Uzgoj ruža u bašti i saksiji, zalivanje, rezanje, vrste…

Ruža je kraljica cveća koja se može podičiti ogromnim brojem botaničkih i ukrštenih vrsta. Poreklom je iz Kine, gde se uzgajala pre 4700 godina, kao ukras vrtova, ali i zbog lekovitih svojstava.Ružin cvet bogate istorije i deo mnogih legendi odvajkada je obožavan i tako je ostalo do današnjih dana.

Bilo da je reč o dvorištu, vrtu, terasi ili rustičnom zidu , ova drvenasta biljka iz porodice Rosaceae pruža raskošan sjaj svakom prostoru. Visina joj varira od 20 centimetara do nekoliko metara, a pojavljuje se u obliku grma, drveta, loze, puzavice, s cvetovima različitih oblika, veličina, boja i nijansi.

Kako se sade ruže

Ruža se može posaditi u bilo koje doba godine, s izuzetkom najhladnijih meseci, kada je zemljište smrznuto. U oktobru i početkom proleća polaže se u zemlju s golim korenom, dok je u drugim mesecima bolje saditi grmove s busenom (naročito ako već imaju pupoljke).

Kako pripremiti rupu za zasad

Pravilno pripremanje rupe za sadnju ruže od velikog je značaja. Počinjete time što u prethodno nakvašenoj zemlji iskopate rupu najmanje 40 cm dubine.Prilikom sadnje ruža veoma je važno da se oformi sloj za drenažu, koji ćete prekriti slojem zemlje od nekoliko centimetara.Na dno stavite sve kamenčiće koje pronađete prilikom kopanja, pomešane s peskom i šljunkom, Iznad toga stavite dekomponirano đubrivo ili saksijsku zemlju pomešanu s prihranom u granulama. Prekrijte ovaj sloj prosejanom zemljom ostavljajući u sredini gomilicu na kojoj ćete rasporediti korenje ruže. Potom napunite rupu prosejanom saksijskom zemljom, bogatom organskim materijama, sabijajući je stalno kako ne bi ostalo nepopunjenih mesta. Na kraju sadnje, zemlju dobro utabajte da bi se slegla oko korena i dobro zalijte biljku.

Ruže uzgoj

Tajna uzgajanja ruža zapravo ne postoji jer, kada je reč o nezi, ovaj predivni cvet vrlo je skroman: treba voditi računa o tome da zemlja u koju se sadi bude kvalitetna, rastresita i bogata hranljivim materijama, pa je biljku neophodno redovno prihranjivati stajskim đubrivom ili granuliranim organsko-mmeramim đubrivom s postepenom razgradnjom.

Ruža je izrazito zahtevna samo u jednom slučaju: traži konstantno vlažan teren, nipošto natopljen, što znači da se količina vlage kojom se snabdeva mora dobro balansirati.

Za uzgoj ruža je takođe bitno da obezbedite nesmetano cirkulisanje vazduha između listova: bolje je imati nekoliko lepih grana sa zdravim sjajnim listovima nego pregršt stabljika sa suvim lišćem. Prozračnost je naročito bitna ukoliko je vreme vlažno i toplo, jer ruža tada postaje sklona gljivičnim oboljenjima kao što su pepelnica ili rđa.

Za svakog ko voli uzgoj cveća bitno je da zna kakvo zalivanje zahteva koja biljka.Zalivajte ruže malo-pomalo i pre nego što dodate još vode, proverite da li je supstrat upio onu koju ste sipali pre toga. Ukoliko površinu zemlje obložite usitnjenom korom, obezbedićete ruži konstantnu vlagu.

Uzgoj ruža ometaju i otežavaju mnogi paraziti.Ruže su često na meti parazita kao što su lisne vaši ili crveni pauk, koji im isisavaju sokove i ugrožavaju opstanak. Vaši se nastanjuju u kolonijama na pupoljcima i manjim listovima, dok pauk (nije vidljiv, ali se njegovo prisustvo prepoznaje po crvenoj paučini između listova) napada lisnu dršku koja se suši, dok listovi otpadaju. Za uspešno gajenje ruža biljke treba redovno kontrolisati i na prve simptome intervenisati adekvatnim insekticidom (aficid ili akaricid).

Uzgajanje ruža u saksiji

Bilo daje reč o grmolikoj, drvenastoj ili minijaturnoj sorti (i penjačici, naravno), sve se ruže bez problema uzgajaju u saksiji, pod uslovom da imaju dovoljno svetlosti. Snažna i otporna ruža dobro podnosi i hladnoću i letnju žegu, i njena “lista zahteva” zaista nije komplikovana. Za uzgoj ruža u saksiji prvo, treba izabrati saksiju prečnika ne manjeg od 30 cm, visoku bar 50 cm, jer koren ruže ima tendenciju da prodire u dubinu. Na taj način ćete joj obezbediti konstantno vlažnu podlogu, ali gledajte da supstrat bude bogat tresetom kako bi bio u stanju da primi dosta vode a da se ne natopi. Ukoliko zadovoljite ova dva pravila, ruža u saksiji cvetaće bujno cele sezone.

Podstaknite cvetanje rezanjem

Ukoliko želite da vaša ruža stalno izbacuje pupoljke i izgleda što raskošnije, morate joj odsecati cvetove čim počnu da venu i suše se. Ne treba čekati da otpadnu sve latice jer biljka, hraneći poluosušenu stabljiku, troši energiju neophodnu za rast i razvoj. Umesto toga, odsecite cvet zajedno sa dve-tri grančice s lišćem, otprilike centimetar iznad novog izdanka. Napravite kosi rez tako da sok koji će poteći iz stabljike pada na stranu suprotnu od one na kojoj je izdanak.

Od njih je sve počelo

Od srednjeg veka do današnjih dana, stvoreno je preko 150 ružinih hibrida, dok je broj sorti prevazišao 30.000. Evo kako je započela priča o ukrštanju.

Muskatna (divlja) ruža

Mnoge današnje vrste direktni su potomci divlje ruže, predivnog šumskog žbuna, pre svih sorte trier i aglaja, zahvaljujući kojima su u 19. i 20 veku proizvedeni brojni hibridi. Muskatna ruža izbacuje brojne mirišljave cvetove u bokorima, a s jeseni se iz njih formira plod – popularni šipak.

Galska ruža

Galska mža bila je poznata u Evropi još u doba Rimljana i vrlo je moguće da su baš oni doprineli njenom širenju i uzgajanju. Rosa gallica officinalis uzgajana je svojevremeno u manastirima za proizvodnju ružine vodice, slatkog od ruže i za lekovite namene. Među hibridima ove vrste ima i sorti božanstvenih nijansi i boja kao što su bordo, purpurna i rozaljubičasta. Ima jedan ili više cvetova u bokoru. Raste u formi niskog grma i ima bogat miris.

Ruža damask

Prvobitni hibridi nastali su ukrštanjem u starom veku, a jedan od njih je i ruža damask. No, još nije utvrđeno koji su tačno njeni preci, mada zatvorene, zbijene latice otkrivaju srodnost sa galskom i stolisnom ružom.

Stolisna ruža

Stolisna ruža sa gustim, mnogobrojnim ružičastim laticama uzgaja se još od antičkih vremena, a potiče iz doline reke Rone, zbog čega se još naziva i provansalska ruža. Ovo je jedan od prvih hibrida muskatne i galske ruže, od kojeg su nastale savremene hibridne sorte.

Ko je rekao puzavica?

Vrste koje pokrivaju zid ili ogradu često nazivamo puzavicama, ali to je, zapravo, pogrešan naziv: ove ruže nemaju nijedan deo koji omogućuje puzanje ili uvijanje oko podloge. U pitanju su ruže dugih elastičnih stabljika, koje se lako vezuju za različite potpore i površine koje se žele prekriti. Ruža puzavica može se uzgajati i kao povijuša: vodopad predanih cvetova izgleda očaravajuće, bar isto toliko koliko i zid pod ovim cvetom.