Gilbertov sindrom simptomi, test, lečenje

Gilbertov sindrom povremeno može biti praćen blagom žuticom, bezopasnog je karaktera i ne zahteva poseban tretman. Do pojave ovog zdravstvenog problema dolazi usled smanjenog nivoa hemikalija u jetri koje se bave eliminacijom štetnih produkata krvnih ćelija – bilirubina.

Šta je Gilbertov sindrom ?

Gilbertov sindrom predstavlja stanje pri kome jetra ne može punim kapacitetom da procesuira količine bilirubina. Povremeno se ova pojava u literaturi može naći pod nazivom Gilbertova bolest, iako sam po sebi ovaj sindrom ne predstavlja oboljenje. Jetra je u zdravom stanju, a oboljenje je u suštini neškodljivo. Gilbertov sindrom ili Žilberov sindrom naziv je dobio po istoimenom lekaru koji ga je prvi put opisao 1901. godine.

Šta je bilirubin i kakvu ulogu igra u Gilbertovom sindromu?

Bilirubin predstavlja produkt konstantnog razlaganja hemoglobina. Hemoglobin je sastavni deo krvnih ćelija i ima ulogu u transportovanju kiseonika ka tkivima. Krvne ćelije i hemoglobin se svakodnevno razlažu, i kao jedan od proizvoda tog neprekidnog procesa nastaje bilirubin.Bilirubni se transportuje krvotokom do jetre gde ga prihvataju ćelije ovog organa. Ćelije jetre obrađuju bilirubin koji se putem jetre šalje do creva i žuči.

Enzim prisutan u ćelijama jetre pod nazivom uridin-difosfat glukuronoziltransferaza (UGT), pomaže ćelijama jetre u obradi bilirubina. Osobe sa Gilbertovim sindromom imaju smanjen nivo ovog enzima i tako zaostatak bilirubina mogu izgraditi u krvi. Visok nivo bilirubina uzrokuje pojavu žute boje kože i beonjače (žutica). Kod ljudi koji imaju Gilbertov sindrom, nivo bilirubina može rasti ili opadati. Obično je nivo bilirubina u granicama normale. Ponekad može biti viši od uobičajenog, ali bez većih odstupanja.

Ko može oboleti od Gilbertovog sindroma ?

Gilbertov sindrom predstavlja rasprostranjeno nasledno oboljenje. Obično jedna od dvadeset osoba boluje od ovog sindroma, dok jedna od tri osobe čak nije ni svesna toga.Gilbertov sindrom je češći kod muškaraca nego kod žena, a dijagnostifikuje se u poznim adolescentskim i ranim dvadesetim godinama.

Koji su simptomi Gilbertovog sindroma?

-Najpre simptomi Gilbertovog sindroma nisu uočljivi. Nivo bilirubina u krvi podložan je fluktuacijama, opada ili raste. Ipak, ove promene ne izazivaju nikakve probleme sve dok nivo ne dostigne gornju granicu.

Od svih simptoma koje uzrokuje Gilbertov sindrom najlakše se prepoznaje žutica.Ako dođe do povećanja nivoa bilirubina, doći će do pojave žutice kože i beonjača, što se objašnjava narandžansto-žutom bojom bilirubina, od čega potiče naziv žutica. Neke osobe sa Gilbertovim sindromom postepeno poprimaju blago žutu boju kože, koja predstavlja dominantnu odliku ovog sindroma, te nije glasnik nekog ozbiljnijeg oboljenja. Izražena tendencija pojave žutice moguća je u pratnji nekih drugih stanja poput:

• Infekcija
• Gladovanja
• Konstantnog povraćanja
• Operativnih zahvata
• Tokom velikih fizičkih napora i stresa

Dakle žutica kao simptom ne mora biti posledica Žilberovog sindroma.

• Ako bolujete od Gilbertovog sindroma trebalo bi da izbegavate određene lekove u slučaju da pronađete adekvatna alternativna rešenja umesto njih.Nepoželjni medikamenti su:
• Atazanavir i indinavir (primenjuju se u terapiji HIV infekcija)
• Gemfibrozil (koristi se za smanjivanje nivoa holesterola u krvi)
• Statini (grupa lekova koja u kombinovanom dejstvu sa gemfabrozilom utiče na redukovanje nivoa holesterola u krvi)
• Irinotekani (imaju primenu u lečenju sekundarnog raka creva)

Prisustvo drugih simptoma je neuobičajeno

Žutica ne uzrokuje pojavu nekih drugih smetnji i problema. Ipak, kod obolelih od Gilbertovog sindroma uočavaju se simptomi poput:

• Umora
• Manje slabosti
• Abdominalni bolovi manjeg intenziteta
• Blagog osećaja mučnine.

Ipak, još uvek nije u potpunosti razjašnjeno da li su nabrojani simptomi sastavni deo pojave Gilbertovog sindroma. Naizgled ne postoji nikakva korelacija između navedenih simptoma i nivoa bilirubina u krvi. Prateće pojave ovog sindroma mogu se razviti bez obzira na prisutan nivo bilirubina.

Povezano>>>  Kako smanjiti povišen bilurbin

Kada je neophodno obaviti testiranje na prisustvo Gilbertovog sindroma?

Pojava žute boje kože i beonjača, tz. žutice može biti uzrokovana različitim oboljenjima jetre. Ipak, ako sumnjate na prisustvo žutice, trebalo bi da obavite testove koji će vam razvejati nedoumice i isključiti mogućnost prisustva neke ozbiljne bolesti. Test krvi je jedan od ključnih načina za utvrđivanje prisustva Gilbertovog sindroma. Test će u okolnostima prisutnosti sindroma pokazati blago povišeni nivo bilirubina, dok će testovi jetre biti regularni. U retkim slučajevima vrše se analize poput biopsije jetre sa ciljem eliminisanja mogućeg prisustva ozbiljnih oboljenja ovog organa. Takođe možete biti podvrgnuti genetičkim ispitivanjima. Uglavnom slučajne rutinske analize krvi otkrivaju prisustvo Gilbertovg sindroma detektovanjem povišenog nivoa bilirubina.

Gilbertovog sindrom lečenje

Lečenje nije neophodno. Oboleli od Gilbertovog sindroma vode uobičajene načine života kad se pojavi intenzivna žutica treba izbegavati sportske aktivnosti.Ishrana može biti normalna ako ne bolujete od nekih drugih bolesti.

Možete pokušati čišćenje jetre >>> Čišćenje jetre prirodnim putem

Ovo oboljenje nema uticaj na dužinu životnog veka, čak ni ne predstavlja sastavnu stavku polisa osiguranja. Blaga žutica može se pojavljivati s vremena na vreme, bez značajnih zdravstvenih posledica. Iz prethodnih redova može se izvesti zaključak da Gilberov sindrom predstavlja blagu abnormalnost jetre u procesuiranju bilirubina. Ovo stanje ne predstavlja istinsku bolest i ne nosi sa sobom značajne rizike.