Bosiljak – čaj od bosiljka i ulje

Bosiljak (Ocimum P basilicum) ima veoma važnu ulogu u magiji, religiji, kultu, medicini i u poeziji naroda. Zovu ga još i bosiok, bažilek, bažulek, bosilje, bosilek, vasleden…

Bosiljak se koristi kao letnje cveće u aranžiranju i oblikovanju vrtova, okućnica, a pogodan je za formiranje bordura. Postoji veliki broj formi koje se razlikuju po habitusu, krupnoći, obliku i boji cvasti i listova. Od različitih formi bosiljka posebno su cenjeni obojeni tipovi niskog rasta, žbunastog habitusa i skraćenih cvasti.

Nadzemni zeljasti deo biljke u cvetu (Basiliciherba) i etarsko ulje (Basilici aetheroleum) koriste se u lekovite svrhe, kao začin i konzervans hrane i kao sirovina u prehrambenoj, farmaceutskoj i parfimerijskoj industriji. Herba bosiljka se koristi u tradicionalnoj i homeopatskoj medicini za lečenje većeg broja bolesti.

Čaj od bosiljka upotrebljava se protiv nadimanja, kao sedativ i za poboljšanje apetita. Ulazi u sastav različitih čajnih smeša koje se koriste za smirenje kašlja i kao diuretik.

U mnogim zemljama se sveži, ali i suvi listovi bosiljka koriste kao začin za razne sosove, salate, povrće, jela od mesa, pečenu i kuvanu ribu. Jak miris bosiljka dobro se slaže sa ružmarinom,žalfijom, timijanom, peršunom i belim lukom. Sveži listovi bosiljka se mogu dodavati dijetalnoj hrani, jer sprečavaju izbacivanje soli iz organizma.
Bosiljak se koristi kao aroma (objedinjuje miris i ukus) pri spravljanju bezalkoholnih i alkoholnih pića (Kartuzijanski liker).

Čaj od bosiljka

Ključalom vodom (150 ml) prelije se 2-4 g bosiljka i ostavi poklopljeno 10-15 minuta. Nezasladjen čaj od bosiljka treba piti 2-3 puta između obroka.

Etarsko ulje od bosiljka nalazi se na tržištu deklarisano prema geografskom poreklu (evropski tip, reunion tip) ili dominantnoj komponenti u svom sastavu (eugenolni tip, linalolni tip, estragolni tip).
Količina etarskog ulja u herbi bosiljka se kreće od 0,5 do 2%. Osim etarskog ulja u herbi se nalaze tanini, flavonozidi i kafena kiselina. List bosiljka sadrži vitamine C i B1.

U našim krajevima bosiljak je jednogodišnja biljka.Visina joj je 40-60 cm, u donjem delu se gusto grana, te ima bokorast izgled. Listovi su različite veličine, na vrhu šiljati, a po obodu blago ili jače nazubljeni. Cvetovi su sitni, beli ili svetio ružičasti. Cela biljka je prijatnog mirisa, a ukusa gorkog i aromatično ljutog. Cveta od juna do septembra. Masa od 1000 semenkije 1,0-1,8 grama.

Gajenje bosiljka

Bosiljak je biljka toplote i svetlosti kojoj je za klijanje potrebna minimalna temperatura od i2°C, a optimalna je i8-2o°C.Mlade ali i starije biljke propadaju već na 0°C.
Zbog plitkog korena bosiljak zahteva dosta vlage. Tokom vegetacije potrebno mu je najmanje 650 mm padavina. Najveće potrebe za vodom su u vreme klijanja, nicanja, izbijanja pupoljaka i na početku cvetanja.
Gajenje bosiljkase preporučuje na zemljištima koja se brzo zagrevaju, imaju dovoljno vlage i koja su plodna. Na peskovitim zemljištima može se gajiti ako se obezbedi redovno zalivanje i prihrana.
Bosiljak se može proizvoditi pomoću rasada ili direktnom setvom semena. Za rasad, seme se seje krajem marta u tople leje u plastenike i staklenike. Proizvodnja rasada traje 6-7 nedelja i na stalno mesto se može rasaditi tek kad prođu opasnosti od kasnih prolećnih mrazeva, sredinom maja. Međuredni razmak treba da bude 50 cm i 20 -30 cm u redu.Proizvodnjom na ovakav način, bosiljak počinje da cveta sredinom jula, a uz zalivanja u sušnom periodu dobijamo i drugu žetvu u septembru.
Drugi način proizvodnje bosiljka je direktnom setvom semena na otvorenom polju, bez korova početkom maja.
Bosiljak se kosi na početku cvetanja kada ima najveći sadržaj etarskog ulja. Kosi se na 10 cm iznad zemlje, tako da se ne zahvataju donji odrveneli delovi. Suši se u tankom sloju na promajnom mestu u hladu ili u sušarama na temperaturi 35-40°C.

Odnos sveže i suve nadzemne mase bosiljka je 4,5:1. Po i 1 ha može se dobiti 2-3 tone suve herbe.
Osušen bosiljak je zelene boje, karakterističnog prijatnog mirisa, a ukusa gorkog i naljutog.Bosiljak se pakuje u jutene vreće i čuva na suvom i tamnom mestu. Etarsko ulje se čuva u aluminijumskim posudama, u suvim i hladnim prostorijama, koje su zaštićene od toplote i vatre.

Prema najnovijim istraživanjima čaj od bosiljka poseduje visoko antioksidativno delovanje na masti, a baktericidno i fungicidno na neke patogene bakterije i gljive. Takođe, miris bosiljka odbija insekte.
U našoj zemlji su najzastupljenije tradicionalne domaće krupnolisne i sitnolisne sorte, tzv. crkvenjak i sorta holanđanin.
Limunski bosiljak prozvan je zbog mirisa na limun i ima izuzetno antibakterijsko dejstvo.

Čaj od bosiljka protiv nesanice

Izmešati 20 g lista bosiljka i 20 g lista ružmarina i dobro usitniti. Ovoj mešavini dodati 5 g propolisa i preliti litrom ključalog belog vina.Kada se smeša prohladi, procediti je i vinu dodati 100 g meda. Vino piti pre obroka, 1-2 rakijske čašice.

Čaj od bosiljka protiv gasova

30 do 50 g sitvog bosiljka prelijte litrom ključale vode, ostavite da odstoji 20 minula, procedite. Pijte jednu punu šolju ovog čaja od bosiljka posle glavnih obroka.

Ulje od bosiljka

150 g usitnjenih listova svežeg bosiljka preliti toplim maslinovim uljem, zatvoriti i ostavili da odstoji 4 nedelje.Zatim ulje procediti, a u staklenu flašu stavili nekoliko listova bosiljka da bismo mogli da razlikujemo ulje.