Postoje 2 načina za uzgajanje kamilice. Kamilica može biti samonikla i rasti pored puta, u gradskoj i seoskoj sredini. Ukoliko vas zanima uzgoj kamilice na većoj površini onda treba da se zna da kamilici odgovara zemljište koje ima visoku ili neutralnu pH vrednost, odnosno, zemljište koje ima malo kiselina. Kamilica je veoma zdrava biljka, a svoju lekovitost duguje raznim eteričnim uljima koje deluje blagotvorno na brojne organe, a naročito na zdravlje kože i potkožnog masnog tkiva – smanjuje lučenje lojnih žlezda, hidrira kožu a ne čini je masnom. Uz kamilicu, suva koža je prošlost!
Sadnja kamilice
Kada govorimo o sadnji kamilice, potrebno je znati par stvari kako bi sadnja bila uspešna i kako bi što više cvetova kamilice bilo. Kamilica je jednogodišnja biljka, a najveći rast koji može doseći jeste 60 centimetara. Cvet kamilice nam je svima poznat – kamilica koaj raste u urbanoj sredini je znatno manjih dimenzija, ali odiše mirisom koji opušta i umiruje.
Kamilica cveta krajem proleća – april i maj su idealni meseci za branje ove lekovite biljke. Kamilica se sadi iz više razloga: u najvećem broju slučajeva, sadnja kamilice postoji radi dobijanja kvalitetnog čaja koji poseduje skoro svako domaćinstvo. Kozmetička industrija je takođe prepoznala značaj kamilice, te se kamilcia koristi za pripremu raznih pomada, krema, losiona i šampona.
Vrsta kamilice koja je najbolja za uzgoj zbog visoke koncentracije etarskih ulja jeste Matricaria chamomilla koja se koristi i za pripremu čajeva, ali i u kozmetičke svrhe. Čaj od kamilice je blagotvoran na više načina: koristi se za inhalaciju, lečeje bubuljica, akni, mitisera, za tretman kose, saniranje oštećenih sluzokoža.
Saveti za uzgoj kamilice
Ukoliko ste se odlučili za gajenje kamilice, pratite sledeća uputstva kako bi imali što veću proizvodnju ove biljke izuzetno prijatnog mirisa:
– trudite se da za uzgoj koristite područja koja su pod vlažnom i toplom klimom
– imajte u vidu da kamilica može podneti i nešto niže temperature, ali da nipošto ne izlažete kamilicu dejstvu mraza ili visokim temperaturama kako stablo kamilice ne bi propalo
– zemljište za sadnju kamilice pripremite tokom leta ( oko 9 meseci pre planirane setve ), orite na malim dubinama: stablo kamilice uspeva na dubini do 30 centimetara jer na plitkoj dubini ima dobar uticaj kiseonika i blage temperature
– nakon par godina, posle branja menjajte lokaciju za uzgoj kamilice – ukolio na identičnom mestu više godina gajite kamilicu može doći do nastanka korova na tom mestu ( maksimalno 2 do 3 godine a potom promenite lokaciju )
– nakon što kamilicu oberete u proleće, leto iskoristite za riljanje – parcelu 2 puta proriljajte – ovo će pomoći da se seme kamilice raširi po njivi i pomeša sa zemljom koja do tada nije bila plodna, narednih godina, očekujte da će na tim novim mestima nići nova kamilica
– koncentracija soli ne utiče na razvoj same biljke, ali trudite se da zemljište bude neutralno po pitanju saliniteta
– kamilica se seje najčešće sredinom septembra jer to garantuje da će već krajem aprila doći do cvetanja i nicanja zrelih plodova
– nakon setve, i usled pojave jesenjih kiša, nakon 10 dana od same setve dolazi do klijanja semena, dok se za potpuno sazrevanje biljke čeka proleće
– da biste biljku zaštitili od korova, morate na adekvatan način da okopavate, plevite i hranite biljku – za adekvatnu zaštitu od korova, prskajte biljku već početkom proleća, početkom aprila, dok je sredina aprila rezervisana za plevljenje krupnih korova koji su iznikli. Ukoliko ste navedene procedure ispoštovali, već u maju imaćete zdrave stabljike
– prskanje je neophodno zato što veliki broj organizama napadaju kamilicu, baš zbog eteričnih ulja zbog kojih se koristi i u ljudske svrhe. Puževi golaći, larve, plamenjače, gusenice samo su neki od štetnih agenasa koji narušavaju zdravlje biljke – kako biste sprečili oštećenje od strane ovih agenasa, pored prskanja, neophodno je i da biljku ne izlažete velikoj količini vlage jer je upravo vlaga idealan medijum za razvoj štetočina.
Uzgajanje kamilice
Ukoliko ste ispoštovali navedene procedure, impresioniraće Vas na koji način se kamilica “oduži” – raste u izuzetno velikom broju, pleni mirisom, a čaj od kamilice i ukusom. Pri samoj berbi kamilice, birajte otvorene cvetne glavice jer je otvaranje glavica znak da su etarska ulja prisutna i da je kamilica blagotvorna. Berba kamilice se vriši isključivo uz pomoć posebnih češljeva kako se cvet ne bi oštetio. Takođe, ptorebno je znati da je idealno vreme za berbu kamilice rano jutro, dok još ne otopli – usled velikog izlaganja otkinutih plodova kamilice suncu – dolazi do otpadanja latica i gubljenja znatne količine etarskog ulja.
Nakon što se kamilica ubere, pristupa se sušenju ove opojne biljke. Za sušenje kamilice birajte promajna mesta gde cirkuliše velika količina vazduha. Tokom sušenja, nemojte dirati plodove kamilice, kako se cvetovi ne bi štetili i da se ne mešaju sa prašinom.
Sušenjem, dobija se prehrambena količina kamilice u odnosu 6:1 – od 6 kilograma obrane kamilice, 1 kilogram se koristi za pripremu čajeva i u farmaceutskoj i kozmetskoj inudstriji. Nakon što je kamilica dobro osušena, može se koristiti u istom momentu, a rok trajanja je do 10 meseci, nakon toga gubi značajna etarska ulja i nema svrhe koristiti je.
Uzgoj kamilice – isplativost
Uzgajanje kamilice iziskuje velika ulaganja, zato što je ova biljka jako osetljiva te je potrebno adekvatno je čuvati, redovno prskati i sprečavati promene strukture zemljišta zbog kojeg može doći do smanjenja u napretku razvoja ove biljke. Ipak, ukoliko su sva pravila oko setve, uzgajanja i berbe ispoštovana, novac koji se može okrenuti je značajan, ne zbog činjenice da se najveća količina čaja pravi upravo od kamilice, već zbog toga što je potražnja za kamilicom od strane vodećih farmaceutskih kompanija jako velika – većina kompanija je prepoznala kamilicu kao idealan izbor za biljku koja ima mnoga antiupalne dejstva te se može koristiti za pripremu krema za ruke, lice kao i preparata za kosu, vodeći se činjenicom da kamilica sprečava padanje kose i doprinosi bujanju u povećanoj sjaju kose.
Kamilica – vrste
Germanka i romanska kamilica su vrste koje uspevaju na svakom tlu, a mnogi nas se od detinjstva susreću sa ovim vrstama – nema dvorišta koje nema germansku kamilicu! Cota tinctoria i ananas kamilica su ukrasne vrste i idealne su za dekoraciju, ali je, ipak, Matricaria chamomilla dominantna vrsta koja uzima primat zbog svog lekovitog svojstva i predstavlja značajn izvor etarskih ulja.
