trava-ruke

Kao jedna od najgorčih biljaka, pelin se oduvek uzgaja u vrtovima kao začinska i lekovita biljka. Kao začin, pelin daje jelima aromatičnu gorčinu, ali istovremeno ima i lekovito delovanje. Osim što jača želudac, podstiče apetit, pospešuje probavu i teška jela čini svarljivijim, pelin čisti i jača krv te reguliše krvni pritisak. Osim stoje u narodnoj medicini omiljeno sredstvo za regulisanje krvnog pritiska, narodna medicina ceni pelin i zbog toga što se pokazalo da on, kao gorki lek, jača imuni sistem, skraćuje trajanje bolesti i poboljšava opšte stanje.
Pelin se i danas koristi u narodnoj medicini kao lek, au kuhinji kao začin. Eterično ulje dobijeno destilacijom iz svežeg pelina najviše se koristi u proizvodnji likera, au farmaceutskoj industriji pelin služi za popravljanje ili prikrivanje ukusa.

Čaj od pelina

1/2 kašičica pelina 2,5 dl ključale vode
Usitnjene suve listove i cvetne vrhove pelina preliti ključalom vodom, pokriveno ostaviti da odstoji 10 minuta i procediti. Topli čaj od pelina uzimati 3 puta na dan, pola sata pre jela, ili po potrebi.
Gorak ukus čaja od pelina ne može se ublažiti šećerom, stoga čaj nema potrebe sladiti, a šećer čak može i da smanji lekovito delovanje pelina.

Prašak od pelina

– ZA JAČANJE KRVI – Bolesti jetre i ŽUČI – Bolesti želuca –

listovi pelina
cvetni vrhovi pelina
Listove i cvetne vrhove pelina dobro osušiti i samleti u prah. Uzimati 3 puta na dan na vrh noža praška umešanog u čašu vode, mleka ili vina, ili u supi ili varivu.

Tinktura od pelina

– PROTIV BOLOVA – Protiv mučnine probavnih tegoba ZA DEZINFEKCIJU KOŽE –

3 kašike pelina
2 dl 70% -tnog alkohola
Usitnjene suve listove i cvetne vrhove pelina staviti u teglu, preliti alkoholom i dobro zatvoriti. Nakon što je zatvoreno odstoji 2 nedelje, uz povremeno protratesanje, alkohol procediti. Uzimati 3 puta na dan po 15-20 kapi tinkture u malo vode.Ili, 1 kašičicu tinkture umešati u čašu vode i uzimati u gutljajima tokom dana.

RECEPT ZA PELINKOVAC

3 kašike pelina
1 l belog ili crnog vina
150-200 g meda
Usitnjene suve listove i cvetne vrhove pelina staviti u teglu, preliti vinom, umešati med i dobro zatvoriti. Nakon što odstoji 8 dana, uz povremeno protresanje, vino procediti u tamnu bocu. Uzimati 1 likersku čašicu pelinkovca na dan, ujutro na prazan želudac, 30 minuta pre doručka.
Ili:
Sveži pelin samleti i iscediti sok. 3 kašike soka preliti kipućim vinom, a potom umešati med. Uzimati 1 čašicu vina na dan, ujutro na prazan želudac, 30 minuta pre doručka.

Med od pelina

– ZA JAČANJE KRVI – ZA PODSTICANJE APETITA –

1 kašičica praha pelina
200 g meda
Listove i cvetne vrhove pelina dobro osušiti, samleti u prah i umešati u med. Uzimati 3-4 nedelje po 1 kašičicu meda, ujutru na prazan želudac, 30 minuta pre doručka.

Mleko od pelina

– NEUREDNA PROBAVA – Probavne tegobe –
1 kašičica pelina
2,5 dl vrelog mleka
Usitnjene suve listove i cvetne vrhove pelina preliti kipućim mlekom, pokriveno ostaviti da odstoji 5 minuta i procediti. Mleko uzimati 1 puta na dan, ujutro na prazan želudac, 30 minuta pre doručka.

Vino od pelina

– “NEMIRNA žuč” – Žučni KAMEN – BOLESTI SLEZENA – BUBREŽNI KAMEN – ZASTOJ MOKRAĆE –
1 kašičica pelina
1 kašika maslačka
1 kašika nane
1 kašika hajdučke trave
1 l belog vina
Usitnjene suve listove pelina, maslačka, nane i hajdučke trave staviti,u teglu, preliti belim vinom i dobro zatvoriti. Nakon što odstoji 8 dana, uz povremeno protresanje, vino procediti. Uzimati 3-4 puta na dan po 1 kašiku vina, 30 minuta pre jela.

Mast od pelina

– PROTIV BOLOVA KOSTIJU I ZGLOBOVA – BOLESTI KOŽE –
1 kašika praha pelina
200 g svinjske masti
Listove i cvetne, vrhove pelina dobro osušiti i samleti u prah. Prah umešati u neslanu svinjsku mast, te mašću redovno nekoliko puta tokom dana mazati obolele delove tela.

Oblog od pelina

– PROTIV BOLOVA –
3-4 šake listova pelina
1 dl vrućeg voćnog sirćeta
Sveže listove pelina samleti i kašasto umešati s vrućim voćnim sirćetom. Toplu kašu staviti kao oblog na oboleli deo tela, pokriti zagri janim peškirom i ostaviti da deluje 20-30 minuta.

Pelin je jedna od najstarijih i najviše upotrebljavanih lekovitih biljaka. Poznavali su ga i za lečenje koristili već stari Asirci, stari Egipćani, stari Grci i stari Rimljani. Još u antičko doba o lekovitim svojstvima pelina pisali su Dioskurides i Plinije, a Hipokrat je preporučivao pelin kao sredstvo za isterivanje glista. Stari Rimljani su pobednike u sportskim takmičenjima najpre nagrađivali napitkom od pelina jer su verovali da im tako daju dobro i večno zdravlje kao najveću nagradu.

U srednjem veku pelin se u svim medicinskim zapisima navodi kao lekovita biljka, a narodna medicina je verovala da je lekovito već i samo gledanje i dodirivanje pelina. Grančice pelina su se koristile u veštičjim napicima, u ritualima za plodnost, za ukrašavanje grobova, njihov dim je štitio decu od vraga, a odgrizanjem grančice pelina sve bi bolesti prešle s čoveka na pelin. Pelin se dodavao mastila za pisanje u samostanima kako bi od spisa oterao miševe i druge štetočine, a njegovi listovi su se koristili kao stijenj za mirisne sveće.

Pelin je nekada bio jedna od 9 biljaka za koje se verovalo da štite od nesreće i otrova, pa je slovio kao “majka biljaka”. Osim toga, verovalo se da pelin pod jastukom obezbeđuje dobar san, a da se udaranjem određenog dela tela pelinom podstiče njegovo izlečenje. Pelin su hvalili poznati lekari Sebastian Kneipp i Kuenzle, a Hildegard von Bingen je preporučivala pelin protiv glavobolje, slabosti, bolova u prsima i kašlja. Južnoamerički Indijanci su pelinom lečili bronhitis i prehladu, a Kinezi reumu i bolesti žuči. Kinezi i danas list pelina stavljajiu nozdrvu kako bi zaustavili krvarenje, a u mnogim delovima Južne Amerike i danas se puše suvi listovi pelina jer navodno imaju euforična i afrodizijačka svojstva.

Sve do početka 20. veka pelin se mnogo uzgajao i upotrebljavao za proizvodnju piva. pelinkovca i vermuta, te žestokog alkoholnog pića apsinta. 1908. godine je otkriveno da pelin sadrži tujon koji stvara zavisnost, uzrokuje halucinacije i oštećuje centralni nervni sistem. U mnogim zemljama je tada zabranjena proizvodnja pića od pelina, au nekim zemljama su zabranjena alkoholna pića koja sadrže pelin kao aromu, čak i onda kada je sastav droge razbižen i sadrži relativno malo TUJONA.

Upotreba pelina u normalnim i propisanim količinama ne izaziva štetne posledice. Samo prekomerno i dugotrajno uzimanje pelina može biti štetno i opasno, i može uzrokovati trovanje. Posledice trovanja pelinom su drhtanje, glavobolja, povraćanje, grčevi, vrtoglavica i nesvestica.

• Trudnice ne smeju uzimati pelin niti preparate od pelina, jer oni mogu uzrokovati kontrakcije materice i prevremeni porođaj.

• Žene koje doje ne smeju uzimati pelin jer će njihovo mleko postati gorko i doje-nce će ga odbijati.

• Pelin se ne preporučuje davati deci.

• Pelin ne smeju uzimati oni koji imaju čir na želucu ili čir na crevu.

• Eterično ulje pelina je toksično, pa trovanje može uzrokovati čak i prevelika količina pelinkovca.

Pelini (Artemisia vrste) su uglavnom otporni, 60-150 cm visoki listopadni polugrmovi iz porodice glavočika (Compositae). Rod pelina obuhvaća oko 300 vrsta manje-više aromatičnih biljaka čiji botanički naziv pieče od grčke rieči artemis, što znači zdrav. Neki smatraju da botanički naziv pelina potieče od imena Artemizije, sestre
i žene grčko-perzijskog kralja Mauzola. Artemizija je nakon njegove smrti, a u njegovu čast, izgradila veličanstven grob nazvan mauzolej, koji je bio jedno od sedam svetskih čuda. Osim toga, Artemizija je bila poznata kao botaničarka, medicinski istraživač i zaštitnica žena koja je ženama pelinom olakšavala porođaj i menstrualne tegobe. U njenu čast, rod pelina je dobio botanički naziv Artemisa.

Od oko 300 vrsta koje obuhvata rod pelina, zbog dekorativnih srebrnastih listova i aromatičnog mirisa mnoge vrste se uzgajaju u vrtovima ponajprie kao ukrasne biljke. Četiri vrste su poznate kao lekovite biljke, a to su: mirisni pelin (A. abrotanum), pravi pelin (A. absinthium), divlji pelin (A. vulgaris) i estragon (A. dracunculus). Estragon je, osim toga, poznata kulinarska biljka koja se od ostale tri vrste dosta razlikuje izgledom.

Pelin lekovita svojstva i primena

Pravi pelin

Pravi pelin Pravi ili baštenski pelin (Artemisia absinthium) je do 1 metar visoka zeljasta biljka koja raste kao polugrm čija je stabljika pri dnu odrvenjela. Razgranjena uspravna stabljika pelina prekrivena je gustim, srebrnosivim dlačicama, a dlačicama su prekriveni i perasto razdeljeni listovi pelina. Prizemni listovi su troperasti i na dugim peteljkama, au gornjem delu stabljike listovi su jednoperasti ili dvoperasti i na kratkim peteljkama. Cvetovi pelina su sitni, polu-kuglasti i žuti, a javljaju se ljeti skupljeni u rahle grozdaste cvatove.
Pelin potiče iz Sibira, odakle se proširio najpre do Egipta, a danas ga nalazimo u gotovo svim umereno toplim područjima Evrope, Azije, Severne Amerike i sjeverneAfrike. Najčešće raste na neobrađenim zemljištima, u vinogradima, po kamenjarima i obroncima, uz puteve i po vrtovima, na suvom i toplom tlu. Cela biljka pelina ima jaki, karakterističan miris i jako gorak ukus. Gorak ukus pelina potiče od gorkih materija od kojih je najvažniji absintin. Osim gorkih materija, pelin sadrži gorko eterično ulje u kojem ima najviše tujona, cineola i azulena, organske kiseline, flavonoide, mineralne materije, tanine, kalijumove soli i smole. Zbog otrovnog TUJON, pelin je otrovna biljka, ali zato ga absintin, azulen i druge materije čine vrlo lekovitim.

Koja su lekovita svojstva pelina

Glava: Pelin podstiče rad mozga i pomaže protiv epdepsije

Oči: Pelin jača vid i pomaže protiv očne mrene.

Usna šupljina: Pelin dezinfikuje sluznicu usta i pomaže protiv lošeg zadaha.

Disajni organi: Pelin pomaže kod prehlade, gripa, bolova u grlu, bronhitisa, astme, upale pluća i tuberkuloze

Krv: Pelin čisti i jača krv, pospešuje stvaranje krvi, pomaže kod malokrvnosti, jača imuni sistem, smanjuje količinu šećera u krvi, sprečava grušanje krvi i reguliše krvni pritisak. Mala količina pelina povisuje, a velika količina snižava pritisak.

Varenje: Pelin poriče apetit pospešuje varenje i otklanja probavne smetnje.

Želudac: Pelin smiruje upalu sluznice želuca, jača želudac, pospešuje bolji rad želuca, podstiče izlučivanje želudačnih sokova te smiruje grčeve i bolove želuca.

Creva: Pelin smiruje upalu sluznice creva, pospešuje bolji rad creva, pomaže protiv nadutosti i gasova u crevima, smiruje bolove i grčeve creva, dezinfikuje creva i zaustavlja prolive, te pomaže protiv glista i crevnih parazita.

Slezena: Pelin pomaže kod bolesti slezene.

Jetra i žuč: Pelin pospešuje bolji rad jetre i izlučivanje žuči smiruje upalu jetre i žučne kese, ublažava grčeve i bolove žučne kese, smiruje “nemirnu žuč”, te pomaže kod žutice, žučnog peska i kamena u žuči.

Bubrezi i mokraćni mehur: Pelin pospešuje bolji rad bubrega i izlučivanje mokraće, smiruje upalu bubrega i mokraćnog mehura, smiruje grčeve i bolove mokraćnog mehura, te pomaže kod bubrežnog i mokraćnog peska i kamena, zastoja mokraće i vodene bolesti.

Kosti i zglobovi: Pelin ublažava bolove kostiju i zglobova, te pomaže kod reume, artritisa i gihta.

Ženske bolesti: Pelin ublažava menstrualne grčeve i bolove, te pomaže kod slabe i izostale menstruacije.

Duševne bolesti: Pelin jača nerve i pomaže protiv depresije i nesanice.

Koža: Pelin dezinfikuje kožu i pomaže kod nadražene kože, ekcema, dermatitisa, lišaja, alergijskog osipa, akni, prištića, čireva, te gnojnih i sporo zacejeljujućih rana.

Pelin podstiče znojenje i snižava povišenu temperaturu.

Vrste pelina

Divlji pelin

(A. vulgaris) ima 1-1,5 m visoku crvenkastu stabljiku, a leti cveta neuglednim crvenkastožute cvetovima. Listovi divljeg pelina su odozgo goli i tamnozeleni, a odozdo beli i vrlo dlakavi -i po tome se najlakše razlikuje od pravog pelina. Manje je gorak i aromatičan od pravog pelina, ali ima jednako lekovito delovanje, samo nešto slabije. Zbog gorkog i pomalo neprijatnog ukusa, retko se koristi kao začin.

Rimski pelin

(A. pontica) ima vrlo aromatično, perasto srebrno lišće i upotrebljava se za aromatizeranje vermuta.

Vunasti pelin

(A. lanata) je oko 30 cm visoka zimzelena vrsta koja ra-ste u čupercima te prekriva tlo svojim svilenkastim, sitno razdijeljenim srebrnim listovima.

Mirisni pelin

(A. abrotanum) je poluzimzelena vrsta čiji nitasti sivozeleni listovi imaju aromatičan ukus i miris slatkasti na limun. Zbog slatkastog mirisa česta je baštenska biljka i česti sastojak gorkih aperitiva za jačanje imuniteta, te protiv stomačnih, jetre i žučnih tegoba.

Grmoliki pelin

(A. arborescenso) je oko 1 metar visoka, poluotporaa i poluzimzeleni vrsta pelina, blaga mirisa na anis. Listovi grmolikog pelina su svilenkasti, duboko razrezani i na vrhovima grubo nazubljeni.

Kanadski poljski pelin

(A. campestris sp. Borealis) je poluzimzeleni i nežna, srebrna vrsta pelina čiji nitastih listovi imaju slab
mirisa.

Ruski estragon

(A. dracunculus) je oko 1 m visoka polugrmolika kulinarska biljka s razgranatim. uspravnim granama i tankim, zašiljenim listovima. Neugledni sivkastozelenu cvetovi javljaju se ljeti samo na biljkama koje rastu u toplim područjima.

Pelin u kući

Vrt:
• Blagi čaj od pelina odličan je insekticid za starije biljke.
• Postavljene u vrt između redova šargarepe i luka, grančice pelina teraju mušice.
• Pelin u blizini kupusa i kelja tera leptire, au blizini voćaka tera voćne moljce.
• Ako se uzgaja u blizini nastamba za kokoške, pelin štiti kokoške od vaši.

Prostorije:
• Čaj od pelina tera mrave i deluje kao dezinfkcijsko sredstvo.
• Osušene listove pelina dodati potpurija ili pelinom napuniti biljne vrećice kako bi oterali moljce, buve i druge parazite.
• Pelin obešen u prostorijama gde se čuva hrana tera insekte.

Kućni ljubimci:
• Pelin je izvrsno sredstvo protiv parazita kod kućnih ljubimaca. Nakon kupanja psa i mačke, predzadnjoj vodi za ispiranje dodati malo čaja od pelina. Nakon toga krzno dobro isprati, osušiti i iščetkanje.

Bojenje tkanina:
• Stabljike pelina prokuvati za žutu boju.

Uzgoj pelina

Položaj
Sunčan ili polusenovit.

Tlo
Rahlo, suvo, peskovito i dobro drenirano tlo, bogato azotom.

Razmnožavanje
Semenom u proleće ili po potrebi, ali klijanje semena je dugotrajno. Pelin je bolje razmnožavati polutvrdim sadnicama u kasno leto ili deljenjem korena oktobar-mart

Uzgoj
Mlade grmićima pelina prorediti ili presaditi na razmak od 50 cm do 1 m. Pelin se u bašti ne sme saditi pokraj drugih začinskih i lekovitih biljaka, jer otrovi koje kiša ispira sa njegovih listova štetno deluju na okolno bilje. Dobro ga je posaditi uz crne ribizle koji će zaštititi od štetočina. Pred zimu sve vrste pelina, osim mirisnog pelina, treba podrezati. Pelini nisu pogodni za uzgoj u zatvorenom.

Skupljanje
Kao začin, pelin brati po potrebi. Za lekovitu upotrebu, juni-septembar brati listove i cvatuće vrhove čiji se cvetovi nisu potpuno otvorili.

Sušenje
Listove i cvatuće vrhove, čiji se cvetovi još nisu potpuno otvorili, osušiti na suvom, sjnovitom i prozračnom mestu. Listove sušiti u tankom sloju i uz često prevrtanje, a cvatuće vrhove sušiti povezane u strofe.Pelin se može sušiti u rerni na temperaturi od najviše 40 ° C.
Od 5 kg svežeg bilja dobije se 1 kg suvog.

Čuvanje
U papirnim ili platnenim vrećicama najduže 1 godinu.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply