Dijetetski suplementi – koje su njihove prednosti i imaju li neke mane?

Dijetetski suplementi već neko vreme osvajaju tržište i postaju sve češća navika mnogih ljudi. Na to ukazuje i sama činjenica da beogradske apoteke u svom asortimanu sve češće imaju upravo suplementaciju, a ne posećuju se samo radi kupovine lekova.

Opšte je poznato da su vitamini i minerali značajni za dobro zdravlje i optimalan rad svih organa. Zbog toga, doktori preporučuju njihov dodatan unos kroz suplemente kako bi se podržale brojne funkcije organizma.

Međutim, ostaje pitanje: da li suplementi vitamina i minerala imaju samo pozitivne efekte, ili im se mogu naći i neke mane? Postoje li situacije kada ne treba uzimati suplemente? Nastavite sa čitanjem i saznajte odgovore na ova pitanja.

Koja je optimalna doza vitamina i minerala?

Tokom vremena, naučnici i istraživači stvorili su preporučene dnevne količine vitamina, minerala i drugih hranljivih materija na osnovu istraživanja koja su pokazala koja količina ovih materija smanjuje određene zdravstvene rizike. Pa tako, preporučena dnevna doza vlakana od 30 g određena je kao doza koja štiti od kardiovaskularnih bolesti i zatvora.

Zapravo, može se reći da preporučena dnevna količina predstavlja minimalnu dozu neophodnu da se izbegnu zdravstveni problemi, ali ostaje pitanje: koja doza je zapravo optimalna?

Na primer, minimalna doza C vitamina neophodna da se izbegne skorbut nije jednaka optimalnoj dozi C vitamina koja je potrebna našem telu. Iako se kao preporučena dnevna doza vodi 75 mg vitamina C, skorija istraživanja pokazuju da je 200 mg zapravo optimalna doza, dok će sve više od toga telo jednostavno izlučiti kroz urin.

Postoji li opasnost od predoziranja vitaminima i mineralima?

Možda ste mišljenja “što više to bolje”, ali kod određenih vitamina i minerala to zapravo nije slučaj, jer sa nekima od njih se možemo predozirati.

Naime, vitamini se dele na one rastvorljive u vodi i one rastvorljive u mastima. Vitamini rastvorljivi u vodi su vitamin C i vitamini B grupe. Pošto se rastvaraju u vodi, ovi vitamini se ne talože u organizmu, već se izlučuju putem mokraće. Otuda svima dobro poznata informacija da je nemoguće predozirati se vitaminom C.

Sa druge strane, vitamini A, D, E i K razlažu se u mastima, što znači da ih naše telo ne može izlučiti kroz urin, već se oni talože u organizmu. Iz tog razloga, prekomerna doza i njihovo dugo taloženje mogu dovesti do predoziranja odnosno intoksikacije.

Naše telo je savršena mašina, a odnos svih supstanci može da se naruši ukoliko se promeni količina samo jedne od njih. Na primer, prekomerna količina vitamina D dovodi do povišenih vrednosti kalcijuma, što može imati brojne negativne posledice, pre svega na funkciju bubrega.

Kako da znamo da li su nam potrebni suplementi?

Kao što na svakom dijetetskom suplementu piše, suplementi vitamina i minerala nisu zamena za raznovrsnu ishranu. Najbolje za naše zdravlje jeste da neophodne hranljive materije unosimo putem hrane. Međutim, tada se postavlja pitanje da li je sve što smo putem hrane uneli iskorišćeno ili nije, pogotov imajući u vidu da način uzgoja i obrade hrane utiču na hranljive materije koje ona sadrži.

Pošto se nekim vitaminima može predozirati, pre nego što počnete da koristite suplemente najbolje je proveriti njihovu količinu u organizmu putem testa krvi. Ovaj test pokazaće vam da li je njihova količina optimalna, ili se nalazite u deficitu.

Koji vitamini i minerali su najčešće u nedostatku?

Imajući u vidu današnji način života, svet koji nas okružuje i moderne bolesti koje su sve češće, jedni od nabitnijih vitamina i minerala koje bi trebalo da proverite jesu vitamin D, vitamin B12 i jod.

Vitamin B12 obavezno je proveriti ukoliko ste na veganskoj ishrani, mada je poželjno i ako konzumirate životinjske namirnice. Prekomerna sterilizacija u procesu proizvodnje zajedno sa osiromašenim zemljištem utiču na to da hrana više nije tako bogata ovim vitaminom kao što je nekada bila.

Vitamin D i jod su izuzetno bitni za rad štitne žlezde. Njihova nedovoljna količina vezuje se za insulinsku rezistenciju i probleme sa štitnom žlezdom. Naša zemlja nalazi se na geografskoj širini na kojoj se od sunčevih zraka ne može proizvesti dovoljno D vitamina, a pitanje je i koliko ga ima u hrani.

Takođe, hrana je danas dosta osiromašena jodom, te se jedinim stabilnim i dovoljno pristupačnim izvorom može smatrati jodirana so, a opet znamo da previše soli u ishrani nije zdravo. Međutim, nemojte uzimati ove suplemente na svoju ruku – prekomerna količina joda i D vitamina takođe mogu negativno uticati na rad štitne žlezde, samo u drugom smeru.

Dakle, iako je sasvim jasno da određeni vitamini i njihovi suplementi jačaju imunitet i kosti ili štite od kardiovaskularnih bolesti, prilikom dugotrajne upotrebe dijetetskih suplemenata, poželjno je kontrolisati njihov nivo u organizmu analizom krvi.