zeleno-drvo

Sladić ili slatki koren (Glycyrrhiza glabra) je višegodišnja zeljasta poludrvenasta biljka. Raste pored reka na peskovitom i glinovitom zemljištu. Stanište mu je Sredozemlje, a u Srbiji se retko sreće (Cortanovci). Lekovite osobine se pripisuju korenu koji obiluje brojnim aktivnim sastojcima. Osim toga sadrži i jedinjenja saponozide od kojih su najviše zastupljeni glicirizin ili glicirizinska kiselina. Karakteristično je da je glicirizinska kiselina izuzetno slatkog ukusa -40 puta slada od saharoze. Hidrolizom glicirizinske kiseline izdvaja se gliciretinska kiselina koja, takođe., ima značajno farmakološko dejstvo. Drugu grupu aktivnih sastojaka čine flavonoidni heterozidi, koji predstavljaju složenu smesu flavanona ( likviricin), balkona (izoli-kviricin), izoflavona i izoflavanona.

Lekovita delovanja slatkog korena su brojna i dokazana u mnogim kliničkim studijama:

– protivupalno
– antivirusno
– hepatoprotektivno (štiti jetru)
– ekspektorantno (pospešuje iskašljavanje)
– taksativno
– spazmolitičko (opušta glatke mišiće)
– imunostimulirajuće.

Za blagotvorne i lekovite osobine slatkog korena znalo se u praistoriji, pa se tradicionalno koristio da smiri kašalj, protiv upale grla, gastritisa, upale želudačne sluzokože, hepatoloških problema i kožnih oboljenja. Prvi pisani dokazi o njegovoj primeni u medicini datiraju iz starogrčkog perioda. Osim toga, koren ove biljke se, zbog slatkog ukusa, koristio u ishrani kao prirodni zasladivač, a tradicionalni proizvod, takozvani crni šećer, i danas je specijalitet, naročito na Siciliji. Glicirizinska kiselina ima široku primenu i u modernoj prehrambenoj industriji.

Za ekspektorantno, antivirusno, hepatoprotektivno i imunostimulirajuće delovanje u najvećoj meri je zaslužna glicirizinska kiselina. Kada je o antiinflamatornoj (protivupalnoj) osobini reč, smatra se da do nje dolazi tako što se glicirizin i gliciretinska kiselina vezuju u organizmu za iste receptore kao i glukokortikoidi i mineralokortikoidi, pa imaju slične efekte kao kortikosteroidi. Antiinflamatorno delovanje se ispoljava kako kod spoljne primene (umiruje različite upale na koži, kao, na primer, crvenilo izazvano UV zracima), tako i unutrašnje primene (na primer Ulceracije u digestivnom traktu). S obzirom na to da je delovanje slično kortikosteroidima, velike doze mogu da deluju edematozno ili da dovedu do porasta krvnog pritiska, ali j pojava neželjenih efekata retka i prolazi kad prestane da se koristi.

Hepatoprotektivna aktivnost glicirizinske kiseline dokazana je u “in vitro” studijama i potiče od delovanja preko citohrom P450 sistema. Sto se antivirusnog dejstva tiče, smatra se da je posledica interakcije glicirizinske kiseline sa proteinskim strukturama virusa.

Osim toga, zbog prisustva izoflavona, sladić deluje antimikrobno (stafilokoke) i antimikotički (kandidija-za).
Iako se tradicionalno glicirizinska kiselina iz slatkog korena najviše koristila zbog protivupalnog delovanja, novija istraživanja sve više ukazuju na antivirusne osobine glicirizinske kiseline, naročito u slučaju infekcija herpes virusom, ali i drugih virusnih infekcija. Uočeno je, na primer, da glicirizinska kiselina inhibiše Ep-stein-Barr virus (izazivač mononukleoze).

Preparati sa glicirizinskom kiselinom za spoljašnju primenu koriste se u terapiji ulceracija izazvanih virusom herpesa (na usnama ili genitalnom delu), dok se preparati za oralnu upotrebu koriste za jačanje imuniteta i prevenciju virusnih infekcija. Maksimalna preporučena dnevna doza glicirizinske kiseline, po predlogu “Evropske komisije”, je 100 mg.

Jedinjenja glicirizinske kiseline se u Japanu rutinski koriste u lečenju hroničnog virusnog hepatitisa pri čemu je klinički potvrđen efekat glicirizinske kiseline na smanjenje vrednosti transaminaza.Najnovija istraživanja ukazuju i na potencijalnu ulogu glicirizinske kiseline u zaustavljanju latentnog Kapoši sarkoma.

Osim najčešće primene slatkog korena u lečenju herpesa i virusnih infekcija uopšte, u budućnosti se, u skladu sa mnogim aktuelnim istraživanjima, može očekivati proširenje polja primene ove, inače, izuzetno lekovite biljke.

Ekcem: Brojne studije su pokazale da koren sladića pomaže za smanjivanje pojave ekcema.
Pomoć u borbi protiv kancera: Koren sladića sadrži supstancu koja se zove likokalkon, za koju se, prema istraživanjima, pokazalo da povećava aktivnost specifičnih imunih ćelija koje uništavaju ćelije tumora.

Sladić i hipotireoidizam: Prema istraživanjima, kod pacijenata sa hipotireoidizmom postoji značajan porast nivoa tireoidnog hormona koji se zove kortizol. To je hormon koji je odgovoran za regulisanje sposobnosti organizma da se izbori sa stresom. Studije su pokazale da koren sladića može biti koristan u lečenju hipotireoidizma. Zapamtite da jedna šolja ovog napitka danas, može mnogo učiniti za ceo vaš život.

Sladić ima sposobnost da smanjuje nivo glukoze u krvi, pa tako dugotrajno korišćenje korena ove biljke ili čaja može da izazove nizak nivo šećera u krvi. Osobe koje već uzimaju lekove za snižavanje nivoa glukoze, trebalo bi da se konsultuju sa lekarom pre nego što počnu da koriste proizvode od korena sladića. Čist koren sladića nikada ne bi trebalo da se uzima u dužem periodu.

NAPOMENA: Pročitao sam pojedine informacije na nekoliko veb sajtova koji tvrde da koren sladića može da dovede do povišenog krvnog pritiska. Da, to je moguće; međutim, kako bi došlo do toga, trebalo bi da kupite kontejner kapsula od korena sladića i da ih uzimate svaki dan, pet do šest meseci.

MERE OPREZA: Kao i sa bilo kojom supstancom koju je stvorio Bog ili čovek, nemojte preterivati. Drugim rečima, nemojte piti dnevno pola galona čaja od korena sladića misleći da ćete tako izlečiti hipotireoidizam ili da ćete velikim količinama čaja od korena maslačka izečiti infekciju urinarnog trakta za 24 sata. Kao što je već poznato, veliča kolilčina čak i dobrih stvari može da donese mnogo lošeg…