Špargla uzgoj, nega i koristi za zdravlje

Hrskava, sočna i ukusna, špargla je vrlo zdravo povrće! Osim toga, špargla je višegodišnja biljka, što znači da je možete zasaditi samo jednom, i nakon toga, uživati u njoj mnogo godina.

Špargla je višegodišnja lukovica koja raste u struku, a niče svakog proleća. Za početak su joj neophodne 2-3 godine, da se primi i počne da se razmnožava, pa vam je zato, potrebno malo strpljenja. Ali kada znate da ova biljka može biti plodonosna čitavih 20 godina, vredna je čekanja.

Postoje ženske i muške biljke špargle, a ženske daju bobičaste plodove. Hladnije klime su najpogodnije za uzgoj špargle.

Sadnja

• Špargla se sadi u rano proleće, čim zemlja postane pogodna za obrađivanje. Biljke rastu iz takozvanih ‘kruna’ (biljke koje su stare godinu dana).
• Izbacite sve korove iz zemlje i prekopajte je.Sadnja špargle se obavlja u sloj od 5-10 centimetara komposta, đubriva ili mešane zemlje.
• Iskopajte male rovove širine 15 centimetara, i 15-30 centimetara duboke. Neki stručnjaci veruju da su pliće rupe, od 15 cm, najbolje za sadnju špargle.
• Šparglama ne prija mokra zemlja, pa im za uspešan uzgoj obezbedite neku koja se dobro cedi. Iz tog razloga, uzgoj špargle na uzdignutoj zemlji nije loša ideja.
• Napravite mali nasip u rupi koju ste iskopali i zasadite krune sa razmakom od 38-45 centimetara, kako biste ostavili dovoljno prostora za koren.
• Pokrite koren i krune sa zemljom dubokom 5 centimetara i dobro zalijte.

Kako stabljike budu rasle, popunjavajte ostatak rova zemljom, ostavljajući 7-10 centimetara stabljike izloženom.

Nega

• Kada je rupa u kojoj ste posadili šparglu popunjena, dodajte 10-20 centimetara pokriva i redovno zalivajte.
• Nemojte ubirati vrhove špargli prvih godina, ali u kasnu jesen, isecite odumrlo lišće i pomešajte sa kompostom.
• Tokom druge godine, neka zemlja bude dobro pokrivena, pospite đubrivo u proleće i ranu jesen, i odstranite mrtvo lišće u kasnu jesen.

Berba i čuvanje

Šparglama mogu biti potrebne čitave tri godine dok ne bude vreme za prve plodove; možda ćete moći da uberete malo tokom druge godine.

Tokom prve godine, pustite ih da vegetiraju, kako bi kruna mogla dobro da se uzemlji. Sledećeg proleća, uklonite papraste izraske od prošle godine i čekajte nove izdanke.

Sledećih godina, održavajte zemlju i berite samo one vrhove koji su deblji od olovke.

Špargla se može ubrati 2-3 nedelje nakon što se vrhovi pojave. Pazite na njih, kako vam plodovi ne bi umakli!

Nakon žetve, ostavite ih da rastu; ovako se obnavljaju hranljive materije koje su neophodne za doprinos i sledeće godine.

Ubirajte plodove 2-3 nedelje. Nakon žetve, ostavite paprat, kako bi nakupila negu za sledeću godinu.

Isecite vrhove koji su dugi oko 15 centimetara, pod uglom.

Špargle se mogu zamrzavati.

Preporučljive vrste za uzgoj

Bela špargla nije posebna vrsta biljke, nego je obična špargla, koja raste bez sunčeve svetlosti, kako se ne bi razvio hlorofil. Bela špargla je slađa, ali ima manje vlakana od zelene.

Ljubičaste špargle su uzgajane tako da rastu ljubičaste, ali kada ih skuvate, postaju zelene. Ljubičaste vrste imaju gušće, ali manje vrhove.

Savet uzgajivača

Prstohvat soda bikarbone, koji se doda u vodu za kuvanje, održava zelenu boju boranije, spanaća i špargle. Šolja špargli sadrži samo 40 kalorija i zaista je jako zdrava!

Zašto je dobro jesti šparglu

Slatke stabljike špargle su zdravije nego što ste mislili.

Špargle sadrže samo 40 kalorija po šolji i imaju nizak glikemijski indeks. U njoj se nalaze brojne hranljive materije, folna kiselina i vitamini iz B kompleksa, selenijum, bakar, kalijum i drugi minerali, kao i vitamini K,C, E i A.
Pošto se uzgaja u zemlji i tako brzo raste, špargle uglavnom nemaju nikakve pesticide u sebi. Dobro ih operite, za svaki slučaj, pogotovo ako želite da ih jedete sirove. Kao što je slučaj i sa svakim drugim svežim proizvodom, može se zaraziti nekom bakterijom tokom perioda čuvanja i transporta.

Špargle sadrže najviše prebiotičkih vlakana, nesvarivih ugljenih hidrata koji se fermentišu u debelom crevu i ostavljaju korisne bakterije, koje su dobre za naše zdravlje.

Špargla ima antiupalna, antioksidantska i antikancerogena fitojedinjenja, za koja naučnici kažu da doprinose zdravlju ljudi. ‘Rođak’ špargle, Asparagus racemosus, se hiljadama godina koristio u južnoazijskoj ajruvedskoj medicini. Širom sveta, lekari, istraživači i naučnici ispituju potencijal koji špargla može imati u modernoj medicini.

Čuvanje špargli

Sveže špargle treba brzo pojesti. One ne samo da rastu i sazrevaju brže od drugog povrća, nego se i metabolišu nakon žetve, troše šećer i postaju vlaknastije – te brže odumiru.

Ako niste mislili da odmah pojedete tek ubrane (ili kupljene) špargle, umotajte vrhove u vlažni papirni ubrus, stavite u kesu, pa u frižider, i poslužite u narednih par dana.

Ljudi uživaju u šparglama na razne načine- grilovane, pečene, kuvane, pasirane i ubačene u čorbu, probajte ih i kuvane na pari, al dente, i poslužite ih vruće (sa puterom ili uljem od belog luka), ili, ubacite ih u salatu. Lepe su i sirove, sa nekim umakom.