Autoimune bolesti simptomi i vrste

Šta su autoimune bolesti

Naša tela imaju imuni sistem koji je kompleksna mreža specijalnih ćelija i organa koji brane organizam od bakterija i drugih stranih osvajača. U srži imunog sistema je mogućnost da napravi razliku između sebe i stranih napadača. Greška može da dovede do toga da telo nije u stanju napraviti razliku između sebe i stranih napadača. Kada se to dogodi, telo stvara autoantitela koja napadaju normalne ćelije greškom. Istovremeno, posebne ćelije koje se zovu regulatorne T ćelije ne rade svoj posao držanja imunog sistema u skladu sa tim. Rezultat je pogrešan napad na svoje telo. Ovo uzrokuje štetu koju znamo kao autoimune bolesti. Delovi tela koji su pogođeni zavise od vrste autoimune bolesti. Postoji više od 80 poznatih vrsta autoimunih bolesti.

Koliko su učestale autoimune bolesti?

Generalno, autoimune bolesti su česte, utiču na znatan broj ljudi. One su vodeći uzrok smrti i invaliditeta. Ipak, neke autoimune bolesti su retke, dok druge, poput Hašimoto bolesti, utiču na mnoge ljude.

Ko dobija autoimune bolesti?

Autoimune bolesti mogu da utiču na bilo koga. Ipak, neki ljudi su pod većim rizikom, uključujući:

Žene u reproduktivnom dobu – više žena nego muškaraca ima autoimune bolesti, koje često počinju tokom reproduktivnih godina.

Ljudi sa porodičnom istorijom autoimunih bolesti – neke autoimune bolesti se javljaju u porodici, kao što su lupus i multipla skleroza. Takođe je uobičajeno za različite vrste autoimunih bolesti da utiču na različite članove jedne porodice. Nasleđivanje određenog gena može povećati šanse da osoba dobije autoimune bolesti. Ali kombinacija gena i drugih faktora može da izazove početak bolesti.

Ljudi koji su okruženi određenim stvarima u okolini – određeni događaji ili izloženosti faktorima životne sredine mogu da izazovu neke autoimune bolesti, ili da ih pogoršaju. Sunčeva svetlost, hemikalije kao rastvarači i virusne i bakterijske infekcije su povezani sa mnogim autoimunim bolestima.

Ljudi određenih rasa ili etničke pripadnosti – Neke autoimune bolesti su češće ili više ozbiljno utiču na određene grupe ljudi više od drugih. Na primer, dijabetes tipa 1 je češći kod belaca. Lupus je najteži za afro-amerikance i hispano ljude.

Vrste autoimunih bolesti

Alopecija

Imuni sistem napada folikule (strukture iz kojih rastu dlake). To obično ne ugrožava zdravlje, ali u velikoj meri može da utiče na način na koji osoba izgleda.

Antifosfolipidni sindrom antitela

Bolest koja izaziva probleme u unutrašnjoj oblozi krvnih sudova i dovodi do ugrušaka krvi u arterijama ili venama.

Autoimuni hepatitis

Imuni sistem napada i uništava ćelije jetre. Ovo može dovesti do stvaranja ožiljaka i očvršćavanja jetre, a možda i do insuficijencije jetre.

Celijakija

Bolest u kojoj ljudi ne mogu da tolerišu gluten, supstancu pronađenu u pšenici, raži, ječmu i u nekim lekovima. Kada ljudi koji boluju od celijakije jedu hranu ili koriste proizvode koji imaju gluten, imuni sistem reaguje oštećujući sluzokožu u tankom crevu.

Dijabetes tip 1

Bolest u kojoj vaš imuni sistem napada ćelije koje proizvode insulin, hormon potreban za kontrolu nivoa šećera u krvi. Kao rezultat toga, vaše telo ne može da stvara insulin. Bez insulina, previše šećera ostaje u krvi. Suviše visok nivo šećera u krvi može povrediti oči, bubrege, nerve i desni i zube. Ali najozbiljniji problem izazvan dijabetesom je bolest srca.

Gravesova bolest (preaktivna štitna žlezda)

Bolest koja izaziva da štitna žlezda proizvodi previše hormona.

Guillain-Barre-ov sindrom

Imuni sistem napada nerve koji povezuju mozak i kičmenu moždinu sa ostatkom vašeg tela. Oštećenje nerava otežava da emituju signale. Kao rezultat toga, mišići imaju problem da reaguju na mozak.

Hašimoto bolest (nedovoljno aktivna štitna žlezda)

Bolest koja izaziva da štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona.

Hemolitička anemija

Imuni sistem uništava crvena krvna zrnca. Telo ne može da stvara nova crvena krvna zrnca dovoljno brzo da zadovolji potrebe organizma. Kao rezultat toga, vaše telo ne dobija kiseonik, koji mu je neophodan da dobro funkcioniše, i vaše srce mora napornije da radi kako bi pokretalo kiseonikom bogatu krv u celom telu.

Idiopatska trombocitopenija purpura

Bolest u kojoj imuni sistem uništava krvne pločice (trombocite), koje su potrebne za zgrušavanje krvi.

Inflamatorna bolest creva

Bolest koja izaziva hronično zapaljenje digestivnog trakta. Kronova bolest i ulcerozni kolitis su najčešći oblici inflamatorne bolesti creva.

Inflamatorne miopatije

Grupa bolesti koje uključuju zapaljenje mišića i slabost mišića. Polimiozitis i dermatomiozitis su dve vrste češće kod žena nego kod muškaraca.

Multipla skleroza

Bolest u kojoj imuni sistem napada zaštitni omotač oko nerava. Šteta utiče na mozak i kičmenu moždinu.

Mijastenija gravis

Bolest u kojoj imuni sistem napada nerve i mišiće u celom telu.

Primarna bilijarna ciroza

Imuni sistem polako uništava žučne puteve jetre. Žuč je supstanca proizvedena u jetri. Ona putuje kroz žučne kanale da pomogne sa varenjem. Kada su uništeni ovi kanali, žuč se nakuplja u jetri i povređuje je. Šteta prouzrokuje da jetra očvrsne i da nastanu ožiljci, i da na kraju prestane sa radom.

Psorijaza

Bolest koja izaziva da nove ćelije kože, koje rastu duboko u koži, prebrzo rastu i gomilaju se na površini kože.

Reumatoidni artritis

Bolest u kojoj imuni sistem napada omotač zglobova u telu.

Skleroderma

Bolest koja izaziva nekontrolisan rast vezivnog tkiva u koži i krvnim sudovima.

Sjogrenov sindrom

Bolest u kojoj imuni sistem cilja na žlezde koje luče tečnost, poput suza i pljuvačke.

Sistemski eritemski lupus

Bolest koja može da ošteti zglobove, kožu, bubrege, srce, pluća i druge delove tela.

Vitiligo

Imuni sistem uništava ćelije koje daju vašoj koži boju (melanocite). To takođe može uticati na tkivo unutar usta i nosa.

Iako je svaka autoimuna bolest jedinstvena, mnoge se odlikuju zajedničkim simptomima, kao što su umor, vrtoglavica i malo povišena temperatura. Za mnoge autoimune bolesti, simptomi dolaze i odlaze, ili mogu biti blagi, a ponekad i ozbiljni. Kada simptomi prođu na neko vreme, to se zove remisija. Razbuktavanje je iznenadan i težak početak simptoma.

Da li su sindrom hroničnog umora i fibromijalgija autoimune bolesti?

Sindrom hroničnog umora i fibromijalgija nisu autoimune bolesti. Ali oni često imaju simptome nekih autoimunih bolesti, kao što umor sve vreme i bol.

Autoimune bolesti kože

Autoimune bolesti kože su:

– skleroderma

– psorijаza

– dermаtomiozitis

– bulozna epidermoliza

– bulozni pemfigus.

Kao što smo već rekli, sklerodermа je bolest vezivnog tkivа kojа izаzivа promene na koži, krvnim sudovima, mišićima i unutrаšnjim orgаnima.

Psorijаzа je takođe autoimuna bolest kože, stаnje koje izаzivа crvenilo i iritаciju, kаo i srebrno-bele promene na koži koje se ljuspaju.

Dermаtomiozitis zapravo spada u mišićne bolesti, ali pošto se ispoljava i na koži – smatra se autoimunom bolešću kože. Dermаtomiozitis se odlikuje osipom na koži, obično nа gornjem delu telа, kаo i zаdebljаnjem i zаtezаnjem kože u mnogim delovima. Dermаtomiozitis takođe može dovesti i do ljubičаste boje kаpaka.

Bulozna epidermoliza uzrokuje plikove na koži koji su ispunjeni tečnošću, a koji nastaju kаo odgovor nа povrede koje obično ne oprаvdаvаju tаkvu vrstu reаkcije – kao što su nežno trljаnje kože ili čаk povećаnje sobne temperаture.

Bulozni pemfigus u nekim slučаjevimа može izazvati sаmo blаgo crvenilo ili iritаciju kože, dok u težim slučаjevimа uključuje pojavu velikog broja plikova koji mogu da pucaju i formiraju čireve. Bulozni pemfigus obično uzrokuje pojavu plikova nа rukаmа, nogаmа, ili torzou, а u 1/3 slučаjevа, plikovi se obrаzuju čak u ustimа.

Treba naglasiti da u autoimune bolesti kože spadaju još i sistemski eritemski lupus, koji takođe utiče i na kožu.

Lečenje

Postoje mnoge vrste lekova koji se koriste za lečenje autoimunih bolesti. Tip leka koji trebate zavisi od toga koju bolest imate, koliko je ozbiljna, kao i od simptoma. Lečenje autoimunih bolesti se zasniva na sledećim opcijama:

Ublažavanje simptoma. Neki ljudi mogu da koriste lekove za blage simptome, kao aspirin i ibuprofen za blagi bol. Drugi sa težim simptomima moraju da uzimaju lekove da pomognu ublažavanje simptoma kao što su bol, otok, depresija, anksioznost, problemi sa spavanjem, umor ili osip. Za druge, lečenje može podrazumevati da imaju operaciju.

Zamenite vitalne supstance koje organizam više ne može da proizvodi sam. Neki autoimune bolesti, kao što je dijabetes i bolesti štitaste žlezde, mogu da utiču na sposobnost tela da stvori neke supstance koje mu trebaju da funkcioniše. Sa dijabetesom, injekcije insulina su potrebne za regulisanje šećera u krvi. Zamena tiroidnih hormona vraća nivo hormona štitne žlezde kod osoba sa nedovoljno aktivnom štitnom žlezdom.

Potiskivanje imunog sistema. Neki lekovi mogu da suzbiju aktivnost imunog sistema. Ovi lekovi mogu pomoći u kontroli procesa bolesti i očuvanju funkcije organa. Na primer, ovi lekovi se koriste za kontrolu inflamacije u pogođenim bubrezima kod osoba sa lupusom, da zadrže rad bubrega. Lekovi koji se koriste za suzbijanje upale uključuju hemoterapiju datu u nižim dozama nego za lečenje raka i lekovi koji se koriste kod pacijenata koji su imali transplantaciju organa za zaštitu od odbacivanja. Klasa lekova koji se nazivaju anti-TNF lekovi blokiraju upalu u nekim oblicima autoimunih artritisa i psorijaze.

Lekovi za autoimune bolesti se neprekidno istražuju.