Sobno cveće božićna zvezda gajenje, održavanje, presađivanje

Sobno cveće božićna zvezda       

Euphorbia pulcherrima ili božićna zvezda je žbun ili malo drvo, obično dostiže visinu od 0.6-4 metra. Ova prelepa ukrasna biljka nosi tamno zeleno nazubljeno lišće koje je dugo 7-16 cm. Obojene brakteje – koje su najčešće vatreno crvene boje, ali mogu biti i narandžaste, bledo zelene, krem, roze, bele ili mermerne – često se pogrešno smatraju kao cvetne latice zbog njihovih grupacija i boja, ali su zapravo lišće. Boje brakteja se stvaraju kroz fotoperiodizam , što znači da one zahtevaju tamu (12 sati uzastopno najmanje pet dana za redom) da bi promenile boju. Istovremeno, biljke zahtevaju obilno svetlo tokom dana za najsvetlije boje.

Cvetovi božićne zvezde su skromni i ne privlače oprašivače. Oni su grupisani u okviru malih žutih struktura koje se nalaze u centru svake grupacije listova i nazivaju se cijatijum. Cijatijum je jedna od specijalizovanih pseudantija (“lažni cvet”), odnosno formiranja cvasti biljaka iz roda Euphorbia.

Božićna zvezda cveće je poreklom iz Meksika. Nalazi se u divljini u listopadnim tropskim šumama na umerenim visinama, od južne Sinaloe, preko čitave pacifičke obale Meksika do Čiapasa i Gvatemale. Takođe se nalaze u unutrašnjosti u vrelim, sezonski suvim šumama Gerera, Oaksake i Čiapasa. Prijavljeno je da ova biljka raste u divljini u Nikaragvi i Kostarici, ali to tek treba da se potvrdi.

Postoji preko 100 gajenih sorti božićne zvezde.

Gajenje

U oblastima van svog prirodnog okruženja, cveće božićna zvezda se često gaji na zatvorenom – kao sobno cveće. Biljka preferira dobru jutarnju osunčanost, a zatim senku u toplijem delu dana. Suprotno popularnom verovanju, božićna zvezda se može držati napolju, čak i zimi, sve dok je sačuvate od mraza. Široko se uzgaja i veoma je popularna u suptropskih klimatskim uslovima, kao što su u Australiji, Ruandi i Malti. Božićna zvezda se takođe gaji u Egiptu od 1860-ih, kada je donesena iz Meksika tokom egipatske kampanje.

Sobno cveće božićna zvezda zahteva dnevni period neprekidno dugih, mračnih noći, zatim svetlih sunčanih dana za oko dva meseca u jesen kako bi se podstaklo da se razviju brakteje u boji. Bilo koje slučajno svetlo tokom tih noći (od obližnjeg televizora, ispod okvira vrata, čak i iz kola ili ulična svetla) otežava proizvodnju brakteja (listića). Komercijalna proizvodnja božićne zvezde je sprovedena tako što se biljke stavljaju u staklenik i kasnije potpuno pokrivaju, kako bi se imitirala prirodna biološka situacija.

Održavanje

Budući da spada u red veoma osetljivih biljaka, Božićna zvezda cveće zahteva veoma specifičnu i dugotrajnu negu i održavanje.

Prostorija u kojoj ćete držati ovu biljku treba da ima veoma vlažan važduh, a kako biste to postigli – potrebno je da je gotovo svaki dan prskate, ali isključivo po donjem delu stabljike. Pri tom procesu, posebno treba obratiti pažnju da se ne poprska gornji deo biljke, odnosno cvetovi i lišće.

Idealna temperatura za dobar razvoj ove biljke podrazumeva da u prostoriji treba da bude između 12 i 25 stepeni, a u periodu kada biljka cveta – dovoljno je da bude između 15 i 18 stepeni.

Najbolje je da božićna zvezda bude udaljena od izvora toplote i da voda kojom je zalivate malo odstoji, jer je u principu veoma osetljiva na vodu iz vodovoda i hladnu vodu.

Kada cveta zimi, neophodna joj je toplota od 12-16°C, svetlo mesto, umereno zalivanje mlakom vodom i vlažniji vazduh. Nakon precvetavanja, biljka miruje, odnosno stavlja se na hladnije mesto do 8°C i ne treba da se zaliva.

Zalivanje

Treba proveravati vlažnost zemlje svakog dana i biljku treba zalivati tek kada se zemlja potpuno osuši, i to na taj način da obavezno višak vode prođe u podmetač.

Presađivanje

Idealno vreme za presađivanje božićne zvezde jeste kada primetite da je lišće promenilo boju, tj. kada je gornje lišće požutelo, što se obično javlja u aprilu. Tada biljku treba presaditi, i to u zemljište koje mora biti izmešano sa ustajalim đubretom, šumskim i vrtnim zemljištem.

Biljka se oreže, ali grančice nemojte baciti, već ih posadite i stavite pod staklo gde se lako okorene, a u julu se od mladih izdanaka vaša božićna zvezda može pelcovati.

Toksičnost

U Sjedinjenim Američkim Državama, i možda na drugim mestima, postoji uobičajena zabluda da je biljka božićna zvezda veoma otrovna. Ova zabluda se širi od 1919. godine, zahvaljujući urbanoj legendi da je 2-godišnje dete umrlo nakon konzumiranja lista ove biljke.

Dok su sok i lateks mnogih biljaka iz roda mlečika zaista otrovni, toksičnost božićne zvezde je relativno blaga. Njen lateks može izazvati alergijsku reakciju kod osetljivih osoba. Takođe blago iritira kožu ili stomak i ponekad može izazvati dijareju i povraćanje ako se pojede. Ukoliko sok ove biljke dospe u ljudsko oko, može da izazove privremeno slepilo.

Početkom 19. veka, odnosno 1828. godine, ova biljka koja je danas poznata kao Božićna zvezda, stigla je na područje Severne Amerike – za šta je zaslužan Džoel Roberts Poinset, u čiju čast ova biljka dobija i drugi latinski naziv – Poinsettia – pored prvobitnog Euphorbia pulcherrima.