Hiperhidroza – prekomerno znojenje – uzrok i lečenje

Uzroci (za prekomerno znojenje) hiperhidroze su različiti, a primenorn savremenih metoda i preparata uspešno se može eliminisati. Prekomerno znojenje ili hiperhidroza može nastati bez poznatog uzroka i tada se naziva idiopatska, ili se javi sekundarno, kad prati određena oboljenja, npr. šećernu bolest, hipertireoidizam, sekretorne tumore koji luče hormone (feohromocitom, karcinoidni tumori, tumori štitaste žlezde), tuberkulozu, limfome, neurološke i psihijatrijske poremećaje.

Primarna hiperhidroza prisutna je kod približno tri odsto svetske populacije, i to pretežno kod mladih odraslih osoba ženskog pola. Definiše se kao prekomerno i nekontrolisano znojenje dlanova, pazušnih jama, poglavine i lica. Konzervativna terapija obuhvata upotrebu raznih antiperspiranata, lekova, jonoforeze, injekcija botulinum toksina, akupunkture, ali je hirurška terapija jedina pokazala trajnije rezultate.

Kako se znojimo

U odnosu na regije tela koje zahvata, hiperhidroza može biti generalizovana i fokalna. Generalizovana hiperhidroza može biti posledica značajnih fizioloških individualnih varijacija u termoregulatornom znojenju, tj. nestabilnosti regulatornog centra za znojenje, koja može doći do izražaja naročito u febrilnim stanjima, a može trajati mesecima posle prestanka febrilnog stanja, tako da pojačano znojenje može nastaviti da traje iako telesna temperatura nije više povišena, pa čak i posle mnogih vrlo blagih, neprepoznatih infekcija. Popularno je nazvana “bolest znojenja” (eng. sweating sickness), a pretpostavlja se da je sličan mehanizam u osnovi nastanka hiperhidroze u toku intoksikacije alkoholom i nakon povraćanja. Način na koji nastaje hiperhidroza i dalje je ostao nepoznat u slučaju dijabetesne neuropatije, hipertireoze (pojačana funkcija štitaste žlezde), hiperpituitarizma (povećana funkcija hipofize), gojaznosti, hipoglikemija i malignih oboljenja. Ukoliko dođe do hiperhidroze u uslovima niskih temperatura spoljašnje sredine, u njenoj osnovi je periferna neuropatija motornog ili autonomnog nervnog sistema. Neki lekovi, npr. fluoksetin, mogu biti uzrok generalizovanom znojenju.

Ipak, u mnogim slučajevima pojačanog generalizovanog termalnog znojenja, nakon isključenja mogućih udruženih oboljenja i posle ekstenzivnog traganja za njima i ispitivanja, uzrok hiperhidroze ostaje nepoznat. Pretpostavlja se da je u određenom broju ovakvih slučajeva u pitanju tzv. fiziološko mentalno znojenje, koje izaziva aktivacija centralnog nervnog sistema. Primarna ili idiopatska hiperhidroza, koja je prisutna i u vašem slučaju, tipično je fokalna i zahvata pazušne jame, dlanove, tabane, lice, glavu ili vrat, a naziva se još i emocionalnom. Samo mali broj onih koji imaju hiperhidrozu dlanova i/ili stopala istovremeno ima pojačano znojenje u pazušnim jamama.

Prekomerno znojenje na licu i kosmatom delu glave, tzv. kraniofacijalna hiperhidroza, javlja se kod žena u srednjim godinama i pojačava se toplotom, vežbanjem i prilikom uzimanja hrane ili pića. Ovaj oblik hiperhidroze perzistira duže od hiperhidroze dlanova i tabana i po pravilu ostaje i u starijoj životnoj dobi. Kad se javi na poglavini (kosmati deo glave) ili vratu, hiperhidroza vlaži kosu, što donosi dodatnu tegobu.

Prekomerno znojenje na čelu, nosu i usnama javlja se fiziološki kod velikog broja ljudi prilikom konzumacije tople i začinjene hrane. Postoji genetska, nasledna predispozicija za povišenu neurogenu aktivnost i nastanak primarne hiperhidroze, s obzirom na postojanje hiperhidroze u porodici 30-65% obolelih. Za razliku od funkcionalne/termoregulatorne hiperhiroze, koju izaziva povišena fizička aktivnosti ili febrilna stanja, primarna hiperhidroza nastaje kao posledica emocionalne napetosti i anksioznosti, ali i mentalne aktivnosti potpuno nezavisno od emocionalnog statusa. Osobe koje imaju primarnu hiperhidrozu svakodnevno se susreću s ozbiljnim problemima u društvenim komunikacijama zbog prekomernog znojenja, što narušava kvalitet njihovih života.

Metode za lečenje

Neke od brojnih metoda za smanjivanje prekomernog znojenja uključuju specijalne dijetetske mere (s obustavom konzumiranja kafe, čaja, koka-kole, čokolade), upotrebu antiperspiranata, lekova kao što su sedativi, trankvilansi, antiholinergici, simpatolitici, beta blokatori), fizikalne metode jontoforezu (unošenje određenih hemijskih materija ili tekuće vode putem galvanske struje u kožu) i akupunkturu, kao i botox injekcije, ali je hirurška terapija pokazala najbolje rezultate, iako nesumnjivo ima značajnu ulogu u lečenju hiperhidroze, efikasnost hirurškog lečerija zavisi i od regije na kojoj se manifestuje, dok se uspeh mera konzervativnog lečenja hiperhidroze, kako lokalnog tako i sistemskog, u najboljem slučaju ogleda u privremenom supresivnom efektu.

Lokalni preparati

Lokalni antiholinergici tipa atropina, koji smanjuju lučenje znoja, ukoliko se nanesu lokalno na kožu, mogu se apsorbovati u dovoljnim količinama da izazovu lokalne ali ne i sistemske efekte, npr. 0,5% glycopyrroniumbromide u obliku krema za smanjivanje gustatorne hiperhidroze kod dijabetičara i 2% vodeni rastvor za lečenje hiperhidroze u kosmatom delu glave. Postoje sredstva koja usporavaju izlučivanje stvorenog znoja na kožu (tzv. blokatori znojnih kanala), npr. 20% aluminijum hlorid rastvoren u apsolutnom etanolu, koji se u početku nanosi samo tokom noći, kad su pazušne jame suve, s polietilenskom okluzijom ili bez nje, a kasnije svake jedne do četiri nedelje. Može se nanositi i na druge delove kože, ali je njegov efekat tada promenljiv i individualan. Adstringentni hidrofilni gel (aluminii subacetatis mucilage compositum) dostupan je u našim apotekama; takođe su kod nas dostupni Bioderma Sensibio Deo antiperspirant i Eucerinov antiperspirant za osetljivu kožu, a najbolje ih je primenjivati u obliku spreja!

Jontoforeza

Unošenje antiholinergika (npr. glycopyrronium bromide) u kožu putem galvanske struje, ili još bolje tekuće vode koja neće izazvati začepljenje izvodnih kanala znojnih žlezda, predstavlja metodu koja je svoje dejstvo najviše ispoljila u lečenju hiperhidroze dlanova i tabana. Postupak se u pščetku primenjuje svaki drugi dan u trajanju od 30 minuta sa 20 mA za svaki dlan odnosno taban pojedinačno, da bi se po postizanju povoljnog efekta tretman sprovodio u mesečnim intervalima.

Botulinum toksin A (botoks) protiv prekomernog znojenja

Kad se ubrizga u kožu obolele regije, u slučaju idiopatske hiperhidroze izaziva blokadu oslobađanja acetilholina iz nervnih vlakana i na taj način dovodi do znatnog smanjenja lučenja znoja u pojedinim regijama, na prvom mestu pazušnim jamama, ali se koristi i za smanjenje lučenja znoja na čelu, poglavini, ostalim delovima lica, kao i za lečenje gustatorne hiperhidroze.

Za svaku pazušnu jamu obično je dovoljno 12 injekcija, za dlanove 20, a za svaki taban 24-36 injekcija da bi se nakon 48 sati postigla redukcija znojenja, koja potom traje i do osam meseci kad su pazusi u pitanju, a šest meseci na dlanovima, tabanima ili u kraniofacijalnoj regiji. Ponavljanje postupka za smanjenje prekomernog znojenja daje rezultate koji ohrabruju. Do danas nije objavljen nijedan slučaj rezistencije kad se intradermalne injekcije (isključivo u kožu) daju za lečenje hiperhidroze. Kratkotrajno narušavanje mimike može nastati ukoliko se ubrizgavanje vrši u kožu čela.

Sistemski lekovi

Blokatori kalcijumovih kanala koji se danas obično koriste za lečenje povišenog krvnog pritiska, npr. nifedipin, u pojedinim slučajevima mogu dovesti do manjeg ili većeg smanjenja lučenja znoja. Kod osoba koje imaju jače izraženu emocionalnu komponentu u obzir dolazi primena sedativa, trankvilanasa, koja se u najvećem broju slučajeva pokazala uspešnom. U težim slučajevima potrebno je primeniti psihijatrijski tretman. Klonazepam i amitriptilin pokazali su se efikasnim u lečenju prekomernog znojenja lokalizovane na neuobičajenim izolovanim regijama.