Bruksizam ili škripanje zubima u snu: uzroci, simptomi, lečenje, promene u životnom stilu

Bruksizam kod dece je veoma česta pojava i javlja se skoro kod svakog petog deteta.Takođe i bruksizam kod odraslih je relativno čest poremećaj i javlja se kod svake desete osobe…

Bruksizam je medicinski izraz za škripanje ili škrgotanje zubima. Škripanje zubima tokom spavanja, zove se bruksizam u snu. Nesvesno, osoba može škrgutati zubima i u toku dana. Bruksizam u snu se smatra poremećajem u toku spavanja.

Osobe koje škripe zubima dok spavaju, obično pate i od drugih poremećaja u snu, kao što su apneja i hrkanje.  Ukoliko imate blagi bruksizam, lečenje nije potrebno. Međutim, ukoliko je škripanje zubima često i jako, može izazvati disfunkciju vilice, oštećenje zuba, glavobolje i druge probleme.

U većini slučajeva, škripanje zubima se javlja tokom spavanja, te ga osobe nisu svesne. Pacijenti koji škrguću zubima u snu, obično se bude sa upornim glavoboljama ili bolom u vilici. Ljudi koji pate od bruksizma u snu, saznaju da imaju problem od svojih ukućana ili partnera koji ih čuje tokom noći.

Bruksizam je poremećaj koji je prilično čest i ima ga oko 12% odraslih, i 20% dece. Bruksizam obično slabi sa godinama. Smatra se da je stres jedan od čestih uzročnika bruksizma. Osobe koje škripe zubima dok spavaju ga obično nisu svesne sve dok ne počnu da se javljaju komplikacije. Iz tog razloga, važno je znati prepoznati znake i simptome bruksizma, odlaziti kod zubara na redovne preglede, kako bi lečenje moglo da počne u što ranijoj fazi.

Škripanja zubima u snu kod dece i odraslih uzrok

Još uvek se ne zna tačan uzrok bruksizma. Neki od faktora koji utiču na škripanje zubima u snu su:

• Psihološki faktori, kao što su stres, anksioznost, bes, tenzija i frustracija.
• Dominantne crte ličnosti kao što su agresija, kompetitivnost ili hiperaktivnost.
• Drugi poremećaji tokom spavanja, kao što su hrkanje ili apneja u snu.
• Krivi zubi.
• Kod dece, bruksizam se može javiti kao odgovor organizma na bol od izbijanja zuba ili uvobolje.
• Podizanje stomačne kiseline, iz želuca u jednjak.
• Određeni antidepresivi ili lekovi mogu izazvati bruksizam.
• Škrgotanje ili škripanje zubima može biti način nošenja sa nekim problemom.
• Bruksizam se može javiti kao komplikacija od nekih oboljenja, kao što su Parkinsonova ili Hantingtonova bolest.

Faktori rizika za pojavu bruksizma (škripanja zubima)

• Stres, frustracija i bes povećavaju rizik od bruksizma.
• Škripanje zubima kod dece je češće nego kod odraslih, i to se proređuje kako rastu.
• Agresivna ličnost povećava rizik od bruksizma.
• Upotreba stimulanata, kao što su duvan, pića sa kofeinom, alkohol, droga poput metamfetamina povećava rizik od bruksizma.

Znaci i simptomi bruksizma (škripanja zubima)

• Ponekad, škripanje zubima može biti dovoljno glasno da probudi osobu koja spava pored pacijenta.
• Zubna gleđ se može oštetiti, pa se dublji slojevi zuba mogu videti.
• Zubi postaju lomljivi, okrnjeni ili klimavi.
• Povećava se osetljivost zuba.
• Pacijent može osećati bol u vilici.
• Bol u uhu može biti pristutna, iako ne mora postojati problem sa ušima.
• Mišići vilice mogu biti napeti ili umorni.
• Oštećenje unutrašnjosti obraza.
• Otisak zuba može biti vidljiv na jeziku.
• Pacijent može imati „zaključanu“ vilicu, koju je teže potpuno otvoriti ili zatvoriti.

Kako se utvrđuje da li škripitr zubima u snu

Pacijent bi trebalo da ide na redovne preglede kod zubara, koji će potražiti postoje li znaci bruksizma, kao što su promene u ustima i na zubima. Stomatolog može proceniti stepen promene pri svakoj kontroli, te odlučiti da li potrebno lečenje. Zubar će vas pitati o opštem zdravlju, vrsti lekova koje koristite, navikama tokom spavanja i slično. Stepen bruksizma se utvrđuje procenom osetljivosti mišića vilice, oštećenja zuba i iskrivljenošću zuba. Zubi se mogu snimiti rentgenom, kako bi se bolje videlo oštećenje unutrašnjosti obraza, zuba i kostiju.

Tokom pregleda, mogu se odrediti i drugi, slični poremećaji, kao što je oboljenje zgloba vilice. Ukoliko su uzroci škripanja zubima psihološki, ili se sumnja na neki drugi poremećaj tokom spavanja, onda će vas zubar uputiti na specijalistu za spavanje ili psihologa.

Škripanje zubima lečenje

U većini slučajeva, lečenje nije obavezno posebno kad je u pitanju škripanje zubima u snu kod dece. Deca sa bruksizmom će prerasti ovu naviku bez ikakvog lečenja, a kod većine odraslih pacijenata, bruksizam nije dovoljno jak da bi zahtevao lečenje. Ali, ukoliko je škrgutanje toliko jako da izaziva bol, pojačanu osetljivost zuba, glavobolju i slično, lečenje je neophodno, i sastoji se od sledećih koraka:

• Zubar se trudi da sačuva zdravlje zuba, te će pokušati da spreči dalja oštećenja i popravi postojeća, ali njegovi metodi neće zaustaviti potrebu za škripanjem.
• Pacijentu će biti rečeno da koristi udlage u ustima, koje će razdvojiti zube, kako se oni ne bi stezali i trljali jedni o druge. Zaštite za zube se mogu praviti od mekih materijala ili tvrdog akrila, i one se stavljaju iznad gornjih ili donjih zuba.
• Ukoliko su se zubi iskrivili od škrgutanja, zubar ih može ispraviti. Ovo pomaže kod bruksizma koji se javlja zbog problema sa zubima. Kod težih slučajeva bruksizma, škrgutanje uzrokuje puno štete na zubima, pojačava osetljivost i stvara poremećaje sa žvakanjem. U takvim situacijama, zubar mora preoblikovati površine kojima se žvaće ili koristiti krunice. U nekim slučajevima preporučuje se nošenje proteze ili operacija.
• Ako se škripanje zubima u snu javlja iz psihičkih razloga kao što su depresija, stres, anksioznost i slično, postoji vrsta terapije koja može sprečiti škripanje zubima. Ovakva terapija se odnosi na učenje nošenja sa stresom, uz opuštanje, vežbanje i meditaciju.
• Behavioristička terapija je za one pacijente koji treba da nauče kako da drže usta i vilicu.
• Komplementarna medicina i njene procedure pomažu u kontroli mišićne aktivnosti u vilici.
• Lekovi generalno ne pomažu bruksizmu i istraživanja i dalje pokušavaju da utvrde njihovu efektnost. Neki od lekova koji se koriste za tretiranje bruksizma su za opuštanje mišića, koji se uzimaju tik pre spavanja.
• Injekcije botoksa (onabotulinumtoxinA) pomažu kod težih oblika bruksizma, u slučajevima u kojima pacijent ne reaguje na druge oblike lečenja.
• Ukoliko se škripanje zubima u snu javlja kao nuspojava nekog leka, doktor može promeniti dozu ili prepisati drugi lek.

Promene u životnom stilu koje treba primeniti ukoliko imate bruksizam (škripanje zubima)

• Smanjenje stresa vežbanjem, kupanje u toploj kadi i slušanje muzike pomaže i sprečava škripanje zubima u snu.
• Održavajte dobre navike pri spavanju, one vam pomažu u smanjenju poremećeja koji mogu izazvati bruksizam.
• Pokušavajte da izbegavate upotrebu stimulanata kao što su kafa, čaj sa kofeinom, duvan, alkohol, pušenje nakon večere, pošto mogu pogoršati bruksizam.
• Idite na redovne kontrole kod zubara, kako bi se bruksizam utvrdio i lečio na vreme.
• Pre odlaska na spavanje, držite tople obloge na obrazima. Ovako ćete opustiti mišiće vilice i sprečiti škripanje zubima.