Bulimija simptomi, uzrok, lečenje

Šta je bulimija ?

Bulimija je poremećaj u ishrani koji se karakteriše opsesivnim prejedanjem i zatim čišćenjem, često kroz prinudno povraćanje. Neki ljudi sa bulimijom se ‘’očiste’’ putem prekomernog vežbanja ili uzimanjem laksativa ili diuretika. Bolest bulimija je ozbiljno stanje koje može biti opasno po život.

Bulimija se može podeliti u dve kategorije: bulimija sa čišćenjem i bez čišćenja. Bulimiju sa čišćenjem prati ciklus prejedanja i čišćenja. Ljudi sa bulimijom bez čišćenja koriste druge stroge metode za održavanje težine, kao što su post, vežbanje ili ekstremne dijete.

Ljudi sa bulimijom često imaju nerealnu sliku o sebi, konkretno o svom telu. Oni su opsednuti svojom težinom i intenzivno su samokritični. Mnogi ljudi sa bulimijom su normalne težine ili su čak i gojazni. To čini teško da se bulimija u početku i primeti i postavi dijagnoza.

Bulimija nervoza je najčešća kod žena, posebno tokom puberteta i u ranim zrelim godinama.

Šta uzrokuje bulimiju?

Bulimija nervoza ima nepoznat uzrok, ali postoji nekoliko faktora koji mogu da utiču na njen razvoj. Ljudi sa uslovima mentalnog zdravlja ili iskrivljenom slikom o stvarnosti su u visokom riziku. Isto važi i za osobe sa jakom potrebom da se uklope u društvena očekivanja i norme, i onima koji su pod velikim uticajem medija. Ostali faktori uključuju probleme sa besom, depresiju, perfekcionizam, impulsivnost i traumatski događaj iz prošlosti.

Neka istraživanja pokazuju da je bulimija nasledna. Bulimija može takođe biti uzrokovana nedostatkom serotonina u mozgu.

Bulimija simptomi

Najčešći simptomi bulimije uključuju:

• dugoročni strah od dobijanja na težini
• komentari osobe o tome kako je debela
• preokupacija sa težinom i telom
• snažno negativne slike o sebi
• opsesivno prejedanje
• snažno povraćanje
• preterana upotreba laksativa ili diuretika
• upotreba suplemenata ili bilja za mršavljenje
• preterano vežbanje
• zaprljani zubi (od želudačne kiseline)
• kalusi na poleđini ruku
• odlazak u kupatilo odmah posle obroka
• ne jede pred drugima
• povlačenje iz normalnih društvenih aktivnosti.

Kao što vidite postoje brojni simptomi bulimije.

Komplikacije bulimije mogu uključivati bubrežne, srčane probleme, bolesti desni ili karijes. Može biti digestivnih problema ili zatvora. Dehidracija, hranljivi nedostaci i neravnoteža elektrolita ili hemijska neravnoteža mogu da se jave, takođe. Žene mogu doživeti odsustvo menstruacije. Anksioznost i depresija, kao i zavisnost od droge ili alkohola, su takođe česti.

Bulimija lečenje

Kada je lečenje bulimije u pitanju, treba se fokusirati – ne samo na hranu, već i na psihološki aspekt ove bolesti, na samopoštovanje. Ovo, pre svega, uključuje razvoj zdravog pogleda na sebe i zdravog odnosa prema hrani. Tretman za bulimiju najčešće podrazumeva timski pristup problemu. Lečenje bulimije može uključivati sledeće opcije i pristupe:

• antidepresive
• psihoterapiju
• terapiju ponašanja
• porodičnu terapiju
• dijetetsku podršku
• edukaciju o ishrani
• lečenje za komplikacije bolesti.

Ako se ne leči ili ako lečenje ne uspe, bulimija može biti opasna po život. Bulimija je i fizičko, kao i psihološko stanje.

Uz uspešno lečenje, bulimija se može prevazići. Što se ranije bulimija otkrije, lakše će biti tretirati je. Efikasni tretmani se fokusiraju na ishranu, samopouzdanje, rešavanje problema, sposobnosti preživljavanja i mentalno zdravlje. Ovo pomaže pacijentu da održava zdravo ponašanje na duže staze. Bulimija često ne nestaje u potpunosti i postane doživotni izazov.

Bulimija posledice

Bulimiju karakterišu ogromne potrošnje hrane, zatim samo-indukovano povraćanje. Ovo je često praćeno zloupotrebom laksativa. Ova ponašanja može da ostavi ženu ili devojku sa ozbiljnim zdravstvenim problemima koji obuhvataju sledeće.

Bulimija – posledice:

Povrede jednjaka

Ponovljeno povraćanje izaziva kiselinu i žuč iz stomaka da iritiraju i ‘’pale’’ sluzokožu jednjaka, što rezultira u stanju poznatom kao ezofagitis. Ovo je ponekad dovoljno jako da izazove ožiljke i sužava jednjak. Povraćanje može izazvati oštećenja u sluzokoži jednjaka. Ova oštećenja mogu da krvare ili uzrokovati da jednjak pukne. Ovo, opasna po život, stanje zahteva hitnu operaciju.

Povreda želuca

Opsesivno prejedanje i često povraćanje obično izaziva gastritis, zapaljenje želudačne sluznice.

Povreda creva

Zloupotreba laksativa je štetna na nekoliko načina: uznemirava ravnotežu minerala u telu; dovodi do dehidracije; oštećuje sluzokožu digestivnog trakta i ‘’sagoreva’’ debelo crevo. Ovo oštećenje mišića i nerava često izaziva tešku konstipaciju, a u nekim slučajevima, debelo crevo mora zaista biti uklonjeno.

Oštećenje pluća

Samo-indukovano povraćanje često dovodi do aspiracije čestica hrane, želudačne kiseline i bakterija iz želuca u pluća. To može dovesti do pneumonije.

Teške komplikacije vezane za bubrege i srce

Post, povraćanje i drugi oblici čišćenje rezultiraju gubitkom tečnosti i ključnih minerala iz organizma. Hronična dehidratacija i nizak nivo kalijuma mogu dovesti do kamena u bubregu, pa čak i bubrežne insuficijencije. Često povraćanje dovodi do visokog alkalnog nivoa u krvi i tkivima. To može dovesti do slabosti, zatvora i umora. Teška alkaloza i nedostatak kalijuma mogu dovesti do neravnomernog rada srca ili iznenadne smrti.

Povreda kože i zuba

Većina laksativa, kada se koristi preterano, mogu izazvati rane i braon ili sive mrlje na koži. Hronično povraćanje povećava kiselost u ustima i dovodi do erozije gleđi i dentina zuba.

Mnogi od ovih zdravstvenih problema se mogu poboljšati kada se osoba oporavi od bulimije.