Ablacija (retine) mrežnjače oka – uzrok, simptomi, operacija

U slučaju ablacije mrežnjače dolazi do odumiranja fotoreceptora i nepovratnog slepila. Iznenadna pojava svetlećih tačkica, bleska pred očima, delimičnog ili potpunog zamračenja vida na jednom oku, osećaj pojave “zavese” u jednom delu vidnog polja, gotovo je siguran znak da je došlo do cepanja mrežnjače, ili čak do njenog odvajanja. O kakvom je oboljenju reč, koji su simptomi, kako izgleda hirurški zahvat i koliko je pacijentu potrebno da se oporavi nakon operacije….

Mrežnjača (retina) veoma je tanka opna smeštena u dubini oka koja naleže na prozirno staklasto telo ili vitreus, čineći njegov zid. Kompleksne je, slojevite građe, sastavljena od mnoštva neurosenzornih elemenata, a ablacija predstavlja odvajanje nervnog dela retine s fotoreceptorima od njene podlogeretinalnog pigmentnog epitela. Pigmentni epitel ima važnu metaboličku i zaštitnu ulogu, tako da u slučaju odvajanja mrežnjače od njega dolazi do odumiranja fotoreceptora i gubitka vida. Stanje je akutno i zahteva hitnu hiruršku intervenciju!

Šta je ablacija retine

Šta je ablacija retine? Ablacija retine opisuje hitnu situaciju u kojoj kritičan sloj tkiva (mrežnjače) na zadnjem delu oka se otrgne od sloja krvnih sudova koji je snabdeva sa kiseonikom i hranljivim materijama.

Ablacija retine ostavlja ćelije mrežnjače bez kiseonika. Što se duže ablacija retine ne leči, veći je rizik od trajnog gubitka vida u pogođenom oku.

Na sreću, ablacija retine često ima simptome koji su jasni znaci upozorenja. Rana dijagnoza i tretman ablacije mrežnjače mogu spasiti vid. Ako sumnjate da možete imati ablaciju retine, obratite se specijalisti za očne bolesti (oftalmolog) čim se pojave znaci upozorenja.

Uzrok

Koji je uzrok ablacije retine? Ablacija retine se javlja usled cepanja mrežnjače na mestima gde je istanjena zbog degenerativnih promena, stoga nastaju rascepi (rupture) mrežnjače kroz koje tečnost ulazi ispod nje i podiže je od njene podloge.

Ablacija retine se najčešće javlja kod kratkovidih osoba većeg stepena, jer su njihove očne jabučice duže, dakle, pa je i njihova retina tanja i sklonija pucanju.

Ablacija retine se takođe može javiti nakon hirurških intervencija na oku kao što su:

• operacija katarakte
• posle laserske korekcije vida
• u toku dijabetičke retinopatije.
• Ablacija retine može nastati kao posledica:
• skupljanja ili kontrakcije staklastog tela – materijala nalik na gel koji ispunjava unutrašnjost vašeg oka
• povrede
• naprednog dijabetesa
• inflamatornog poremećaja oka.

Vrste

Postoje tri vrste ablacije retine:

• regmatogena
• trakciona
• eksudativna.

Regmatogena ablacija retine

Ako imate regmatogenu ablaciju retine, imate oštećenje ili rupe u vašoj mrežnjači. Ovo omogućava da tečnost unutar oka se probije kroz otvor i da dospe iza mrežnjače. Tečnost odvaja mrežnjaču od membrane koja je snabdeva sa hranljivim materijama i kiseonikom. Pritisak tečnosti može gurnuti mrežnjaču od pigmentnog epitela mrežnjače, uzrokujući da se mrežnjača odvoji. Ovo je najčešći tip ablacije mrežnjače.

Trakciona ablacija retine

Trakciona ablacija retine se pojavljuje kada se ožiljno tkivo na površini mrežnjače kontrakuje i dovodi do toga da se mrežnjača odvoji od zadnjeg dela oka. Ovo je manje uobičajena vrsta ablacije koja obično pogađa ljude sa dijabetesom. Dijabetes može dovesti do problema sa vaskularnim sistemom mrežnjače i izazvati ožiljak u oku koji može da izazove ablaciju retine.

Eksudativna ablacija retine

Kod eksudativne ablacije retine, nema oštećenja ili prekida u mrežnjači. Retinalna oboljenja kao što su inflamatorni poremećaj ili Koatsova bolest, dovode do abnormalnog razvoja u krvnim sudovima iza retine, što će izazvati ovu vrstu ablacije.

“Munje” u vidnom polju
Tegobe pacijenata koje prethode ablaciji obično su iznenadne pojave “bleskova” ili “munja” u vidnom polju. One označavaju da je došlo do povlačenja staklastog tela. Ukoliko se pacijent u tom momentu javi očnom lekaru, moguće je sprečiti dalji razvoj ablacije. Ako se, međutim, ablacija već razvila, njeno dalje širenje nije moguće zaustaviti laserom, nego je potrebna operacija. Jedan deo pacijenata ne obrati pažnju na prve tegobe i misli da će one „proći same od sebe”, naročito ako je vid na drugom oku dobar.

Ablacija retine simptomi

Sama ablacija retine je bezbolna, ali znaci upozorenja i simptomi ablacije retine se skoro uvek pojavljuju pre nego što dođe do ovoga ili je bolest napredovala. Simptomi ablacije retine mogu uključivati:

• iznenadna pojava mnogih malih komadića otpadaka u vašem vidnom polju koji izgledaju kao mrlje, dlačice ili žice i čini se da plutaju pred vašim očima
• iznenadna trepereća svetlost u ugroženom oku
• senka ili zavesa nad delom vašeg vidnog polja se razvija kako ablacija napreduje

Kada kod lekara?

Kako je ablacija retine hitan slučaj u kome trajno možete izgubiti svoj vid, treba uvek tražiti hitnu medicinsku pomoć ako primetite bilo koji od njenih simptoma.

Lečenje

U većini slučajeva, operacija je neophodna da se popravi ablacija mrežnjače. Za manje ablacije ili oštećenja mrežnjače, jednostavna procedura može da se uradi od strane vašeg lekara.

Lečenje ablacije retine:

Fotokoagulacija

Ako imate rupu ili oštećenje u vašoj mrežnjači, alije vaša retina još uvek vezana, vaš lekar može da koristi fotokoagulaciju ili laser. Laser će spaliti deo oko oštećenog mesta na retini, što će uzrokovati ožiljke koji će ‘’prilepiti’’ mrežnjaču nazad na njeno mesto u oku.

Kriopeksija

Druga opcija je kriopeksija ili intenzivna hladnoća. Za ovaj tretman, vaš lekar će primeniti zamrznutu sondu na mesto oštećenja i nastali ožiljak će pomoći održati mrežnjaču na mestu. Vaše oko će biti numbed za oba tretmana.

Retinopeksija

Treća opcija je pneumatska retinopeksija za popravku manjih ablacija. Za ovaj postupak, vaš lekar će staviti mehur gasa u oko da pomogne da se mrežnjača vrati na svoje mesto. Kada se mrežnjača vrati na mesto, vaš lekar će koristiti laser za zaptivanje rupe.

Skleralna kopča

Kod više teških ablacija, moraćete da imate operaciju oka u bolnici. Skleralna kopča, koja gura zid oka u mrežnjaču da se vrati na mesto, može se koristiti.

Vitrektomija

Druga opcija je vitrektomija, koja se koristi za veća oštećenja. Ova procedura uključuje anesteziju i predstavlja ambulantni postupak. Vaš lekar će koristiti male alate za uklanjanje ožiljaka i tečnosti iz mrežnjače, a zatim će vartiti mrežnjaču na njeno mesto.

Vitreoretinalna hirurgija danas, poput burnog razvoja hirurgije prednjeg segmenta oka, takođe ima svoje potpuno novo ruho sa smanjenjem reza (23 i 25 G), bez šava. Mogućnosti vizualizacije zadnjeg segmenta oka, mrežnjače, kao i vitrektomi (nožići u vitrektomiji) izvanredne brzine, a time i preciznosti, kod savremenih aparata za vitrektomiju, daleko su iznad nekadašnjih standarda. Vitrektomija je danas znatno drugačija od nekadašnje, a zajedničko je ostalo samo ime. Problem na makuli – žutoj mrlji – tipa makularne rupe u skučenim okvirima domaće oftalmologije i dalje važi za inoperabilan, mada se to uveliko uspešno operiše. Na ovim prostorima uvedena je i gasna tamponada, u sklopu vitrektomije, kao i mogućnost rane operacije, čime se smanjuje broj intervencija i one se čine mnogo komfornijim. Prema njenim navodima, uvedena je i kombinovana procedura, operacija katarakte i vitrektomija, takozvana fakovitrektomija, gde se u jednom operativnom aktu operiše katarakta (fakoemulzifikacija) i promene na zadnjem segmentu oka (vitrektomija), u slučaju kad postoji kombinovan problem, najčešće usled dijabetesa. Na ovaj način postiže se brža i bolja rehabilitacija vidne funkcije, a pacijent u bolnici ostaje samo jedan dan.

Kako izgleda operacija

Operativni zahvat komforno se radi u lokalnoj anesteziji, što je važno za starije pacijente s brojnim pratećim oboljenjima, a primenjuje se i opšta anestezija, koja je obavezna kod dece. U prethodnom razgovoru s hirurgom i anesteziologom pacijent dobija neophodna objašnjenja o operativnom postupku i predlaže se vrsta anestezije. U zavisnosti od toga da li se radi samo vitrektomija ili kombinovana hirurgija katarakte i vitrektomija (fakovitrektomija), procedura traje od 30 do 45 minuta. Pacijent posle toga može ići kući ili ostati jedan dan u bolnici. Preoperativna priprema zahteva više dijagnostičkih procedura kako bi se kompletno sagledalo stanje na oku. Potom se, bez obzira na vrstu anestezije, radi internistička obrada, sa EKG nalazom i laboratorijom, te anesteziološki pregled. Sama procedura gasne tamponade na oku nije bolna i neprijatna za pacijenta. Nakon operacije gas ostaje u oku neko vreme, dve do četiri nedelje, a potom se resorbuje. Zbog prisustva gasa, pacijent neće videti nekoliko dana, a nakon smanjenja gasnog mehura vid se vraća. Prve dve do tri nedelje nakon operacije, do resorpcije gasa, treba izbegavati nadmorske visine više od 1.000 m i let avionom, zbog mogućnosti skoka očnog pritiska usled ekspanzije gasa. U slučaju komplikovanijih oblika ablacije mrežnjače – za tamponadu se, pored gasa, koristi i silikonsko ulje. Njegova prednost nad gasom je u tome što pacijent nakon operacije odmah vidi i zato se uvek koristi ako je reč o jedinom oku, ali zahteva i dodatnu intervenciju, tj. vađenje silikonskog ulja, i to dva-tri meseca nakon prve operacije. Usled komplikovanih ablacija mražnjače često dolazi i do ožiljnih procesa, tj. stvaranja novih membrana, čak i nakon njihovog potpunog uklanjanja, što zahteva jednu ili više dodatnih operacija.