Rahitis kod dece i odraslih prevencija, simptomi, lečenje

Rahitis

Šta je rahitis?

Rahitis je poremećaj skeletnog sistema do koga dolazi usled nedostatka vitamina D, kalcijuma ili fosfata. Ove hranljive materije su važne za razvoj jakih, zdravih kostiju. Osobe kod kojih se javi rahitis mogu da imaju slabe i meke kosti, usporen rast i, u ozbiljnim slučajevima, deformitete skeleta.

Vitamin D pomaže organizmu da apsorbuje kalcijum i fosfate iz sistema za varenje. Vitamin D možete da unesete preko različitih namirnica, uključujući mleko, jaja i ribu. Organizam i sam proizvodi vitamin D kada smo izloženi sunčevoj svetlosti.

Nedostatak vitamina D otežava organizmu da održava dovoljan nivo kalcijuma i fosfata. Kada dođe do ovoga, organizam proizvodi hormone koji izazivaju oslobađanje kalcijuma i fosfata iz kostiju. Kada vašim kostima nedostaju minerali, one postaju slabe i meke.

Rahitis se najčešće javlja kod dece starosti između 6 i 36 meseci. Deca su izložena najvećem riziku od pojave rahitisa jer još rastu. Nedovoljno vitamina D mogu da imaju deca koja žive u području sa malo sunčeve svetlosti, imaju vegetarijansku ishranu ili ne konzumiraju mleko i mlečne proizvode. U nekim slučajevima je ovo oboljenje nasledno.

U razvijenim zemljama je rahitis redak. Nekada je bio mnogi češći ali skoro je nestao u zemljama razvijenog sveta tokom 40-tih godina 20. veka, kada su se pojavile obogaćene namirnice, poput cerealija sa dodatim vitaminom D. U zemljama u razvoju, nažalost, rahitis je i dalje česta bolest zbog deficita vitamina D.

Ko je izložen riziku od nastanka rahitisa?

U faktore rizika koji dovode do pojave rahitisa spadaju:

• Starost – Rahitis se najčešće javlja kod dece starosti između 6 i 36 meseci. Tokom ovog perioda deca obično naglo rastu. To je period u kome je dečjem organizmu potrebno najviše kalcijuma i fosfata da bi im kosti ojačale i da bi se pravilno razvijale.
• Ishrana – Ukoliko praktikujete vegetarijansku ishranu u kojoj nema ribe, jaja ili mleka, izloženi ste većem riziku od nastanka rahitisa. Povećan rizik predstavlja i otežano varenje mleka ili alergija na mlečni šećer (laktozu). Nedostatak vitamina D može da se javi i kod beba koje se hrane isključivo majčinim mlekom. Majčino mleko ne sadrži dovoljno vitamina D da bi sprečilo rahitis.
• Boja kože – Deca afričkog, pacifičkog i bliskoistočnog porekla izložena su većem riziku od rahitisa jer imaju tamnu boju kože. Tamna koža ne reaguje dovoljno jako na sunčevu svetlost kao svetla i zato proizvodi manje vitamina D.
• Geografsko područje – Naš organizam proizvodi više vitamina D kada je izložen sunčevoj svetlosti, stoga, ako živite u područjima gde je nema dovoljno, postoji veća mogućnost da se javi rahitis. Veći rizik predstavlja i rad u zatvorenom prostoru tokom dana.
• Geni – Jedan oblik rahitisa može da bude i nasledan. To znači da se poremećaj prenosi genima na sledeće generacije. Ovaj oblik rahitisa, koji se naziva nasledni rahitis ili fosfatni rahitis, sprečava bubrege da apsorbuju fosfate.

Koji su simptomi rahitisa?

U simptome rahitisa spadaju:

• bol i osetljivost kostiju ruku, nogu, karlice ili kičme
• usporen razvoj i nizak stas
• prelomi kostiju
• mišićni grčevi
• deformacije zuba poput:
  • usporenog formiranja zuba
  • šupljine u zubnoj gleđi
  • apscesa
  • defekata zubne strukture
  • povećanog broja karijesa
• deformacije skeleta u koje spadaju:
  • lobanja neobičnog oblika
  • O noge (genu varum), odnosno noge sa razmaknutim kolenima
  • kvrge u predelu grudnog koša
  • grudna kost koja strči
  • zakrivljena kičma
  • deformacije karlice

Ako vaše dete ima znakove rahitisa, odmah se javite lekaru. Ukoliko se ovaj poremećaj ne leči u periodu kada dete raste i razvija se, ono može da ostane niskog rasta kao odrasla osoba. I deformiteti mogu da budu trajni kada se rahitis ne leči.

 Kako se dijagnostikuje rahitis ?

Lekar može da dijagnostikuje rahitis i fizikalnim pregledom. Proveriće osetljivost ili bol u kostima laganim pritiskanjem. Lekar može da vas uputi i na neke analize i snimanja u cilju dijagnostikovanja rahitisa, u koje spadaju:

• analiza krvi radi utvrđivanja nivoa kalcijuma i fosfata u krvi
• rendgensko snimanje kostiju da bi se utvrdilo da li postoje neki deformiteti

U retkim slučajevima se obavlja i biopsija kosti. Ova procedura podrazumeva uklanjanje malog delića kosti koji se šalje na laboratorijsku analizu.

Rahitis lečenje

Kako se leči rahitis?

Lečenje rahitisa je usmereno na nadoknađivanje vitamina ili minerala koji u organizmu nedostaju. Na taj način će nestati većina simptoma povezanih sa rahitisom. Ako vaše dete ima nedostatak vitamina D, lekar će vam preporučiti da dete više izlažete sunčevoj svetlosti, ukoliko je to moguće.  Takođe, preporučiće vam i da detetu dajete više namirnica koje imaju visok sadržaj vitamina D, poput ribe, džigerice, mleka i jaja.

Suplementi kalcijuma i vitamina D takođe mogu da se koriste za lečenje rahitisa. Raspitajte se kod lekara o pravilnom doziranju jer se ono razlikuje u zavisnosti od uzrasta i telesne konstitucije deteta. Previše vitamina D ili kalcijuma može da bude nezdravo.

Ukoliko postoje deformiteti skeleta, dete će možda morati da nosi proteze i druga pomagala koja će mu držati kosti u pravilnom položaju dok raste. U ozbiljnim slučajevima kod neke dece je potreban i korektivni hirurški zahvat.

Što se naslednog rahitisa tiče, za lečenje bolesti se koriste suplementi fosfata i jake doze posebnog oblika vitamina D.

Šta možete da očekujete nakon lečenja rahitisa?

Povećani nivo vitamina D, kalcijuma i fosfata pomoći će da se poremećaj izleči. Većina dece oseća poboljšanje za približno nedelju dana.

Deformiteti skeleta će se popraviti ili nestati vremenom, ukoliko se rahitis leči dok je dete još malo. Međutim, deformiteti skeleta mogu da ostanu trajni ukoliko se poremećaj ne leči u periodu razvoja i rasta deteta.

Kako može rahitis da se spreči?

Najbolji način za prevenciju rahitisa je ishrana koja sadrži dovoljne količine kalcijuma, fosfora i vitamina D. Kod osoba sa poremećajem bubrega, lekari bi trebalo redovno da kontrolišu nivo kalcijuma i fosfata.

Rahitis može da se spreči i umerenim izlaganjem suncu. Prema Nacionalnoj službi zdravlja Engleske, sasvim je dovoljno da izložite šake i lice sunčevoj svetlosti nekoiko puta nedeljno, tokom proleća i leta, da biste sprečili rahitis.

Većina odraslih osoba je izložena sunčevoj svetlosti u dovoljnoj meri. Veoma je važno da zapamtite da previše sunčeve svetlosti može da ošteti kožu pa bi trebalo da koristite zaštitne kreme za sunčanje, kako biste sprečili pojavu opekotina i oštećenja kože. Ponekad zaštitna krema za sunčanje može da spreči kožu da proizvodi vitamin D pa je zato korisno da jedete namirnice koja sadrže ovaj vitamin ili da uzimate suplemente vitamina D. Ove mere prevencije mogu značajno da smanje rizik od nastanka rahitisa.