Spelta (pir, krupnik, dinkel) jedna je od najstarijih žitarica, koja se pominje i u Starom zavetu. Potiče iz južne Azije, na Bliski istok doneta je pre 9.000 godina, odakle se kasnije proširila po celoj teritoriji Evrope. Korišćena je stolećima sve do 19. veka, kada postepeno izlazi iz upotrebe, da bi poslednjih godina doživela veliki povratak na trpeze širom sveta. Danas speltu mnogi smatraju superhranom dajući joj prednost nad drugim vrstama žitarica, nadasve pšenicom, zbog činjenice da sadrži manje glutena od nje.
Hranljive materije
Spelta obiluje ugljenim hidratima i odličan je izvor dijetetskih vlakana. Odlikuje se relativno niskim glikemijsldm indeksom i sadrži sve vitamine B-grupe, sem vitamina B12, kao i vitamin E. Takođe je bogata proteinima te mineralima kalcijumom, selenom, magnezijumom i fosforom, koji su u njoj vezani organskim ugljenikom, pa se mogu kompletno apsorbovati u organizma. Nutritivno je veoma slična pšenici, ali sadrži manje glutena odnosno nešto više cinka i belančevina. Oko 80 odsto ukupnih proteina u sastavu spelte čini gluten koji je rastvorljiv u vodi i razlaže se prilikom zagrevanja, stoga je lakše svarljiv od pšeničnog.
Zdravstvene prednosti
Kao i većina žitarica celovitog zrna, spelta se smatra veoma zdravom jer predstavlja pravu riznicu ugljenih hidrata, belančevina i esencijalnih nutrijenata. Zahvaljujući umerenom glikemij-skom indeksu i znatnoj količini rastvorljivih vlakana koja pospešuju apsorpciju hranljivih materija, redovnim konzumiranjem te žitarice može se regulisati nivo šećera u krvi i sprečiti nastanak dijabetesa tipa 2. Pored toga, rezultati brojnih studija pokazuju da su osobe koje svakodnevno jedu speltu i proizvode od njenog brašna izložene manjem riziku od moždanog udara, infarkta i karcinoma, te da lakše održavaju normalnu telesnu težinu i imaju bolje varenje.
Antinutrijenti u spelti
U sastav spelte takođe ulaze i određeni antinutrijenti fitinska kiselina i lektina, toksične supstance koje ometaju varenje i apsorpciju hranljivih materija. Zbog toga joj pojedini stručnjaci, pre svega poklonici LCHF i paleo ishrane koji propagiraju izbegavanje žitarica, osporavaju zdravstvene benefite. Naime, fitinska kiselina u žitaricama i brojnim namirnicama biljnog porekla smanjuje apsorpciju minerala kao što su gvožđe i cink, što može predstavljati problem vegetarijancima i veganima, koji većinu tih nutrijenata unose putem biljne hrane, dok se velike doze lektinskih proteina povezuju s oštećenjima crevne sluzokože, digestivnim smetnjama i autoimunim bolestima. Međutim, većina pomenutih antinutrijenata znatno se redukuje termičkom obradom žitarica i postupcima pripreme koji podrazumevaju potapanje, klijanje odnosno fermentaciju, pa je tako malo verovatno da mogu naneti štetu organizmu.
Kome se ne preporučuje
Uprkos navedenim zdravstvenim prednostima, spelta može biti štetna za osobe osetljive na gluten, pre svega obolele od celijakije kao i one koji pate od sindroma iritabilnog kolona (nervoznih creva). U slučaju celijakije, konzumiranje određenih žitarica može pokrenuti autoimunu reakciju koja izaziva upalu u tankom crevu, a to ozbiljno stanje moguće je držati pod kontrolom isključivo celoživotnim izbegavanjem glutena. Ukoliko se ne leči, celijakija uzrokuje deficit gvožđa, kalcijuma, vitamina B12 i folne kiseline te se takođe povezuje s povećanim rizikom od raka debelog creva, šizofrenije i epilepsije. Osobe s necelijakijskom osetljivošću na gluten takođe mogu osetiti neželjene efekte glutena u vidu digestivnih smetnji, a na speltu ponekada mogu loše reagovati i osobe alergične na pšenicu. Stoga se svima njima preporučuje da striktno izbegavaju kako speltu, tako i pšenicu, ovas, ječam i raž.
Sadržaj:
– žitarica spelta i zdravlje
– hleb od spelte
– upotreba za bebe
– za doručak
– zeleni sok od spelte
Spelta, drevna žitarica, smatra se rođakom pšenice iako je nastala dosta pre nje. Mi je drugačije zovemo i krupnik ili pir a ono što je interesantno je da je ova žitarica puna hranljivih sastojaka zbog čega je i veoma lekovita. Spelta je prvi put počela da se uzgaja u Mesopotamiji, 5000 godina pre nove ere i tada se koristila najviše kao osnova za pravljenje hleba. Kasnije, masovno je počela da se koristi i u Severnoj Americi. Prijatnog je ukusa i vrlo lako se vari. U narednim redovima pročitajte za šta je sve žitarica spelta dobra i kako od nje možete napraviti hleb.
Za šta je dobra žitarica spelta
O lekovitim dejstvima spelte ima dosta podataka iako ona nije toliko popularna kod nas. Hranljiva je jako i bogata aminokiselinama, dobro utiče na ceo probavni sistem i dobra je za dizanje imuniteta. S obzirom da hleb od spelte spada u zdrav hleb, preporučuje se dosta i sportistima.Žitarica spelta se najčešće koristila u kineskoj medicini gde se občno davala iscrpljenim osobama kojima je zdravlje narušeno (usled povraćanja, dijareje, slabog varenja i opstipacije). Takođe se često koristi i tzv dijeta od krupnika, tj spelte koja je dobra za smetnje u metabolizmu, oboljenja bubrega i slično. Ako se leči određeno oboljenje, ne sme se prestati sa uzimanjem lekova, bez obzira što jedete speltu.
Spelta žitarica je puna vlakana zbog čega je dobra za održavanje dobrog holesterola i uništavanje lošeg, isto tako se preporučuje konzumiranje spelte kod srčanih oboljenja. Koliko je ona dobra po zdravlje govori i podatak da utiče na zdravlje digestivnog trakta i takođe može u mnogome da pomogne kod regulacije hormona. Fosfor, kalcijum i bakar iz ove žitarice pozitivno utiču na zdravlje kostiju i dosta utiču na obnavljanje hrskavice. Na ovaj način spelta sprečava oboljenja poput artritisa, osteoporoze i slično.
Hleb od spelte
Hleb od spelte jako podseća na ražani hleb jer je tamne boje a dobija se od speltinog brašna. Pravljenje ovog hleba je jednostavno, pravi se kao svaki drugi hleb samo uz izmenjene sastojke.
Brašno od spelte se pomeša sa vodom, toplom i doda se malo soli i maslinovog ulja. Sve to odstoji 30 minuta a onda se testo stavi u već podmazanu posudu i peče se na 150 stepeni oko 60 minuta. Kada se ispeče, hleb se zamota u krpu kako bi se lepo ohladio. Šta vam je tačno potrebno od sastojaka za hleb od spelte? Oko 500 grama brašna od spelte, 300-400ml tople vode, oko 3 kašičice maslinovog ulja, kašičica soli i prašak za pecivo. Brašno od spelte može da zameni skoro svako brašno, pšenično, integralno i možete ga koristiti u svim receptima.
Spelta za bebe
Za ishranu beba stručnjaci obično preporučuju da im ne dajete ono što vi inače ne biste jeli. Pa tako, kada je reč o spelti koja je jako zdrava i dobra za ceo organizam i uopšte za zdravlje, možete joj dati ovu žitaricu mešanu sa kinoom. Mnoge bebe pre nego što napune godinu dana probaju i nar i ove žitarice tako da što se spelte tiče, bojazni nema, ona je za bebe dobra. Naravno, samo nemojte preterivati sa količinom. Speltu možete bariti ali nemojte je predugo kuvati kako ne bi izgubila sve korisne materije.
Jedna napomena: Bebama je najbolje da uvedete speltu u trenutku kad počnete da joj uvodite hranu bogatu glutenom. Možete slobodno napraviti griz od spelte. Ova žitarica u sebi ima glutena ali je ovde krhkiji zbog čea se odlično rastvara u vodi. Takođe, u ovoj žitarici ima čak više vlakana nego što ima u pšenici.
Griz od spelte se isto sprema kao i pšenični, može da se sprema i sa vodom a isto tako vašoj bebi možete napraviti slatku i slanu varijantu.
Spelta za doručak
Spelta ima poseban način pripreme, obično se ostavi da odstoji preko noći i takođe se obično bari. Nju naravno možete jesti za doručak, pogotovu ako inače jedete žitarice, ubacite speltu u vaš doručak, odnosno musli i uživajte u ovoj hranljivoj žitarici koja će vam obezbediti neophodnu energiju od ranog jutra.
Zeleni sok od spelte
Zeleni sok od spelte, prvo je postao popularan u Americi kao potpuno prirodan proizvod koji se koristi u prevenciji tumora i raznih malignih oboljenja. Ovaj sok je apsolutno prrodan, dobija se od jedne žitarice-spelte i apsolutno je neškodljiv. Nakon mnogih istraživanja, utvrđeno je čak da zeleni sok pomaže u borbi sa rakom prostate, raka limfnih žlezda kao i kod šećerne bolesti, bronhitisa i osteoporoze. Takođe, ovaj sok koji je najveću primenu našao u lečenju raznih bolesti našao je primenu pre svega u lečenju a takođe je dobar i kao okidač za dobro raspoloženje jer sadrži triptofan, koji se naziva i hormon sreće. Ako se redovno uzima, ovaj zeleni sok od spelte poboljšava rezultate u periodu od 10 do 12 dana. Prvi rezultati su primetni u vidu jačeg gvožđa kao i nižem nivou glukoze.
Ako vam ostane dosta soka od spelte, nemojte ga čuvati u frižideru. Sipajte ga u posudu sa ledom i zaledite ga. Tako ga na primer možete dodati u limunadu ili u čašu vode i osvežiti se i u isto vreme poboljšati zdravlje svog organizma. Ukus ovog soka baš i nije prijatan, kada ga pijete imate utisak da pijete sok od trave. Zbog toga, možete po želji dodati neko itno voće, ukus soka će se izmeniti a vi ćete uneti sve hranljive sastojke koji su vam neophodni. Sok od spelte možete sami da napravite samo prvo treba da zasadite semenke (najbolje bi bilo da ovo uradite ako imate baštu). ZA sok se bere trava, kada poraste i stavlja se u blender uz dodavanje leda. Preporučuje se da se nakon 20 dana ispijanja ovog soka koji je dobar za sve, napravi pauza.
Ako želite da konzumirate speltu, nju možete naći u više oblika, u vidu celog zrna, brašno, griz ili testenina od spelte. U kom god obliku da je konzumirate, biće odlična po vaše zdravlje.
Iako već izlazimo iz zime, spelta je inače poznata kao namirnica koja jako dobro greje, prirodno zagreva organizam. Zato je ona mnogima omiljena namirnica pogotovu u zimskom periodu
