirom protiv ljutine

Kapsaicin, koji daje ljutinu papričicama, stimuliše receptore u ustima stvarajući osećaj pečenja. Ukoliko ste preterali s količinom paprićica, beskorisno je piti vodu u kojoj se ovaj alkaloid ne rastvara, ali je zato vrlo efikasan način da ublažite neprijatnost – konzumiranje mleka, jogurta ili sira, koji će brzo umanjiti pečenje i bol.

Gajenje ljute papričice u saksiji

Papričice se uspešno gaje u saksiji i zaista su divna (i, naravno, korisna) dekoracija na kuhinjskom ili nekom drugom prozoru. Možete nabaviti rasad, mada se većina domaćica i ljubitelja cveća opredeljuje za uzgajanje iz semena (postupak sejanja koji donosi najbolje rezultate objasnili smo na jednoj od prethodnih strana). U svakom slučaju, treba odabrati saksiju prave veličine da bi biljka mogla normalno da raste i,da bi bila lepša. U posudama prečnika od 12 do 16 cm možete gajiti manje vrste papričica, dok su za druge potrebne malo veće (prečnika 20 cm). U onima promera 40 cm možete zasaditi dve biljke, a u saksijama čiji je prečnik 10 cm veći i tri struka. Stavite na dno sloj šljunka ili gline u granulama, da biste obezbedili neophodan uslov za razvoj svoje papričice dobru drenažu. Biljčice se moraju redovno i obilno zalivati, ali nakon svakog dodavanja vode neophodno je potpimo isprazniti podmetač da bi se izbeglo potapanje korena, što papričicama nikako ne prija.

Rasađivanje

1. Očistite donji deo busena oslobađajući korenje.

2. Stavite biljku u novu saksiju, vodeći računa o tome da posuda bude odgovarajuće veličine.

3. Ispunite saksiju zemljom nabijajući je uz obod da bi supstrat u sredini ostao rastresit.