Kopriva lekovita biljka

Kopriva je od strane mnogih vidjena samo kao korov, mada se koristi u medicinske svrhe, jer kao sastojak čajnih mešavina pomaže u lečenju reume, artritisa, gihta, bolesti bubrega i prostate, a u proleće je, uz to, idealna je lekovita biljka za čišćenje organizma…

Kopriva, velika, ili prava Urtica dioica često i do metar i po visoka, a iz familije kopriva – Urticaceacae za većinu ljudi je neprijatan korov koji žari.Mala kopriva Urtica urens koja naraste najviše 60 cm, veoma su rasprostranjena vrsta. Iako je u našoj tradicionalnoj kuhinji zastupljena u ishrani, kopriva je još retka na trpezama naročito žitelja velikih gradova. A nema bolje namirnice i prirodnog leka za tegobe na početku proleća, makar da nahranite svoje ćelije gvoždem i C vitaminom i lako uplovite u probuđenu prirodu.

LEKOVITA UPOTREBA KOPRIVE

Skupljaju se vrhovi mladih grančica sa listovima, cela nadzemna biljka, ili samo koren. Listovi koprive sadrže hlorofil koji dezinfikuje rane i pospešuje njihovo zarastanje. Vrhovi mladih grančica se skupljaju u proleće, seme na kraju leta, koren u proleće i jesen, dok se čitava stabljika skuplja cele godine, ali je najbolje tokom cvetanja.

Pre upotrebe u kuhinji, koprivu preliti kipućom vodom, što će je učiniti bezbolnom za ruke i želudac.
Velika količina hlorofila koji podstiče razmenu materija čini koprivu idealnom za prolećnu i jesenju kuru čišćenja organizma. Istovremeno kopriva je i izuzetno dobar izvor vitamina C. Upotrebljava se i u kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji.

KOPRIVA LEKOVITA PRIMENA

– pospešuje bolji rad pankreasa i izlučivanje insulina
– smiruje kašalj, pomaže kod gripa, prehlade, bronhitisa, astme, upale krajnika i pluća
– koprivajača srčani mišić i stimuliše aktivnost srca, pa je dobra kod bolesti srca i vodene bolesti, a ubrzava i cirkulaciju, reguliše krvni pritisak, pomaže kod ateroskleroze, upaljenih i proširenih vena i hemoroida, krvarenja iz nosa.
– čisti i jača krv, pospešuje stvaranje i obnavljanje krvnih elemenata, preporučuje se anemičnima i onim sa manjkom gvožđa, smanjuje i šećer i mokraćnu kiselinu u krvi.
– kopriva smiruje upalu sluzokože želuca i čir
-stimuliše rad creva i jetre, kao i izlučivanje žuči, a stabilizuje i stolicu
– utiče na veću aktivnost bubrega i izbacivanje vode i mokraće iz tela
– kopriva pomaže kod uvećane prostate
– dobra je protiv belog pranja, previše izraženih i bolnih menstruacija, pa i klimakterijskih smetnji
– pomaže kod reume, artritisa i gihta
– jača i umiruje živce, a preporučuje se protiv neuralgija, išijasa, vratobolje i lumbaga
– kopriva zaustavlja krvarenje, zato je dobra za ekceme, upale kože, lišaje i psorijazu.

KOPRIVA SADRŽI

minerale, gvožđe, kalijum, kalcijum, magnezijum, natrijum i fosfor
dosta provitamina A i vitamin B2, C i K
100 g koprive sadrži 80-140 mg vitamina C, što je više nego u pomorandži i limunu
flavonoide i histamine
organske kiseline
hlorofil
enzime
tanine
vosak

Zbog ovakvog sastava, koprivom se smanjuje šećer u krvi, a i zaustavljaju unutrašnja i spoljašnja krvarenja.
Kopriva je hranljivija od većine gajenog povrća.Mladi listovi i vrhovi mogu da se prže u ulju, ili kuvaju kao spanać, ili se od njih spremaju ćorbe, variva, kaše, sosovi, pite, pudinzi…
Kopriva ima i antibakterijsko dejstvo, pa se koristi i za čuvanje hrane, pre svega svežeg mesa jer umotano u njene listove ostaje sveže čak nekoliko dana.

Čaj od koprive

1 kašika lista koprive
2,5 dl kipuće vode
Usitnjene i osušene listove koprive preliti prokuvanom vodom i pokriveno ostaviti da stoji 10-15 minuta, pa procediti i piti 4—5 puta na dan tokom 4 do 8 nedelja. Posle pauze od mesec dana kura se može ponoviti.

Sirup od koprive

250 g lista koprive
1,5 l ključale vode
1 kg šećera ili meda
Isitnjene sveže listove preliti ključalom vodom i pokriveno ostaviti da stoji preko noći, a sutradan procediti, zakuvati, dodati šećer, ili med, pa lagano kuvati još 10-25 minuta. Uzimati 3-5 x dnevno po 1 kašiku sirupa.

Prašak

Osušeni listovi koprive
Dobro osušene listove samleti u prah, pa uzimati 5-6 x na dan po 1/2 kašičice sa malo čaja, ili crnog vina.

Vino od koprive

100 g lista koprive
100 g korena koprive
1 l crnog vina
300 g meda
Suve i usitnjene listove i koren preliti vinom i pokriveno ostaviti da stoji 3-5 dana, pa procediti, kuvati do proključavanja, dodati med, a onda lagano kuvati još 15-20 minuta. Piti 2-3 x na dan po 1 kašiku, ali pre jela.

Kolačići

(protiv noćnog mokrenja) /za 14 kolačića/
60-70 g semenki koprive
200 g ražanog brašna
malo vode i meda
Semenke zgnječiti i pomešati sa brašnom, dodati malo vode i meda, pa umesiti testo i oblikovati 14 kolačića, pa ih ispeći u rerni. Uzimati 3-4 nedelje po 2 kolačića svako veče, pred spavanje.

Čorba od koprive

1/2 kg sveže koprive
2 glavice crvenog luka
2 šargarepe
2 kašike ulja
1,5 l vode
so i biber
Listove koprive oprati i iscediti. Iseckani luk i šargarepu kratko prepržiti na ulju, dodati hladnu vodu i lagano kuvati 5 minuta. Dodati koprivu i ne menjajući temperaturu kuvati još 10 minuta. Čorbu procediti, začiniti i posuti sitno isečenim listovima koprive i odmah poslužiti. Čorbu možete zakuvati sa pirinčem, ili rezancima.

Pohovana kopriva

20-30 listova koprive
125 g brašna
2,5 dl piva
1 jaje
so, biber, malo muškatnog oraščića
ulje
Od brašna, piva, žumanaca, soli, bibera i muškatnog oraščića napraviti gusto testo. Dodati 1 kašičicu ulja i sneg od belanaca. Listove zgnječiti oklagijom i malo posoliti. Pošto odstoje par minuta, umočiti ih u testo i ispržiti na vrelom ulju.